I pored nesumnjivog i ohrabrujućeg vitalizma našeg izdavaštva knjiga kao jedan od najvažnijih činilaca kulturnog života u velikoj je i nesagledivoj krizi. To se ne može videti samo po veoma malim i skromnim tiražima značajnih i kapitalnih knjiga.

Druga je stvar što bi Havijer Solana, da su Srbi zaista malo skloniji, ne “gledanju unazad”, nego makar elementarnom nacionalnom pamćenju i dostojanstvu kojim se inače toliko ponose, što bi, dakle, u tom slučaju, dotični Solana u Srbiji već odavno morao biti proglašen personom non grata 

U Americi ne postoji nacionalizam. On se tamo zove patriotizam. Termin nacionalizam je rezervisan za osudu patriotizma koji se javlja u ne-zapadnim državama, uključujući i Srbiju. Ali po everopskim merilima, kad bi neko smeo da meri, brojni Amerikanci bi bili ultra-nacionalisti, bez obzira na stranačku pripadnost

Nepravedno je, ali sa njihove tačke gledišta možda i razumljivo, da Nemačka, Hrvatska ili Mađarska, koje su u Drugom svetskom ratu bile na strani agresora, žele 9. maja da slave Dan Evrope. Ali za Srbiju, zemlju čiji je gotovo svaki stanovnik izgubio nekog bližnjeg u Drugom svetskom ratu, ta dilema ne bi smela da postoji.

Svetska oligarhija i krupni kapital (spoljni akteri) raspolažu sa ogromnom finansijskom moći i uspevaju da u mnogim manjim zemljama oblikuju politički i medijski prostor i usmeravaju unutrašnju i spoljnu politiku prema svojim interesima.

Izjava predsednika SANU Vladimira Kostića da Kosovo nije naše i da to što pre treba da prihvatimo, blago rečeno, je neodgovorna i apsolutno neprihvatljiva jer dezavuiše instituciju na čijem je čelu

Predsednik Srbije pokušava da Dejtonski sporazum stavi u istu ravan sa njegovim izdajničkim Briselskim sporazumom. To se kosi sa zdravom logikom jer su Srbi Dejtonskim sporazumom dobili 49 % teritorije BiH ili 26,000 kvadratnih kilometara dok je Briselskim sporazumom Srbija Albancima predala 16% svoje teritorije

Podaci Evropske centralne banke pokazuju da je u 15 država članica EU koje čine „Staru Evropu“ , samo oko četvrtina banaka u stranom vlasništvu, dok je u „Novoj Evropi“ čak tri četvrtine bankarskog sektora u rukama stranaca.

Priča sa „državnim udarima“, „atentatima“ i „prisluškivanjem“ ima sličnu psihološki-motivacionu i integrativnu funkciju. Nema sumnje da će se to pre ili kasnije završiti kao u onoj priči o babi i vuku. Na kraju im niko više neće ništa verovati, čak i ako slučajno budu u pravu.

Bezobzirnost, bahatost, trivijalizacija političkog života, neodgovornost i stvaranje kulta ličnosti spadaju među glavne odlike vlasti Srpske napredne stranke.