Vlast u Beogradu pomaže Briselu i Prištini u otimanju Kosova od Srbije

Sabrali smo se danas da damo svesrdnu i iskrenu podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji koji ne pristaje da se potčini separatističkoj albanskoj vlasti i koji brani neprikosnoveno i istorijsko pravo da Kosovo i Metohija pripadaju Srbiji. Lažni lokalni izbori koje je za 3. novembar raspisala lažna predsednica, na osnovu lažnih zakona lažne države Kosovo, predstavljaju odsudni ako ne i završni čin u pokušaju da se otme Kosovo od Srbije. Glavni saučesnik i pomagač Briselu i Prištini u organizovanju ovih lažnih izbora jeste, na žalost, sadašnja vlast u Beogradu. Zato odgovor srpskog naroda na Kosovu i Metohiji treba da bude jednodušan. A on glasi da Srbin ne izlazi na antisrpske izbore.

Dobro znamo koliko je duga naša državna i nacionalna tradicija koja počiva na Kosovu. Ali isto tako kao što znamo koliko traje naša tradicija, koja je zasnovana na pravu i pravdi, znamo i da nasilje, zlo, nepravda, gaženje prava imaju podjednako duboke korene. Ovi lažni izbori proističu iz dugog niza nasilja koja im prethode. Pogledajmo samo ove godine naših velikih jubileja, danas kada se sećamo 1912, 1913, 1914. godine, kada slavimo i stogodišnjicu oslobađanja Kosova. S jedne strane, uzdiže se i pobeđuje duh nacionalne slobode i oslobađanja porobljenih srpskih zemalja, a s druge strane, stoji sila i nasilje koje hoće da uništi i obezliči srpski narod i njegovu državu, kulturu, duh, tradiciju i vrednosti.

Zarad ostvarivanja svojih ciljeva u globalnim okvirima velike zapadne sile su odbacivanjem prava, izvršile agresiju na Srbiju 1999. godine, proglašavajući da sila ima da stoji iznad prava. A šta je, šta može biti drugo to odbacivanje prava ako ne razobručeno nasilje, jednostavnije rečeno veliko razbojništvo. Posle agresije te iste zapadne sile su poslale svoje vojske na Kosovo, da bi zahvaljujuću prisustvu njihovih NATO vojnika, bez odobrenja Saveta bezbednosti, deset godina kasnije, albanski separatisti 2008. godine protivpravno i jednostrano proglasili nezavisnost. U međuvremenu, u tih deset godina, predstavnici međunarodnih misija na Kosovu, civilnih i vojnih, voljno ili nevoljno učinili su sve što su mogli da se stotine hiljade prognanih Srba ne vrate na Kosovo, a da svi veliki gradovi počev od Prištine ostanu potpuno očišćeni od Srba. Ali, kao da im i to nije bilo dovoljno, nego su na ovom putu bezakonja i nasilništva naterali sadašnju vlast da ukida svoje državne institucije na Kosovu i da prihvati i podrži separatističke izbore, primoravajući svoj narod da postane podanik vlasti lažne države Kosovo.

Šta jedino može biti odgovor srpskog naroda na ovo bezakonje? Odgovor moramo potražiti u našoj istoriji i tradiciji. Tu se jedino može i mora pronaći pravi odgovor. Dovoljno je i samo treba da se setimo jednostavne istine da moramo istrajati u našoj borbi za pravo i pravdu. Bilo je mnogo težih perioda u našoj istoriji, ali i u tim gotovo beznadežnim trenucima kada je izgledalo da su sila i nepravo pobedili, nije gubljena nada u našem narodu.

A danas opet nije potrebno mnogo, potrebno je samo da se ne izađe na lažne izbore. Potrebno je da imamo svest da su to izbori kojima separatisti hoće da zaokruže svoju nezavisnost, da to nisu srpski nego separatistički izbori. Da je u temeljima tih izbora bombardovanje Srbije, nasilje, nepravo i sila. A da je naš odgovor zasnovan na temeljnom načelu međunarodnog prava koje garantuje integritet svakoj državi, po Povelji UN, Završnom helsinškom aktu, Rezoluciji 1244 i, naravno, Ustavu Srbije. I potrebno je da ne zaboravimo da ako jedna zemlja vojnom agresijom izgubi deo svoje teritorije ona ne prestaje time da na nju polaže legitimno pravo, osim ako se toga prava sama ne odrekne.

Uvek treba da imamo na umu da je naša sudbina u našim rukama. Odbacivanjem i neizlaskom na ove lažne izbore srpski narod daje dostojan odgovor na sve nasilje koje se vrši nad njim. Neka svako radi svoj posao. Neka velike zapadne sile i separatisti rade svoj posao zasnovan na nasilju, fizičkom i pravnom, a srpski narod čvrsto verujući u snagu prava jednostavno i samo ne treba da izađe na ove lažne izbore. Srpski narod na Kosovu zapravo odlučuje da li pripada državi Srbiji ili dobrovoljno odlučuje da se potčini lažnoj državi Kosovo. Izlaskom ili neizlaskom na izbore svaki pojedinac odgovara na pitanje da li hoće da pripada lažnoj državi Kosovo ili svojoj Srbiji.

Mi danas pozivamo srpski narod na Kosovu i Metohiji da odlučno i jedinstveno pokažu da su građani Srbije, da za njih ne postoji separatistički izbori, da će oni izaći na izbore koje raspiše Skupština Srbije. Jer moramo znati da narod koji bi pristao da pogazi svoj Ustav, svoje zakone, koji bi se odrekao svoje države i izašao na separatističke izbore, podriva i ukida svoju budućnost i raskida jedinu pravu vezu koja ga drži u zajednici sa sopstvenom maticom.

