ZND, EU, BRIK i Pacifički region kao ciljevi ruske spoljne politike

(Danas, 5. - 7.12.2010)

Stvaranje Centra za proučavanje Rusije predstavlja odraz rastućeg interesovanja srpske javnosti prema savremenoj Rusiji i jačanja saradnje među našim državama i narodima.

Delatnost Centra usmerena je na doprinos dubljem i svestranijem poimanju savremene Rusije i procesa koji se u njoj odvijaju. Ona mora imati primenjeni značaj, i to s jedne strane da pomaže rukovodstvu Srbije u kreiranju svoje politike prema Rusiji, i s druge - da doprinosi širenju zajedničkog delovanja u različitim oblastima među našim zemljama.

Ambasada je spremna da pomaže Centru u uspostavljanju veza s ruskim akademskim i istraživačkim centrima. Trudićemo se da pozivamo poznate ruske društveno-političke delatnike, naučnike, eksperte kako bi nastupili u Centru. (...)

Često se postavlja pitanje: ide li Rusija sopstvenim, posebnim putem ili se razvija u skladu sa svetskim tendencijama? Čini se da na ovo pitanje nema jednoznačnog odgovora - svaka država, svaki narod ima svoje specifične osobenosti razvoja, ali se one realizuju u opštim civilizacijskim okvirima.

Međutim, nemoguće je negirati činjenicu da istorija Rusije u poslednjem stoleću obiluje dramatičnim i tragičnim događajima koji su, nesumnjivo, ostavili dubok trag na savremeno rusko društvo.

Mi se ne možemo odreći svoje istorije - ona je jedna, drugu nemamo, niti je možemo imati. Zbog toga, jedino što je neophodno učiniti jeste izvući lekcije iz sopstvene istorije i oslanjati se u daljem razvoju na ono što je u njoj bilo pozitivno i trajno.

PERSPEKTIVE RUSKOG DRUŠTVA

Tokom ruske istorije najtrnovitiji bio je put uspostavljanja državnosti i demokratije. Devedesetih godina rusko društvo doživelo je jedan od najdramatičnijih perioda svoje istorije.

Raspad SSSR-a doveo je do višeznačnih posledica, između ostalog i do onih u geostrateškoj dimenziji.

Usled krajnje liberalnog prilaza u sprovođenju neophodnih političkih i socijalno-ekonomskih reformi došlo je do ozbiljnih disproporcija u razvoju države i društva. Ispostavilo se da je mehaničko primenjivanje recepata društvene reforme na tle Rusije bilo negativno u mnogim sferama.

Iskustvo poslednje dve decenije nesumnjivo je pokazalo da je za rešavanje vitalnih zadataka za Rusiju neophodno postojanje pravno sposobne države koja će imati regulativni uticaj na unutrašnje procese u politici, ekonomiji, socijalnoj oblasti i drugim sferama života.

Svetska ekonomska kriza takođe je pokazala da se ne sme svuda i u svemu oslanjati isključivo na liberalni tržišni model. U borbi protiv krize vodeće zemlje pribegle su surovom državnom regulisanju.

Bilo je neophodno vreme da bi se shvatila kontraproduktivnost „parade“ suvereniteta u Rusiji i linije minimalizovanja uloge države u životu zemlje. Uspeli smo umnogome da prevaziđemo raskol u tačkama gledišta našeg društva.

Kurs ka modernizaciji koji je izneo predsednik Rusije D. A. Medvedev postao je „putnička karta“ razvoja zemlje i društva za dužu perspektivu.

SOCIJALNO-EKONOMSKI RAZVOJ

Strategija socijalno-ekonomskog razvoja Rusije do 2020. godine, koju je predložio predsednik Ruske Federacije, predstavlja temeljni dokument u kome su postavljeni osnovni zadaci daljeg socijalno-ekonomskog razvoja zemlje. U strategiji je ovaploćena politička odluka o dislokaciji privrede sa inercionog energetsko-sirovinskog pravca na inovacioni pravac razvoja.

