"Пресуде као поклон српским злочинцима"

Пресуде Жалбеног већа додатно делегитимишу Хашки трибунал и на дубоко понижавајући начин излажу подсмеху и руглу патње жртава. Штавише, незаслужена милост коју су им великодушно уделиле судије унеколико обесмишљава очекиване процесе пред србијанским правосуђем, ако, по обимној хашкој документацији и злочинима за миленијуме робије, уопште буду и покренути

Хашки трибунал правоснажно је у четвртак осудио бившег потпредседника Владе СРЈ Николу Шаиновића на 18 година затвора, полицијског генерала Сретена Лукића на 20, генерале ВЈ Небојшу Павковића на 22 и Владимира Лазаревића на 14 година затвора за злочине над косовским Албанцима 1999. године.

Генералу Павковићу, бившем команданту Треће армије Војске Југославије, потврђена је првостепена пресуда од 22 године затвора. Шаиновићу је казна смањена са 22 на 18 година, начелнику штаба МУП-а на Косову Лукићу са 22 на 20, а Лазаревићу, начелнику штаба Приштинског корпуса, са 15 на 14 година.

Шаиновић се добровољно предао Трибуналу 2002, а Павковић, Лазаревић и Лукић 2005. године; рачуница и суманутапракса Трибунала, по којој се зликовци пуштају на слободу чим издржа две трећине казне, указују на то да ће Шаиновић, кључни реалзатор прогона Албанаца и Лазаревић, омиљени официр косовских јунака ("Ко убије Шиптара - мора да га закопа!") већ колико сутра бити на слободи и лапрдати по државним профашистичким гласилима о властитој невиности којој, ето, ни пристрасни Хаг није могао ништа.

Заповедник полицијских државних банди Сретен Лукић почашћен је са две године смањења првостепене казне, те ће морати да о подвизима својих одреда, силовању и паљењу, да размишља иза решетака још четири године и три месеца. Његово смањење казне може се уписати и као подвиг Тужилаштва за ратне злочине које је брифовало сведоке да измишљају приче о Лукићевој невиности.

Небојшу Павковића је први пут у животу и каријери мимоишла награда, те ће одробијати још најмање пет година и девет месеци. То и не мора да буде тако страшно, поготову ако Савет безбедности прихвати давнашњи захтев србијанског премијера Ивице Дачића да србијански осуђеници издржавају казне у Србији. Продужено викенди какве је завредео и користио шеф државне банде убица "Шкорпиони" Слободан Медић, биће права ситница у односу на проводе Лукића и Павковића. Све по ЗИКС- у (Закон о извршењу кривичних санкција).

У сваком случају, пресуде Жалбеног већа додатно делегитимишу Хашки трибунал и на дубоко понижавајући начин излажу подсмеху и руглу патње жртава. Штавише, незаслужена милост коју су им великодушно уделиле судије унеколико обесмишљава очекиване процесе пред србијанским правосуђем, ако, по обимној хашкој документацији и злочинима за миленијуме робије, уопште буду и покренути.

Nebojša Pavković, general i zločinac (потпис: Е новине)

Тужилаштво је у жалбеном поступку тражило изрицање максималне, односно казне доживотног затвора, док је одбрана тражила ослобађање од оптужби или ублажавање казни. Оптужницом је био обухваћен и бивши председник Србије Милан Милутиновић, који је ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.

Бивши начелник Генералштаба ВЈ Драгољуб Ојданић осуђен је у истом предмету на 15 година затвора. Он је прошле године изашао из притвора, јер је одслужио две трећине досуђене казне.

У првостепеном поступку четворица оптужених су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице - за присилно премештање, депортације, убиства и прогон албанског становништва са Косова.

Жалбено веће усвојило је поједине делове жалбе четворице оптужених, али је потврдило кључни део оптужнице да су припадали заједничком удруженом подухвату са циљем да се Албанци протерају са Косова, а на чијем челу је био бивши председник Србије Слободан Милошевић.

"Жалбено веће налази да је удружени злочиначки подухват постојао, како је и Претресно веће утврдило, и у целости одбацује жалбе Шаиновића, Лукића, Павковића и Лазаревића и сматра да су они били његов део", навео је судија Лиу Дакун.

Vladimir Lazarević, zločinac i general (потпис: Е новине)

Веће сматра да су оптужени "значајно допринели" удруженом злочиначком подухвату и да су, као и у првостепеној пресуди, криви за масовну кампању којом је у оквиру и ван Косова протерано скоро 700.000 косовских Албанаца из 13 општина.У пресуди се наводи и да су током присилне депортације снаге СРЈ и Србије убиле најмање 600 особа, да су одговорне за разарање џамија и сексуално злостављање Албанки. За Шаиновића је Жалбено веће је потврдило закључак Расправног већа да је био "политички координатор" између војске и МУП-а 1998. и 1999, као и да је био кључна веза између Милошевића и српских снага безбедности на Косову.

"Шаиновићеве изјаве у којима инсистира на кажњавању злочина биле су само декор", констатовао је судија Лиу.

Оценио је и да је Шаиновићев допринос удруженом злочиначком подухвату био значајан, а потом је навео да се то односи и на све оптужене.

Жалбено веће закључило је да је Расправно веће погрешило што Павковића и Шаиновића  није прогласило кривим и за прогон путем сексуалног злостављања, те усвојило жалбе одбране и укинуло део пресуде који се односи на одговорност оптужених за депортације и друге нехумане злочине у општини Турићевац, док је Лазаревић ослобођен одговорности за злочине у Качанику.

Бојан Тончић

(Е новине)