Vlast izgubila zbog zakona o informisanju

(Press, 03.09.2009)

Urednik „Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović smatra da je vladajuća koalicija na gubitku posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju. U intervjuu Pressu Vukadinović kaže da će trajno biti obeleženi kao vlada koja je uvela restriktivno medijsko zakonodavstvo, koje nas „udaljuje od Evrope".

- Rekao bih da čitava atmosfera koja je pratila usvajanje ovih izmena i dopuna dobro ilustruje stanje na srpskoj političkoj i medijskoj sceni. Mnogo politikantstva i trgovine, lažnog zaklinjanja i junačenja. A sve navodno u ime „evropskih vrednosti" i „civilizacijskih medijskih standarda", na koje su se pozivale obe strane. Nema dileme da je inicijalni predlog bio vrlo loš i, svesno ili nesvesno, usmeren na gušenje medijskih sloboda, ali je isto tako činjenica da je kasnije znatno popravljen, odnosno da su amandmanima ublažene neke najrestriktivnije odredbe.

Zakon i dalje predviđa visoke kazne?

Kako komentarišete to što je predsednik Tadić odmah po usvajanju potpisao zakon? UNS tvrdi da je time sprečio ocenu ustavnosti po hitnoj proceduri.

- Očigledno da je ekspresno potpisivanje zakona od predsednika Tadića imalo za cilj da se priča sa ovim zakonom nekako što pre zatvori i skine sa dnevnog reda.

Saopšteno je da će „predsednik Tadić zbog različitih mišljenja oko usvojenog zakona pratiti efekte njegove primene...".

- A pomenuta izjava da će pratiti efekte primene zakona je verovatno trebalo da pokaže kako je predsednik svestan da je zakon „malo kontroverzan", te da donekle ublaži nezadovoljstvo javnosti zbog njegovog usvajanja i poštedi predsednika gneva medijskih poslenika. No, mislim da nijedan od ta dva cilja neće biti postignut.

Stručnjaci, profesori, udruženja, urednici, OEBS, Savet Evrope, Međunarodno udruženje novinara... dva meseca upozoravaju da je zakon antidemokratski, protivan Ustavu i evropskim standardima... Ipak, demokratska vlast ga je usvojila. Šta je time dobila?

- Mislim da je vlast sa čitavom ovom halabukom oko zakona više izgubila nego što je dobila. Verujem da, barem neko vreme, niko neće biti sklon da taj zakon previše strogo primenjuje, a trajno će biti obeleženi kao Vlada koja je uvela restriktivno medijsko zakonodavstvo, koje nas „udaljuje od Evrope" itd. Na kraju krajeva, malo ko se danas seća šta je tačno pisalo u onom „Miloševićevom" zakonu, ali svi pamte da je bio nedemokratski i uperen protiv slobode medija.

Zašto je vladajuća koalicija na gubitku?

- DS je dosta lukavo isturila u prvi plan Dinkića i G17, dok su oni uglavnom bili po strani. Tako se odijum medijske javnosti pomalo nepravedno sručio samo na Dinkića, koji jeste bio glavni inicijator zakona, ali je potpuno jasno da od njegovog usvajanja na kraju ne bi bilo ništa da za to svom snagom nije zalegla i vladajuća stranka.

Hoće li se ta „lukavost" isplatiti DS-u?

- Na prvi pogled, DS je u plusu jer se pokazalo da imaju manevarskog prostora na raznim stranama i da relativno lako mogu da izađu na kraj i u slučaju otkazivanja poslušnosti pojedinih partnera. Ali dugoročno, mislim da će im sve ovo doneti više štete nego koristi. I zato što više nikada neće biti onakvi miljenici medija kao što su bili, a i zato što su morali da se oslone na Čedu Jovanovića i LDP, koji će to već na razne načine umeti da im naplati. A da ne govorimo o raznim političkim šićardžijama, „nazavisnim poslanicima" i ostalim mešetarima koje će neprestano morati da namiruju radi opstanka krhke vladajuće većine.

Na koji način LDP ulogu „oslonca" može naplatiti?

- LDP je ovde dosta rizikovao i, moglo bi se reći, dosta izgubio na svom medijskom i „liberalno-demokratskom" imidžu. Isto tako, još jednom je doveo u pitanje svoj opozicioni status i predstavio se kao „rezervna stranka" Borisa Tadića i Mlađana Dinkića. Međutim, s druge strane, LDP se ovim vratio sa političke margine u centar političkih zbivanja i posle dužeg vremena barem delimično opravdao svoj nekadašnji čuveni slogan - „Od nas zavisi!".