Inovacioni scenario ima zadatak da do 2020. godine obezbedi dvostruki rast bruto unutrašnjeg proizvoda. Tokom ovog perioda moramo znatno (za 27%) povećati investicije, pre svega u industrijskom sektoru. Očekuje se porast produktivnosti za 138% što bi trebalo da rezultira rastom dohotka stanovništva za 123%.

Troškovi za socijalnu sferu trebalo bi bitno da se približe svetskim standardima. Već do 2020. godine izdvajanja za obrazovanje trebalo bi da iznose ne manje od 5,5% bruto nacionalnog dohotka, za zdravstvo - 6,3%, za naučna istraživanja - 4% bruto nacionalnog dohotka.

Godina 2009. za rusku privredu bila je težak ispit. Vlada je preduzela niz mera za ublažavanje posledica svetske krize. U budžetu za 2009. godinu bio je predviđen „vazdušni jastuk“ u iznosu od 125 milijardi rubalja. Zahvaljujući tome uspeli smo da izbegnemo najgori scenario razvoja. Pa, ipak, makroekonomska situacija i privreda Rusije u celini bile se u prilično teškoj situaciji.

Godina 2010. za Rusiju bila je godina uspona nacionalne ekonomije. Za devet meseci tekuće godine obim bruto nacionalnog dohotka porastao je za 3,4%, što u poređenju s drugim zemljama predstavlja dobar pokazatelj. Oživela je industrijska proizvodnja čiji rast iznosi 8,9%. Za 5% porastao je realni lični dohodak stanovništva.

Rusija, čija se privreda nalazi na sedmom mestu u svetu, ima široku geografiju trgovinskih veza. Prema rezultatima u deset meseci tekuće godine, spoljnotrgovinski promet Rusije u poređenju sa analognim periodom prethodne godine porastao je za 4% i iznosi 458,5 milijardi američkih dolara.

PREVENCIJOM PROTIV TERORIZMA

Biće nastavljeni državni programi u vezi sa stanovanjem, obrazovanjem i zdravstvenom zaštitom, što će u celini imati pozitivan uticaj na socijalno-ekonomski položaj stanovništva naše zemlje. Ništa manje važan zadatak je i borba protiv siromaštva. Naš prioritet i dalje je podrška ljudima koji su u teškoj socijalnoj situaciji. Rusija će i dalje biti socijalna država.

Trudimo se da prelomimo demografsku situaciju. Donet je niz zakonskih akata koji stimulišu formiranje mladih porodica i koji podstiču natalitet. Prvi put za više godina uspeli smo da izađemo na kraj s tendencijom prirodnog smanjenja broja stanovništva.

Najveću pažnju država posvećuje borbi protiv kriminala, narkomanije i alkoholizma. Ove ubistvene socijalne pojave, pre svega među omladinom, istovremeno predstavljaju plodno tle za terorizam i ekstremizam.

PRIORITETI RUSKE SPOLjNE POLITIKE: ZND, BRIK i EU

Cilj spoljne politike je stvaranje najpovoljnijih spoljnih uslova za postepen razvoj države i društva.

Tokom prethodnih godina svet se ozbiljno promenio. Razume se, određene promene je pretrpela i spoljna politika Rusije.

Prioriteti unutrašnje politike najdirektnije utiču na izbor naše strategije u međunarodnim odnosima. I u celini, pri svim krajnje oštrim protivurečnostima na svetskoj sceni, danas je očigledna težnja ka harmonizaciji odnosa, ka usmerenosti prema dijalogu, ka smanjenju konfliktnih situacija.

Zajedničkim snagama tražimo nove načine reformi ne samo globalnih finansijsko-ekonomskih institucija, nego i svetskog poretka u celini. Reč je, naravno, o pravednijim, ravnopravnijim osnovama zajedničkog delovanja, o izgradnji odnosa među državama na principima univerzalnog međunarodnog prava. Mislim da je važnost zajedničkog produktivnog rada u ovom pravcu u Srbiji očigledna.

Treba da odlučimo sledeće: saradnja Rusije sa zemljama sa kojima će imati najveći efekat u razvoju odgovarajućih naprednih tehnologija, kako otvoriti tržišta za rusku visokotehnološku proizvodnju. Ovaj posao je vrlo konkretan i nije nimalo lak.

