Oslobođenje je došlo sa Istoka

(Danas, 27.09.2009)

U ta vremena jugoslovenski narod je već tri i po godine vodio nepomirljivu borbu protiv fašista. Talasi velikih kaznenih operacija hitlerovaca lišili su života na stotine hiljada Jugoslovena. Okupator je stvorio u zemlji atmosferu straha i nasilja. Sprovođene su hajke i masovna streljanja zarobljenika. Delovale su desetine koncentracionih logora u kojima je ne samo partizane nego i ogroman broj civilnog stanovništva čekala smrt. Međutim, bez obzira na atmosferu okupacionog terora borba za nezavisnost ne samo da nije bila prekinuta već je i jačala.

Godine 1944. situacija na evropskim frontovima suštinski se promenila. Kao rezultat korenitih preokreta sovjetske trupe su izašle na srpsku granicu. Komanda Crvene armije donela je odluku o pružanju pomoći bratskom srpskom narodu. Prvi delovi 57. armije prešle su bugarsko-srpsku granicu 28. septembra udarivši temelj Beogradskoj operaciji.

U beleškama sovjetskim vojnicima i oficirima rečeno je sledeće: „Druže vojniče, naredniče, oficiru! Stupio si na tle srodne nam po duhu i krvi Jugoslavije. Uvek i svuda pamti da nisi došao u Jugoslaviju da bi nametao svoje zakone i poredak, već da bi stigao i uništio Hitlerove razbojnike koji beže pod tvojim udarcima.“

Vojne operacije vođene su u tesnoj saradnji sa borcima otpora. Rusi i Srbi su napredovali ostavljajući za sobom bratske grobove svojih drugova po oružju. Crvenoarmejci su bili svesni da koračaju po srodnoj zemlji. Odlazeći dalje, na Zapad, zaveštali su svojim drugovima sledeće: ako poginu u drugoj zemlji, neka ih sahrane u slovenskoj Srbiji. Poginuli su. I sahranjeni su u Beogradu. Zajedno sa srpskim i ruskim oslobodiocima jugoslovenske prestonice.

Srpsko stanovništvo sa oduševljenjem i radošću dočekalo je svoje oslobodioce. Običan srpski narod vršio je pozadinske poslove, pomagao u dostavci vojnog tovara i municije za liniju fronta i prevoženju ranjenika u bolnice, spasavao je od Nemaca pilote, oborene nad Srbijom. Za slobodu Jugoslavije život su dali više hiljada vojnika i oficira Crvene armije.

Sve gore navedeno su istorijske činjenice. To je odgovor onima koji bi danas da ocrne sovjetskog vojnika-oslobodioca.

Dosta putujem po zemlji. Imam susrete sa veteranima. Slušam njihove priče o zajedničkoj borbi naših naroda protiv fašizma. Obilazim spomenike na zajedničkim grobnicama Rusa i Srba.

Hvala vam, Srbi, što vodite računa o grobovima heroja iz Drugog svetskog rata - Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Tatara, Kazahstanaca, Gruzina i mnogih drugih naroda njihove ogromne zemlje.

Posle rata mnoge ulice jugoslovenskih gradova nosile su imena vojnih komandanata Crvene armije. Zatim su ulice preimenovane. Ali, ljudi pamte. Dobijam pisma u kojima se Srbi izjašnjavaju za uspostavljanje istorijske pravde.

Srpske ulice treba da nose imena svojih oslobodilaca.

Autor je ambasador Rusije u Srbiji