|
Intervju vodila Nataša Bogović (Danas)  Očigledno je da razgovori između Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke o koaliciji postoje već duže vreme. To je - prosto - realnost. Za te pregovore smo znali, a sada je to i javno. I u vezi s predsedničkim izborima postojali su takvi razgovori. To je legitimno, ne vredi se ljutiti zbog toga. Svaka politička stranka bira opciju koju smatra najpovoljnijom za sebe. Videćemo kako će se ti dogovori odraziti na rezultate izbora. Nadam se da takva koalicija neće imati priliku da bude formirana, i da će rezultati ovih izbora ponovo potvrditi evropsku orijentaciju Srbije. Tokom predizborne kampanje DSS će morati otvoreno da kaže da li su za evropsku Srbiju, a ako nisu moraju da kažu kako je moguća stabilnost i ekonomski razvoj Srbije u narednim godinama - kaže u razgovoru za Danas, u danu kada je raspisao parlamentarne izbore, Boris Tadić, predsednik Republike Srbije i lider Demokratske stranke.
Ne bojite se radikala?
- Što bih se bojao? Radikali imaju svoju, a DS svoju podršku, i tu smo - dve velike stranke. Sve ostale imaju kudikamo manji broj glasova i polako idemo ka dvopartijskom sistemu. Mogućnost pobede na ovim izborima ima Ili DS sa svojim ili radikali sa svojim političkim blokom. Ali, uveren sam da će proevropski blok, koji želi da sačuva celovitost zemlje, pobediti na ovim izborima. Odbili ste ponudu Liberalno-demokratske partije za koaliciju. - Nisam je ni primetio, iskren da budem. Nikakvu ponudu nisam dobio, a ne tretiram ponude koje eventualno proizlaze iz interpretacija nečijih stavova u medijima. S druge strane, kriterijumi i istinitost jedne politike se ogledaju u političkoj praksi. Nedavno smo, u drugom krugu predsedničkih izbora, imali priliku da vidimo stav koji su umali LDP, Nova Srbija i DSS. Dugo nismo imali tako očitu priliku da vidimo ko se izjašnjava protiv evropske orijentacije. LDP je bio neodlučan u drugom krugu predsedničkih izbora, isto kao i DSS i NS. Ne vidim na osnovu čega bismo sad pravili predizbornu koaliciju s tim strankama. Niko od čelnika tih stranaka neće biti premijer u vladi DS, dakle, da ne bi bilo dileme Vojislav Koštunica više neće biti premijer. Što se postizborne saradnje tiče, spreman sam da razgovaram sa svima koji hoće da se okupe oko pet strateških principa. Oni su poznati: očuvanje integriteta zemlje, nastavak evropskih integracija, poboljšanje ekonomske situacije i životnog standarda građana, borba protiv kriminala i korupcije i završetak saradnje s Hagom. Ima li DS kandidata za premijera?
- Premijer će biti iz Demokratske stranke, ovaj put ću na tome insistirati. Još nisam odlučio ko će to biti. Želim da napravim dobru utakmicu i među kandidatima DS. Jednostavno - nikom nije zagarantovano mesto, svi imaju priliku da se još jednom potvrde u izbornoj kampanji. Uzimajući u obzir rad u prethodnoj i prethodnim vladama, uzeću u obzir njihove potencijale, ali će važan kriterijum biti i da to bude pošten čovek neokaljana obraza koji će punom snagom ući u bespoštednu borbu protiv kriminala i korupcije. Veoma mi je važno što predstavnike DS u poslednjoj vladi nije pratila nijedna afera. Već su počela prozivanja pojedinih ministara, a ne može se isključiti da će ih biti još tokom kampanje.
- Afere u kampanji često bivaju iskonstruisane. Kad se nešto pokrene u kampanji treba pitati zašto ih ranije nisu otkrili, ako stvarno postoji. Najlakše je oblatiti ljude bez dokaza, a posle - proš‘o voz. Vidim da sada DSS pokušava da spekuliše time, ali to je deo elementarne političke nekorektnosti. Na vreme kažite, ukoliko nešto primetite. Sve ostalo je prljava kampanja. Dokle se stiglo s pregovorima o predizbornim koalicijama?
- Tek smo u početnoj fazi. Predsedništvo DS je odlučilo da se pregovara o proevropskoj koaliciji i za sada je dogovor postignu sa strankom Rasima Ljajića. Ne dolaze u obzir stranke koje sam pomenuo i, naravno, SRS i SPS. Ali odluka će biti doneta ne na osnovu emocija ili starih zasluga, nego na osnovu političkih programa i realne mogućnosti da se ostvari 126 mandata za evropsku Srbiju - bilo samostalno ili s nekim u koaliciji. Izuzetno je važno da se postigne mogućnost za formiranje vlade za evropsku Srbiju koja hoće da čuva Kosovo i Metohiju kao deo zemlje, da se bori za politiku koja se okuplja oko pet principa koji su od ključne važnosti za razvoj Srbije. Biste li ponovo sarađivali sa DSS?