Zastupamo demokratizaciju i jačanje građanskog društva ne samo kod sebe već i svuda u svetu, i ne odričemo se pri tom naših nacionalnih interesa, a gde je potrebno - odlučno ih štitimo. Standardi demokratije ne mogu se nametati jednostrano - mi to odlično znamo iz sopstvenog iskustva, i nama su pokušali i još uvek pokušavaju da nam ih nametnu. Do njih je potrebno zajednički doći, uzimajući u obzir mišljenje svih zainteresovanih država. U tome vidimo demokratičnost međunarodnih procesa.

Principi naše diplomatije i dalje su isti: radimo pragmatično, transparentno, polazeći od višestranosti u kretanju savremenog života, otvoreni smo za saradnju sa svim zainteresovanim državama, i pri tom smatramo da je važno odreći se stereotipa prošlosti. Ne isključujemo strogost, ali izbegavamo konflikte.

Što se tiče EU, držimo pravac partnerstva radi modernizacije - zajedničkim snagama izrađujemo velike projekte, uključujući i tehnološku obnovu naoružanja ruske industrije. Na tom tesno blisko sarađujemo pre svega sa Nemačkom, Francuskom, Italijom, sa Evropskom unijom u celosti, kao i sa SAD.

U kontekstu stimulisanja novih investicija u Rusiju, osim Evrope i SAD, posebne mogućnosti postoje i u okviru grupe BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina). Važan zadatak predstavlja korišćenje potencijala u cilju usavršavanja ruskog ekonomskog potencijala Azijsko-Tihookeanskog regiona.

Rusija namerava da širi i produbljuje saradnju sa državama članicama BRIK, ASEAN i Evroazijske ekonomske saradnje (EvrAzEs). Ovo se među ekspertima često naziva kao „zaokret“ prema Azijsko-Tihookeanskom regionu u formiranju praktične saradnje.

Danas na region ide 60 procenata globalnog bruto unutrašnjeg proizvoda, polovina trgovine i 49 odsto investicija, i ovi pokazatelji će i dalje rasti. Centar svetskog razvoja sve više će se premeštati ka Tihom okeanu. Pri tom je Rusija, budući da i sama predstavlja tihookeansku zemlju, veoma slabo primetna u ekonomiji regiona, čak i u oblasti tradicionalne robe našeg izvoza.

Ukoliko se ekonomski ne okrenemo ka Istoku, rizikujemo da lišimo zemlju onog dela planete koji najbrže napreduje, a u kome još uvek imamo nimalo loše političke pozicije.

Pri svom značaju Zapada i Azijsko-Tihookeanskog regiona kao spoljnih izvora naše modernizacije, saradnja sa partnerima iz ZND ostaje krajnje važna i prioritetna. Pred nama je zadatak formiranja zajedničkih inovacionih prostranstava, koji su, uzgred budi rečeno, potpuno podudarni sa evropskim. Ni u kom slučaju ne konfrontiramo naš rad sa ZND procesima koji se odvijaju na evropskom, američkom i azijsko-tihookeanskom koloseku. Smatramo da se oni uzajamno dopunjuju i zajedno stvaraju dodatnu vrednost.

Sada smo u obavezi da se odupremo zajedničkim izazovima koji ne poznaju granice. To je širenje oružja za masovno uništenje, međunarodni terorizam i trgovina narkoticima, degradacija životne sredine i klimatske promene, kao i organizovani kriminal.

Ne očekujemo da će se s nama svi slagati, kao što se ni mi nećemo slagati sa svima, ali shvatanje u kakvom svetu živimo, u kom pravcu se ovaj svet razvija jeste uslov za dalji razvoj i u praktičnoj politici, i u prilazima međunarodnim problemima.

Inicijativa predsednika Ruske Federacije o sklapanju Sporazuma o evropskoj bezbednosti i saradnji orijentisana je na prelazak od starog na nov dnevni red u evroatlantskoj politici. Potrebna je kolektivna politička volja da bi se izvršio prodor u budućnost, da bi se podvukla crta ispod neodređenosti i deficita stabilnosti tokom poslednjih dvadeset godina.

