U jučerašnjem broju „Politike” tragali smo za razlozima javnih nesuglasica između generala Ponoša i ministra odbrane Šutanovca. Generalski vrh je u prošli petak bojkotovao ministra odbrane na tradicionalnom godišnjem prijemu.

Nečelnik Generalštaba Zdravko Ponoš lično je „preporučio” svojim najbližim saradnicima da se klone te proslave, želeći tako da uputi poruku javnosti o stanju u sistemu odbrane. Njegova ocena tog stanja bitno se razlikuje od ministrove. Prvi general smatra da je u opticaju ministrov agresivni marketinški pristup, koji ignoriše stvarne potrebe bezbednosti zemlje.

O tome smo razgovarali sa generalom Ponošem.

Da li je vaša odluka da neka bitna pitanja srpske odbrane pokrenete upravo u ovom času proizvod spontanog nezadovoljstva, ili je ona sazrevala duže?

Ja sam to morao da uradim kad sam video da reforma stoji, da nemamo nikakav plan. Ako se nešto i kretalo, to je bio proizvod inercije. Nisam želeo da takva vrsta štete bude pripisana vojničkoj nemoći, i više puta sam ukazivao i na zastoje i nazadovanja.

Kome ste ukazivali?

Ministru odbrane na njegovom kolegijumu. Ali sam brzo razumeo da taj kolegijum nije mesto gde se rešavaju problemi, nego ambijent za razmenu komplimenata. A od toga je bilo malo koristi. Pokušao sam čak i da opreznim simbolima ukažem na probleme, najpre u vojnim, a zatim i u drugim glasilima. Pisao sam jedan tekst za „Vojno delo”, ali sve je to bilo uzalud.

Kako ste razumeli svoju misiju?

Mislim da sam imao jasnu viziju, i želeo sam da je podelim s onima s kojima bismo imali zajedničku moć da je ostvarimo, da se izvučemo iz gubitničkog mentaliteta i vratimo pobedničkom, koji je srpskom vojniku svojstven, da prestanemo da „kukamo” i žalimo se, da ne pravimo od sebe večne žrtve, nego da rešavamo probleme.

Jeste li rešili neki od njih?

Znao sam od početka da sistem u kome sam se našao ne pravi nego troši pare i da mora da ih potroši pametno. U toj sferi su moje najveće zamerke Ministarstvu, što zbog lošeg poslovanja 2008, kada smo imali pare, sada već trošimo pare iz 2009. koje nemamo. Zbog loše politike odbrane i ekstenzivnog razumevanja odnosa prema budžetu, za operativni život vojske u 2009. ostaće nam samo pet odsto sredstava. A to znači da naš artiljerac neće biti u mogućnosti da ispali svoj projektil. Finansijska održivost sistema je krajnje sporna. Imali smo 867 miliona evra, nismo ih potrošili i za tu verziju ekstremno lošeg razumevanja finansiranja sistema odgovorno je Ministarstvo. Samo na olakom ignorisanju kursnih razlika izgubili smo 400 miliona dinara.

Kakva je u tome uloga politike odbrane?

Politika odbrane ovde funkcioniše samo simbolično. Reklo bi se da ne postoji. Mi se dovijamo u okolnostima kad u državi nema strategiju nacionalne bezbednosti, pa u skladu s tim ni strategije odbrane.

Pa, na osnovu čega onda radite?

Za vreme mandata ministra Zorana Stankovića postojao je plan zajedničke reorganizacije. A sada nemamo ni to.

Zbog čega nemate?

Zbog nekompetencije, neodgovornosti, nesposobnosti, arogancije...

Izgleda da je vaša projekcija profesionalne vojske do 2010. konačno neostvariva?

Sa ovoliko para ne možemo da napravimo profesionalce. Umesto da zaposlimo vojnike po ugovoru, Ministarstvo odbrane odlučuje da u svoj sastav uvede još 1.000 ljudi iz vojnodohodovnih ustanova. Tako da se brojno stanje menja na štetu operativnog dela sistema. Vojska danas ima 19.500 plaćenih ljudi u svom sastavu, a Ministarstvo 10.000.

Ministar se često pojavljuje u javnosti. Deli ključeve od stanova, govori o znatnom povećanju plata...?

Da, to je dobro. To su stvari koje bi morale da se podrazumevaju, ali to nije suština. Mi nismo ovde samo da bismo imali stanove i plate, i to ne možemo računati u uspeh. Mi merimo uspeh kroz povećanje operativnih mogućnosti naših jedinica. Mi nismo socijalna ustanova, naša sreća se ne može sastojati u tome što će nam neko udeliti stan.

Srpsku javnost jako interesuje šta je urađeno na povećanju borbene gotovosti?

Ministarstvo odbrane nije učinilo gotovo ništa. Javnost dobija informacije koliko je aviona remontovano, a ne zna koliko nije. U remontnim zavodima imamo više vazduhoplova nego na svim stajankama.

Kako onda tumačite svoj sukob sa ministrom?

Nije ovo sukob dve ličnosti, nego sudar koncepcija o tome gde će Srbija, kao bezbedna zemlja, biti 2015, 2020. Građani Srbije moraju znati kako se pare u tu svrhu troše, a to danas niko ne zna osim onih koji troše. Ovo je sukob koncepcije GŠ koja postoji i nedostatka bilo kakve koncepcije Ministarstva odbrane.

Kakav je vaš odnos prema civilnoj vlasti?

Mi ne želimo da ometamo vlast, ali smo sigurni da ta vlast mora da omogući struci da radi.

Da li su tačne verzije o militarizaciji Ministarstva odbrane?

Ja ne znam da li je to militarizacija, ali Generalštab ima 192 pukovnička mesta, a MO 476. Vojska ima 28 generalskih mesta, a MO 15.

Razmišljate li ponekad o alternativnom pozivu. Na primer, šta biste radili posle vojske?

Dok radim jedan posao, potpuno sam u njemu. Ako bih morao da radim nešto drugo, verujem da bih bio uspešan, čak i ako bih počeo kao građevinski radnik. Mislim da bih za tri meseca bio poslovođa na gradilištu.

Jeste li bili na koncertu Miroslava Ilića?

Ne, to nije moj senzibilitet. Gledao sam Stinga i Stounse. Rado bih posetio koncert DŽonija Štulića.