Zašto je beba helikopterom prevožena do Beograda pored Kraljeva, Kragujevca i Niša - i zašto je Surčin odabran za sletanje?

Nakon pada helikoptera MI-17 Vojske Srbije, kada je na najtragičniji način sedmoro ljudi izgubilo živote, nameće se stotinu pitanja. I to onih koja nisu, bar ne javno, potencirana od strane Vlade, niti smo mogli da ih čujemo na vanrednoj konferenciji za novinare upriličenoj od strane načelnika Generalštaba, generala Ljubiše Dikovića sa saradnicima. Shodno tome izostali su neki preliminarni i važni odgovori, odnosno, sasvim očekivana tumačenja o ovoj nesreći.

Brojna su pitanja koja javnost opravdano postavlja, nezadovoljna dosadašnjim objašnjenjima, kao što su – zašto je beba prevožena čak do Beograda a ne do Kraljeva, Kragujevca ili Niša, gde takođe imamo moderne medicinske kapacitete (kao i heliodrome za sletanje), zašto su novinari unapred obavešteni o čitavoj operaciji i stvarani uslovi da se od toga prave TV i ostale ekskluzive, da li je ministar odbrane Bratislav Gašić (bar prema onome što je izjavio brigadni general Bandić na konferenciji) direktno izdao naredbu komandantu 204. vazduhoplovne brigade, a da nije poštovana redovna procedura preko načelnika Generalštaba i komandanta RViPVO, i mnogo drugih sličnih dilema.

Međutim, osnovno pitanje bi moralo da bude – da li je zaista meteorološka situacija bila tako loša te noći, što je onemogućilo izuzetno iskusnog i nesumnjivo vrsnog pilota i njegovu posadu da bezbedno slete na najopremljeniji aerodrom ne samo u Srbiji, već i verovatno u regionu?

Da li je uzrok nešto sasvim drugo i da li se, zbog političkih (i ostalih) razloga to nešto tvrdoglavo krije? I zašto?

Na osnovu brojnih iskustava nameće se jedna ozbiljna opcija koja bi mogla biti sasvim logična i neprijatna. O čemu se radi?

Ako je let helikoptera do rejona Mladenovca prilikom povratka bio sasvim bezbedan kako Bandić tvrdi, i da je tek odatle odlučeno da se preusmeri zbog „pogoršanja meteorološke situacije“ na aerodrom „Nikola Tesla“ u Surčinu, koji je takođe bio u magli i kiši, osnovno pitanje je zašto se tako tvrdoglavo dugo, skoro dva puna sata, držala navedena pozicija za sletanje i nije pokušana alternativa? Iznad svega je čudno da kontrola leta aerodroma, koja je osposobljena da prizemljuje najveće avione na svetu, nije mogla da to izvede sa običnim transportnim helikopterom, čija je brzina sletanja, ugao pod kojim to čini i dužina staze, nesrazmerno kraća, odnosno, skoro pa beznačajna.

A bilo je alternativa, tim pre što je Beograd sa okolinom maksimalno osvetljen grad. Recimo, ukoliko je tačna informacija da su na stadionu Crvene Zvezde bili upaljeni reflektori, poznato je da se travnati teren tog objekta i u najgorim vremenskim uslovima sasvim korektno vidi sa velikih visina. Ko je bar nekada leteo helikopterom, pa čak i avionom, obližnjim vazdušnim koridorom, poznato mu je zašto ovo apostrofiramo.

Negde se, u toku dana, izgubila informacija da je sletanje bilo prvobitno predviđeno na heliodromu VMA (mada se to nije pominjalo na koferenciji za medije), koji je inače namenjen za ovakve situacije. Taj heliodrom je adekvatno prilagođen i solidno osvetljen za sletanje i u mnogo težim vremenskim uslovima.

Dakle, pretpostavka za razmišljanje – da se kojim slučajem nije dogodio neki kvar koji je konstatovan tokom leta negde u rejonu Mladenovca, a koji je presudno uticao da krene teška drama sa tragičnim epilogom? I da to nije kojim slučajem bio kvar na upravljačkim komandama helikoptera koje služe, između ostalog, za bezbedno uzletanje i sletanje i manevrisanje letelicom?

Da li je posada možda došla u situaciju, da zbog kvara na nekom od tih sistema i sklopova (ili na elektronskim uređajima) bude prinuđena da kruži oko aerodroma i to na visini sa koje nije mogla vazduhoplov niti da podiže, niti da bezbedno spušta, odnosno, prizemljuje, a sve sa ciljem da pokuša da eventualno otkloni kvar i da se, svakako, oslobodi goriva zbog neizbežnog pada? Jer, pad nije isti sa rezervoarom u kojem se nalazi gorivo, zato što je eksplozija u tom slučaju neizbežna, kao pad bez goriva koji daje kakvu takvu nadu.

Ako se ova opcija sasvim opravdano razmotri, onda postaje relativno jasno zašto je moguće da je posada helikoptera, potpuno neuobičajeno, morala da bude usmerena na Surčin. Dakle, ne zbog medijske pripreme i slikanja ministara (što svakako nije isključeno), već zbog kapaciteta kojima tamošnje aerodromske, tehničke i ostale službe i kontrola leta raspolažu, kao i zbog bezbednosti ukoliko se desi pad. To znači, ukratko, čist prostor pod posebnim režimom bezbednosti i osobito protivpožarne zaštite. I ogromno prostranstvo sa livadama i oranicama u okolini, bez objekata za stanovanje i bilo koje druge infrastrukture.

Uostalom, zar helikopter nije pao na oranicu, kako se to jasno vidi prema agencijskim fotografijama? Ako je pokušano u više navrata regularno sletanje, odnosno navođenje sa kontrolnog tornja da se letilica prizemlji, za pretpostaviti je da bi se pad dogodio na jednoj od betonskih sletnih staza. Otkuda helikopter na oranici (ili nekoj tamošnjoj ledini) daleko van piste i to na kabini? Šta je moglo da dovede do takvog epiloga, ako ne ono što pretpostavljamo – a to je kvar.

I na kraju, o čemu se i od strane koga cele noći a zatim i kompletno prepodne većalo, da bi se saopštilo tako malo, uz uglavnom opštepoznate činjenice, za šta nije ni bilo potrebno organizovati posebnu sednicu Vlade (sa još nekoliko tačaka dnevnog reda, odnosno informacija po drugim pitanjima, što je bilo krajnje neprimereno) i melodramatičnu konferenciju za štampu sa koje je upadljivo izostao ministar odbrane? Čovek koji je i izdao naredbu da se upotrebi helikopter Vojske Srbije.

Ako se već išlo sa konferencijom za štampu, zašto na njoj nisu predstavljeni (makar u formi delimičnog i ograničenog prepričavanja) tonski zapisi razgovora pilota i komandanta vazduhoplovne brigade, kao i zapisi razgovora sa kontrolom leta na aerodromu „Nikola Tesla“? Ukoliko su razgovori vođeni samo o magli i nepovoljnim vremenskim prilikama, tim pre, čime bi bile otklonjene sve moguće sumnje.

Ovako, ostaje nam da nagađamo i čekamo rezultate istražnih organa i vojno-stručne komisije koju je formirao načelnik Generalštaba (koji je jedini kratko pomenuo pretpostavku mogućeg kvara na helikopteru) kao i komisije koju je formirao komandant RV i PVO. A prostor za nagađanje se otvorio zato što su nam ponuđena nejasna, pa čak i nelogična objašnjenja.

(Fond strateške kulture)