Прљава кампања против Санде Рашковић или свим средствима против ДСС и Двери у парламенту

председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља.

Чланови Демократске странке Србије на Косову и Метохији, изузетно цене рад садашње председнице Демократске странке Србије, који је пре свега показала на месту председника Координационог центра за Косову и Метохију, када је на Косово и Метохију вратила највећи део институција српске државе које су 1999. године избегле у тзв. ужу Србију. То се пре свега односи на Универзитет у Приштини, Цивилну заштиту, па све до покрајинског Народног позоришта, чиме је ојачано присуство државе Србије у јужној српској покрајини.

Нажалост, њени наследници у форми Канцеларије за КиМ, Александар Вулин и Марко Ђурић кроз Бриселске споразуме те иниституције Републике Србије на Косову и Метохији гасе или предају сепаратистима у Приштини.

Лажне изјаве званичника СНС-а, које су извучене из контекста интервјуа Санде Рашковић-Ивић, да је у Сребреници извршен геноцидни злочин не стоје, јер су у Скупштини Србије једино посланици Демократске странке Србије гласали против резолуције о Сребреници, а један од посланика је била Санда Рашковић-Ивић. Ове чињенице доказују да се против председнице Демократске странке Србије води прљава кампања са главним циљем да се спречи улазак коалиције ДСС-ДВЕРИ у Скупштину Србије. Разлог за то је, јер би ове две политичке стрнке и јавно и гласно износиле у прарламенту Србије криминалне афере Александра Вучића и његовог режима, као и издајничку политику коју води на Косову и Метохији.

Посебно је гадљиво и отужно када Александар Вучић спочитава причу о патриотизму Санди Рашковић-Ивић, имајући у виду да је он потписао Бриселски споразум, акт највеће нациналне издаје у историји српског народа. И не само то, него је и Александар Вучић одласком у Сребреницу својим присуством показао да је у Сребеници извршен геноцид над муслиманима, а да би испеглао своје раније гесло да за једног Србина треба убити сто Муслимана он је општини Сребреница донирао 5.000.000 евра. То су паре пореских обвезника државе Србије.

  Напади на др Сандру Рашковић-Ивић, што је необично, долазе и од председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља, странке која слови за опозициону партију. Једна од главних примедби челника СРС јесте да је мајка председнице ДСС-а Хрватица, што показује његов расистички приступ. Срби јесу нацоналисти али нису расисти и шовинисти. Ако бисмо следили такав пут који нам трасира Војислав Шешељ, онда би Срби требали да се одрекну јединог нобеловца којег имамо, а то је Иво Андрић, јер је католик, па онда српске химне „Боже Правде“ пошто ју је компоновао Хрват, па онда највећег српског биографа Бранислав Нушића који је Цинцарин а чије је право име Алкибијад Нуши. Морали би чак да се одрекнемо и некадашњег председника САНУ и јединог Србина који је био члан француске академије наука Јована Цвијића, јер није био чистокрвни Србин, пошто му је баба муслиманка из источне Босне.

Чудно је да се председник Српске радикалне странке до сада није оградио од издајничког Бриселског спразума, којим се предаје Косово, нити је прословио ниједну горку реч за свог кума Александра Вучића. У интервјуу руској агенцији Спутник он се и залаже да Срби на Косову и Метохији треба да изађу на сепаратистичке изборе у организацији Приштине, под називом „Српска патриотска листа“.

Изгледа да је од некадашње Велике Србије и границе Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица за Војислава Шешеља данас сасвим прихватљива преткумуновска Србија или боље рећи Београдски пашалук.

(Аутор је председник покрајинског одбора ДСС за КиМ)