Vučić je sklopio pakt sa đavolom u nadi da će ga prevari. On je doveden na vlast da bi omogućio priznanje Kosova ili njegovo članstvo u UN i da bi isterao Rusiju sa Balkana. Ali ono na čemu će da lomi zube jeste status Republike Srpske

Istini za volju, nije lako sedeti sa Vučićem u studiju. Mi kod kuće možemo da se smejemo, da se iščuđavamo koliko gluposti i laži je u stanju u jednom dahu da izgovori, ali je licem u lice s njim teško iskontrolisati vlastitu odbojnost i upakovati je u razložno i precizno pitanje. 

Nemci su ostali usamljeni u pokušaju rešavanja problema, zato što od ostalih velikih privreda EU niko ne gleda duže od jednog izbornog ciklusa, a u tim okvirima nema mogućnosti da se sagledaju strateške odluke.

Ako bi se održale trenutne cene nafte, onda bi grubo zarada po osnovu izvoza energenata mogla biti međugodišnje povećana za preko trećine i možda čak 50%, naravno pod uslovom da embargo Zapada koji se već razmatra ne stupi na snagu. S tim optimistično projektovanim  prihodom u ovoj godini, samo po osnovu izvoza energenata Moskva mogla bi daleko lakše da se suoči sa svim izazovima koji su pred njom i čak neke od njih da predupredi svojom ne tako lošom finansijskom pozicijom

Iznad Sredozemnog mora blizu obale sirijskog grada Latakije oboren je Ruski izviđački avion „Il Iljušin 20“ pri čemu je stradala njegova kompletna posada koja čini 15 članova osoblja i članova posade. Čitav dan su iz mora vađeni ostaci ljudskih tela. Kako je došlo do obaranja?

Pominjati u filmu rešenje Jevrejskog pitanja u Srbiji, a ne pomenuti razlog za to, deluje zlonamerno. Tužno je i pomalo mračno uopšte pričati o tome, ali u Srbiji je to moglo da se desi jer ovde nikad i nije bilo puno Jevreja, pogotovo ne onoliko koliko ih je bilo u Nemačkoj ili Poljskoj.

Sva istraživanja i analize pokazuju da su do ovog najnovijeg zaoštravanja političke akcije Tadića i DS-a stajale izvanredno. Šta ih je to onda gurnulo u ovaj politički avanturizam koji odgovara samo strasnim kladioničarima i onima koji Srbiji ne žele ništa dobro? 

Svi su izgledi da će period 2015 -2020 biti istorijski zabeležen kao vreme kraja apsolutne američke hegemonije i kao vreme propasti neoliberalizma i globalizma kao totalizujuće ideologije

Imam utisak da se Lukoil i „Gazpromnjeft“ u Bugarskoj i Srbiji stide zbog toga što su ruske kompanije. Pokušavaju da se postave kao međunarodne korporacije i oponašaju svoje zapadne kolege.

Srbija nema konsolidovani bilans stanja imovine, tako da mi uopšte ne znamo ni vrednost naših materijalnih dobara a kamo li vrednost naših nematerijalnih dobara i ljudskog faktora.