Podsetimo se da je prodaja Sartid-a izvršena u vreme vanrednog stanja (mart 2003), direktnom pogodbom (bez javnog nadmetanja) za 23 miliona dolara, a dotadašnje velike dugove je na sebe preuzela država (tačnije građani Srbije).

Svet globalizacije i slobodne trgovine, u kojem je ekonomiju interesovao samo krajnji rezultat, a ne politika, više neće postojati. Ne znamo šta će biti u Rusiji posle Putina, niti u Evropi, koja se trenutno nalazi u romantičnoj fazi. Ali ne bi trebalo da pravimo iste greške kao 1989. Tada smo mislili da će se Istok dramatično promeniti, ali ne i Zapad. Sada će se Rusija dramatično promeniti. Ali i mi ćemo.

Ova nemoć aktuelnih vlasti u Srbiji koja sve više dobija sindrom „nejakog Uroša“ zagorčava život i ponižava Srbe i na Kosovu i Metohiji. Narodna poslovica Srba sa Kosova i Metohije kaže: „nije što su me bili, nego što će da se navade“ a Albanci su se baš navadili jer je Aleksandar Vučić bedna kukavica.

Kapital vlada politikom, informisanjem, obrazovanjem, vrednostima… (…) Kinezi su rešili sad da obuzdaju to

Dobro, a šta kaže „naš izvor” koji nemamo: izgleda da je predsednik Srbije odbijanjem parafa ozbiljno nažuljao nečije bogatune, kontroverzne tipove, tajkune, olihgarhe i kriminalce koji su već trljali ruke da se domognu, po mogućstvu, za male pare državnog bogatstva.

Iako je slučaj SAAB-a ekstreman, u Švedskoj generalno nastaju teška vremena. Veliki švedski proizvođač Skanija smanjuje proizvodnju za 15%. Za sledeću godinu se predviđa smanjenje privrednog rasta dok stopa nezaposlenosti ubrzano raste. 

Na kojoj se kladionici, izvan nebeske, može naći kockar spreman da stavi pare na golobradog mladića u borbi protiv svjetske vlasti? Eto tako: u ljudskoj svijesti ima neko ko se ponekad kladi na čistotu srca, a protiv svih želja, planova, strahova, intriga, ogorčenja i razočarenja, protiv naslaga smeća što se gomila godinama u društvu i u ljudima - i dobija.

Možda je danas vladajući stav (mainstream) da su naše i porodice roditelja nam, sa međusobnim odnosima svojih članova, konzervativni ostatak patrijahalnih vremena, a da brak, porodica i uopšte zajednica roditelja i dece treba da bude sasvim drugačija – „transparentnija“ i modernistička.

Čini se da je izbor u korist EU već donet nakon mišljenja EK o kandidaturi Srbije za članstvo u EU 12. oktobra 2011. godine. Nažalost, vlasti u Beogradu se ne rukovode ekonomskim razlozima, već političkim i ideološkim, kada razmatraju ovaj problem.