Čelnicima NATO i ratnim huškačima iz međunarodne zajednice i dalje nema ko da sudi, iako je njihova moć i uticaj u ratovima devedesetih bila neuporedivo veća od Šešeljeve, Karadžićeve, pa čak i Miloševićeve.

Tako je i država mislila da svoju roditeljsku ulogu može da odigra naturajući deci, umesto sopstvenih roditelja, ljude koji se njima bave koliko traje radno vreme i koji sada definitivno ne lome prste čekajući da njihova „čeda po službenoj dužnosti“ vrate kućama iz zatvora.

Nisi raspisao lokalne izbore na Kosovu i Metohiji a po Ustavu su obavezan. Zato na tvojim transparentima pod sloganom „Za našu decu“ nigde nema Kosova i Metohije - jer si ti ovaj deo prostora otpisao i spreman si da ga se odrekneš

Ali, svim dosadašnjim sporazumima sa NATO-om Srbija je praktično postala njegov deo kroz: prihvatanje temeljnih akata NATO-a, korišćenje teritorije, naših resursa i vojne infrastrukture za potrebe tog saveza...

Istina je da je Zakonom o informisanju predviđeno povlačenje države, ali je istina i da je prelazak medija u privatno vlasništvo u mnogim slučajevima doveo do velikog pada kvaliteta informisanja. Zbog svega toga je potrebno uzeti u obzir realno stanje i izbalansirati interese.

Verujem zato da će naš Vrhovnik, 21. juna, po principu "u dobru se ne ponesi", kada bude izbrojao rezultat adekvatan Stojadinovićevom, sa izbora 11.12.1938, iako vladalac i vlasnik fantomske izborne liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu", u večeri izbornog trijumfa najpre da pogleda u pasulj, tj. rejting, ali ne u onaj sa oktroisanih izbora - već strateški, vizionarski, šta bi iza brda moglo da se valja

 U svakom slučaju, neposredni zadatak svih srpskih političara, intelektualaca i javnih delatnika u narednom periodu biće da se ova haška presuda u istorijskom i etičkom smislu diskvalifikuje, a u pravnom smislu poništi, kao i ostale skandalozne odluke ovog suda koji, ovakav kakav je, nikada nije ni trebalo da bude formiran.

Da li je moguće da se pogledi na svet „zapadnjaka“ i „istočnjaka“ toliko radikalno razlikuju? Nemoguće, jer upravo sam Ričard Treći služi kao dokaz da su osnovne predstave o dobru i zlu, te političkim manipulacijama dobrom i zlom, večne i nepromenljive.

Ja se neću smiriti dok taj čovek i njemu slični, ne budu u zatvoru. Znači, to vam sada obećavam. Neću se smiriti i budite sigurni da će u nekom narednom periodu, kad se steknu uslovi za to, on završiti u zatvoru

Izgleda da je od nekadašnje Velike Srbije i granice Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica za Vojislava Šešelja danas sasvim prihvatljiva pretkumunovska Srbija ili bolje reći Beogradski pašaluk.