Sa zadovoljstvom bih hteo da primetim da je ova inicijativa danas predmet zainteresovanog razmatranja, i to ne samo sa našim tradicionalnim partnerima, kao što su Nemačka, Francuska, Italija, već u celosti sa većinom učesnica evroatlantskog sistema bezbednosti. Tako da ćemo ovu temu i dalje forsirati.

Sednica Saveta Rusija-NATO koja je održana ovih dana omogućava da se nadamo izmeni prirode odnosa između moje zemlje i te alijanse. Želeo bih da verujem da će na samitu najavljena nova etapa saradnje, koja vodi ka istinskom strateškom partnerstvu, postati realnost.

Spremni smo ne samo da razvijamo politički dijalog, nego i da u praksi sarađujemo. U pitanju je PRO, borba protiv terorizma, narkotika, piraterije, jačanje međunarodne bezbednosti u skladu sa poimanjem da je bezbednost svih država u evroatlantskoj zajednici nedeljiva, kao i konsolidacija mira i stabilnosti u Avganistanu.

Rusija i NATO su se izjasnili za što bržu ratifikaciju sporazuma START.

Razume se da se nisu uspela eliminisati sva neslaganja. Strane imaju razmimoilaženja oko pitanja suvereniteta Abhazije i Južne Osetije. Ali ova tema ne treba da postane kamen spoticanja, koji će smetati kretanju u pravcu dalje saradnje.

Očekujemo jasnije ideje o tome šta će biti sa NATO. Želeli bismo da Alijansa završi svoju transformaciju i postane savremena organizacija u oblasti osiguranja bezbednosti, organizacija koja je usmerena ka XXI veku, a ne ka XX. Spremni smo da učestvujemo u ravnopravnoj saradnji sa drugim igračima, uključujući i one koji deluju na evropskom kontinentu. Ali, ako govorimo o NATO, veoma je važan nastavak kontakata sa Rusijom, kao i održavanje kontakata sa našom multilateralnom strukturom u oblasti bezbednosti - OSKB (Organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti). Podrazumeva se, pri bezuslovnom poštovanju normi međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija.

Želeo bih da istaknem i sledeće - nove konture ruske spoljne politike nisu konfrontacione, usmerene su na partnerstvo sa maksimalno širokim krugom zemalja i međunarodnih organizacija radi ubrzanja socijalno-ekonomskog razvoja zemlje. Oslanjamo se na korišćenje ruskog arsenala „meke sile“, koji je neophodan radi poboljšanja imidža Rusije i svetu, što nije jednostavno bez ekonomske modernizacije i razvoja demokratskih institucija.

Srbiju vidimo kao svog strateškog partnera na Balkanu.

Uspešno se razvijaju odnosi u svim oblastima.

Redovno se održavaju susreti na najvišem i visokom nivou.

Ističemo zajedničke i bliske pozicije u vezi sa osnovnim međunarodnim problemima.

Imamo tesnu saradnju u vezi sa kosovskim problemom. Bićemo spremni da podržimo onu liniju kosovskog pitanja koja odgovara srpskom društvu.

Zapažamo težnju Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Uzimamo pri tom u obzir izjave rukovodstva zemlje o tome da će biti sačuvani najtešnji bilateralni odnosi među našim zemljama.

Osnovu naše saradnje u trgovinsko-ekonomskoj i investicionoj oblasti čine veliki projekti u sferi goriva i energetike. Smatramo da njihova realizacija donosi veliku uzajamnu korist.

Ruski kapital zainteresovan je za nove investicije u srpsku privredu. Za realizaciju novih velikih projekata neophodno je stvaranje odgovarajuće investicione klime, što između ostalog podrazumeva i uklanjanje birokratskih i administrativnih prepreka.

Oslanjajući se na duhovnu i istorijsku bliskost naših naroda, nameravamo da pojačamo naše prisustvo u Srbiji u sferama kulture, obrazovanja, informacionoj kao i u drugim oblastima.

Teze govora ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksandra Konuzina u Centru za proučavanje Rusije (Filozofski fakultet Beogradskog univerziteta, 23. novembra 2010)