Можда је свесрпски вођа, свезнадар и суперстар и о поменутом услову ЕК већ три пута питао Меркелову, али одговора још није добио или је, пак – у ћутању сигурност. Па ћемо о томе бити обавештени тек када на ред дође нова епизода Вучићевог “косовског јуначења” са почетка овог текста или када на ред, после Косова*, дође Република Српска? 

Ова последња крађа из загребачке православне цркве Преображења Господњег која се налази у центру Загреба, само показује колико би тек биле угрожене оне иконе које би се вратиле у она места и парохијске цркве која су остале готово без Срба.  

У свом обраћању Добрица Ћосић је следио основни тон своје књиге у којој су постављена многа питања о историјској и људској димензији босанског рата као најсвирепијег међунационалног, верског и грађанског рата на овим просторима.

Доба европске хегемоније у светском капиталистичком систему одавно је прошло. Економски успон Далеког истока довео је до радикалних промена у односима снага. Иако моћ САД опада оне су и даље светска супер сила. Европска унија у тој новој ситуацији  због своје привредне склеротичности и политичке подељености лако може постати периферија на Евроазијском континенту

Међутим, уколико се погледа мало испод површине, видеће да није Република Српска, већ управо Босна и Херцеговина, та која у много чему подсећа на НДХ! Прво, и НДХ и БиХ су се заснивале на савезу Муслимана (данас Бошњака) и Хрвата против Срба и полазили су од претпоставке да Дрина по сваку цену мора бити граница

Јужнословенски историчари, генерално, деле се на две групе – они који верују у масовну сеобу Словена на Балканско полуострво, и они који сматрају да су у питању далеко мање „масе“ Словена.  Наравно, има и оних, попут новоромантичара, који сматрају да никакве сеобе није ни било.

Након три деценије многостраначја и после толиких изборних циклуса, нелегалних и октроисаних избора - политички плурализам опет не станује у Србији

Питање које се овде поставља јесте и да ли је власт у Србији свесно жртвовала своје грађане ради постизања добрих резултата на папиру (према мерилима ММФ и СБ)? Да ли је то оправдано или је, пак, показатељ да је Србија само једна од колонија у којој се јефтино ваде ресурси (у овом случају људски), бушотина која ће на крају бити само затрпана и заборављена. 

Сама књига представља дневник председника Савезне Републике Југославије, човека који се од самог почетка сматрао и понашао као да је ту дошао силом прилика, да је довучен и у све то угуран против своје воље. У најгоре време, са најмање моћи, са највише непријатеља.

Јасно је да се ради о судару две врсте реалности, једне изнуђене, политикантски прагматичне и дефетистичке, и друге која има своје чврсто упориште у косовском опредељењу и завету