- Ako se vrati na te principe, DSS je dobrodošla. To se, naravno, odnosi na svaku drugu stranku. Srbiju čekaju najveće reforme u našoj istoriji u svim oblastima našeg života - pa i reforme u vrednosnoj orijentaciji. Ne možete se na rečima zalagati za vrednosti, a ponašati se u neskladu s tim. I kada je korupcija u pitanju, ili kada neko posegne za zloupotrebom kosovskog problema u stranačke svrhe. Treba u to da ubedite birače koji su vam zamerili da ste više puta pravili ustupke.
- Tu zamerku sam dobijao samo od takozvanih elita pojedinih političkih stranaka. Mogu vam navesti imena i brojeve ličnih karti barem deset vaših glasača koji su vam to zamerili.
- Predsednički izbori su pokazali drugačiju sliku i to je mnogo konkretnije od bilo kakvog utiska koji imate. Zato što su predsednički izbori predstavljeni kao neka vrsta referenduma.
- Ljudi nisu glupi i ne potcenjujte ih. Jedno je posmatrati svet samo svojim očima. Pokušajte da nekad razmišljate o svetu i iz druge perspektive. Tek onda ćete biti u stanju da uvažavate druge i da zbilja participirate u jednom građanskom društvu punom snagom. Jedan od najboljih načina da vidimo kako društvo ili građani funkcionišu i razumeju stvarnost, jesu izbori na kojima se nude razne opcije za koje građani glasaju. Dakle, uopšte ne hajem za primedbe koje su dolazile iz stranaka koje su imale realan interes da mi te primedbe daju. Srećom, građani Srbije pokazuju veću zrelost od pomenutih "elita". I naravno da je u pitanju referendum između političkih opcija, kad se odlučuje u kom pravcu će Srbija da ide. Srbija je na predsedničkim izborima jasno glasala da ide prema Evropskoj uniji i očuvanju vlastitog integriteta. I za to je glasalo dva miliona i 300.000 građana, što je fantastičan rezultat koji govori o izuzetnoj zrelosti našeg naroda. A šta nam kažu empirijski podaci: 60 procenata građana Srbije ima nepovoljno mišljenje o EU, ali 80 procenata građana hoće u EU, što govori da ljudi razmišljaju svojom glavom. Ne glasaju ljudi za mene što sam im mio i drag, nego zbog programa koji nudim i što veruju da ću se za njega izboriti. A kako ću do rezultata da dođem - dogovorom i kompromisom ili sistemom nekakvih "bespoštednih bitaka", to građani ostavljaju meni u mandat. I nemojte da imate ikakvu dilemu oko toga da kad većina građana glasa za jedan program ostavlja četiri ili pet godina mogućnost da čovek uradi posao koji je za njih bitan. Na koncu, obavezan sam da građanima položim račune i isporučim rezultat. I to je suština. Da li će i koliko DS insistirati i na Kosovu kao ključnoj tački u predstojećoj kampanji?
- To su dva dela jednog celog. I Kosovo i EU, i neodvojivi su. Vrlo jednostavno. Ne može se insistirati na Kosovu ili insistirati na Evropi. Ne može jedno bez drugog. Istorijski, Kosovo je Srbija sa stanovišta identiteta, i Kosovo je Srbija sa stanovišta međunarodnog prava, a članstvo u EU je jedina mogućnost ekonomske perspektive naše zemlje. Po čemu je Kosovo Srbija?
- Poznato je da imamo problem sa suverenitetom naše zemlje na Kosovu nakon 1999, Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova, i Rezolucije 1244. Dakle, Kosovo je Srbija sa stanovištva međunarodnog prava, ali je činjenica i da posle 1999. tamo nemamo državne institucije, sem zametke nekih. Srećom, neke imamo, sistem zdravstva ili obrazovanja. U tom smislu, vrlo konkretnom, Kosovo je Srbija. Može li predsednik Srbije da ide na Kosovo?
- Može, nažalost, uz odobrenje međunarodnih institucija. Bilo koji predstavnik vlasti na Kosovo može da ode samo uz odobrenje komandanta Kfora. U tom smislu nema nikakve dileme da je naš suverenitet dobrim delom suspendovan. Ali, u toj realnosti živimo od 1999. do danas, i borimo se da rešimo taj problem. Borimo se za naše Kosovo. I nastavićemo tu borbu, mirno, diplomatski i poštujući međunarodno pravo. Ima kritičara koji tvrde da vi, ipak, nećete do kraja braniti Kosovo.