Kakva to sreća i blagostanje čeka srpski narod ako se potčini volji Prištine i separatista? Kakva je budućnost srpskog naroda ako pristane da živi pod separatističkim zakonima i pod separatističkom vlašću? Sadašnja vlast pokušava da obmane srpski narod kako će dobiti Zajednicu srpskih opština, ali jedino zaboravlja da kaže gde se nalazi ta Zajednica srpskih opština. Da li u Srbiji ili u lažnoj državi Kosovo? Da li ta Zajednica srpskih opština uspostavlja na osnovu srpskih ili na osnovu separatističkih zakona? Pa svi dobro znamo istinu da je reč o Zajednici srpskih opština koja je zasnovana na zakonima samoproglašene države Kosovo i koja se direktno potčinjava separatističkim vlastima u Prištini.

Ko je i kada svoje građane dobrovoljno izručio da postanu građani lažne države? Tako nešto prvi put je palo na pamet sadašnjoj vlasti. Ali uzalud svi briselski sporazumi, uzalud svaki naopaki trud sadašnje vlasti ako narod jednodušno ne izađe na izbore. Neizlaskom na lažne izbore srpski narod na Kosovu i Metohiji sadašnjoj ali i svakoj budućoj vlasti šalje jasnu i odlučnu poruku. Ona glasi: uzaludno ste se odrekli svoga naroda jer se mi ne odričemo i nikada se nećemo odreći svoje Srbije. Izlazak na ove izbore suštinski bi značio priznavanje lažne države Kosovo, kao što neizlazak znači da je narod odlučio da pripada svojoj Srbiji. Zato su ovi izbori, odnosno neizlazak na lažne izbore od sudbonosnog značaja za srpski narod i za Srbiju.

Želim da se ovom prilikom i lično obratim našem narodu na Kosovu i Metohiji. Za mene je pitanje Kosovo starije od svake dnevne politike, od pitanja vlasti i opozicije, i od bilo koje vrste političke koristi. Kao i svaki građanin svojim očima vidim da su zapadne sile naumile da nam otmu Kosovu i da ne biraju sredstva da taj cilj postignu. Hoće da nam otmu Kosovo i hladnokrvno ucenjuju Srbiju da neće ući u Evropsku uniju ako ne postane saučesnik u dobrovoljnoj predaji Kosova. Objašnjavaju, kako reče jedan zapadni diplomata, kako je Kosovo tek jedan kamičak u cipeli. Tvrde kako je ekstremizam pozivati se na pravo i boriti se za svoju zemlju, a nije ekstremizam kršiti pravo i biti protiv svoje zemlje. Nasuprot svemu ovome, Privremena skupština AP Kosova i Metohije postavila je nedavno s punim razlogom jedno logično i krajnje jednostavno pitanje: Da li su građani Srbije sa Kosova i Metohije koji poštuju Ustav i zakone Republike Srbije dužni i da li imaju pravo da učestvuju na izborima koje raspisuje druga – nepriznata država.

Providna je laž, koja će se sutra pokazati kao sramna obmana, da je dobro i u srpskom nacionalnom interesu izaći na lažne izbore. Istina je da treba pokazati čvrstu volju i patriotizam i reći ne izborima kojima se ruši Srbija. Na vama, na srpskom narodu na Kosovu i Metohiji je teško i istorijsko breme da budete poslednji bedem odbrane Srbije. Znam koliko je to teško, ali i znam i vašu snagu i vašu odlučnost da odbranite Srbiju i da izlaskom na izbore ne učinite sebe podanicima separatističke albanske vlasti.

Naš patrijarh Pavle, koji je u episkopskom činu na Kosovu i u Metohiji služio trideset i četiri godine, često je govorio da je najvažnije izdržati do kraja, da se ne bi sav prethodni trud uzalud bacio. I naš patrijarh Pavle takođe je u jesen 2004. godine pozvao Srbe da ne izađu na parlamentarne izbore koje su raspisale tadašnje prištinske institucije postavljajući u svom obraćanju opet jedno krajnje jednostavno pitanje: „Zar je potreban naš pristanak na našu propast, dugoročnu ili konačnu, svejedno?“

Setite se kroz šta ste sve prošli, koliku ste muku do sada imali, koliko je vaša dosadašnja borba iziskivala odricanja zarad odbrane Srbije. Oči cele Srbije i celog srpskog naroda biće uprte u vas. Jer vi ne branite samo sebe i svoje pravo da pripadate Srbije, nego branite i samu Srbiju od pretećeg samouništenja.

Ma kakva obećanja i ponude upućivali predstavnici sadašnje vlasti i predstavnici Evropske unije dobro znajte da je reč o čistoj obmani. Uzdajte se u sebe i svoju pamet koja vam govori da ste Srbi, da pripadate Srbiji i da prihvatate samo izbore koje država Srbija raspisuje. I znajte i to, kako je već rekao jedan od vas, da nemate pravo da budućim generacijama uskratite pravo, da se bore da ostanu Srbi u državi Srbiji. To je težak, ali i jedini put koji vas može sačuvati i koji može sačuvati Srbiju. Vaša budućnost ali i budućnost Srbije je u vašim rukama. Odbacivanjem lažnih izbora vi birate Srbiju i mi se u vaš izbor uzdamo.

(Beograd, 29. septembra 2013)