Потребни су нови гласови. Ова гладна побуна заправо представља људе који траже свој глас. Надајмо се да ће у 2019. години гласови да се уздигну из овог Неопролећа народа.

Ниједног секунда нисам рекао да је то добар или идеалан споразум и свако је могао да наведе његове лоше стране, али треба бити поштен и рећи да он има и добре стране јер се њиме на дуг период смањују тензије на Балкану, даје легитимитет српској заједници.

Јасно је да је катастрофално стање у српској привреди последица, пре свега, погрешне економске политике коју годинама спроводе владини економски „експерти“, а светска економска криза само је допринела да слика у 2009. буде још суморнија.

Ако је пре референдума о чланству Велике Британије у ЕУ из јуна 2016. године главно питање за присталице напуштања Уније био национални суверенитет, у годинама које су уследиле то је постала — демократија

Њихово непоштовање предвиђа врло јасне санкције. Уколико су Устав и следствени закони сторнирани од стране политичке елите онда је то потпуно друга ситуација. Требало би онда рећи грађанима Србије да је политички систем промењен и да је успостављена диктатура.

Европски економски показатељи у првом кварталу 2010. године и подаци о стању економија водећих држава Азије говоре да, док је Европа у дубокој економској кризи, азијске привреде је криза подстакла на раст, немогућ у Старом свету чак ни у најбољим временима.

Одсуство вође је истовремено најјаче оружје и највећа слабост „Жутих прслука“. Оружје, јер су преговори немогући, и сваки постигнути договор би важио само за особу која би га потписала. „Жуте прслуке“ пре свега мотивише индивидуални гнев. Видели смо чак и појединце који на неким местима демонстрирају сами.

То што су се западне земље у то питање укључиле и што држе искључиво једну, албанску страну, то говори да они хоће да спроведу десакрализацију косовског простора. Зато су га предали Албанцима: како су дали, тако могу и да узму! Све што се јефтино добије, може јефтино и да се прода!

Да би избегла дуготрајну несолвентност, Грчкa мора да пронађе начин да стабилизује размеру дуговања у односу на БДП. То захтева план за смањивање дефицита, као и програм структурних реформи ради повећавања потенцијала за раст.

Сваки пут када неки либерални коментатор тврди да о истинским интересима радничке класе зна више него људи који јој припадају, треба му рећи да из њега говори само ароганција.