- Da, prosto, demistifikujem jednu važnu stvar. U jednom delu naše javnosti pogrešno i zlonamerno se stavlja znak jednakosti između evropskih integracija i navodne spremnosti da se Srbija odrekne Kosova. Neko namerno pokušava da pogrešnom interpretacijom situacije ostvari korist . Kosovo je i istorijsko i praktično pitanje prvog reda za Srbiju i njene građane. Zloupotreba kosovskog problema jako je štetna upravo za potencijale Srbije da svoj integritet brani. To je toliko važno državno, međunarodno pitanje, da destabilizuje i mnoge druge zemlje. Obratite pažnju koliko je Kosovo postalo važna tema pred parlamentarnu kampanju u Španiji, u Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji... Šta je maksimum koji Srbija može da dobije kad je reč o Kosovu?
- Sa stanovišta budućeg statusa Kosova i Metohije ne možemo to do kraja da procenimo, ali znam da moramo da nastavimo se borimo, da nastavimo politiku državnog jedinstva o Kosovu i Metohiji. Od te politike neću odustati, kakav god da bude rezultat izbora. Insinuacije i klevete koje mi neki političari upućuju apsolutno odbacujem, jer niko od njih nije više kreirao ovu državnu politiku na KIM od mene i mog tima. A kakav će biti konačan rezultat te politike, videćemo kroz vreme koje dolazi. Sad pa u narednih pet godina, još ćemo se boriti oko budućeg statusa Kosova i Metohije. Bez rata, nasilja, ugrožavanja ljudskih života, smanjivanja državnih i ekonomskih potencijala ove zemlje. I verujte da je to moguće. I te kako. U poslednje vreme nemate mnogo kontakata sa stranim diplomatama, ili toga samo nema u javnosti?
- Nažalost, kontakti su proređeni. Ali će i nova vlada sasvim sigurno morati veoma ozbiljno da razmisli da li ćemo nastaviti s povlačenjem ambasadora, ili ćemo doneti neku drugu meru. Svaka mera koju u spoljno-političkom smislu uspostavljamo, mora da sagledava očuvanje integriteta zemlje, kao i ekonomske perspektive. Svakako se protivim snižavanju odnosa na nivo otpravnika poslova ili izolaciji koju bi proizveo prekid diplomatskih odnosa s nekim državama. To bi nas suštinski sprečilo da branimo integritet zemlje, ali i u mogućnosti da razvijamo privredu Srbije. Dakle, treba pronaći vrlo celishodno, praktično rešenje koje štiti naš interes. Razgovaram sa stranim državnicima, ali ovog trenutka nemam direktan kontakt s državnicima zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo i Metohiju. Taj nivo je spušten na niži nivo, u Ministarstvu spoljnih poslova. Pomoć Rusije je dragocena ali da bi se obezbedilo da Kosovo ne postane nezavisno neophodna su šira savezništva i njih moramo da obezbedimo. Rupel šalje poruku koja nije od koristi evropskim snagama Dimitrije Rupel je izneo ideju da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se obavežu da neće međusobno sputavati ulazak u EU?
- Slažem se sa tim da ne treba sputavati... Srbija, recimo, i te kako podstiče integraciju Hrvatske u EU, jer to onda olakšava Srbiji put u EU. Srbija želi najbolju ekonomiju u Hrvatskoj, jer to onda obezbeđuje i Srbiji razvoj ekonomije. Ako su ekonomski zaostale zemlje u okruženju, biće i Srbija generalno gledajući u ekonomskom zaostajanju. Što se Kosova tiče, Kosovo nije država, nije članica UN. Srbija dakle neće ometati članstvo niti jedne države članice UN u Evropsku uniju. Ali, Rupel šalje poruku koja nije od koristi evropskim snagama u Srbiji. I to nažalost nije prvi put. Iz EU dolaze poruke koje nisu uvek blagonaklone prema evropskim integracijama Srbije, ali i to je realnost. Ali to ne znači da nemamo prijatelje u EU. Ima i zemalja, i političara i pojedinaca koji žele da Srbija uđe u EU, stvarno a ne samo na rečima. Mi ćemo se na naše prijatelje oslanjati u EU, uprkos težnjama pojedinaca, da Srbija stvarno ne uđe u proces evropskih integracija, kao i da krug prijatelja proširimo. Ko su prijatelji Srbije u EU?
- Neke sam pre izvesnog vremena posetio, predsednik Rumunije je iskreni prijatelj Srbije, ali čak i sa zemljama koje danas ne donose odluke u skladu sa našim nacionalnim interesima, moramo da vodimo dijalog i da ih ubeđujemo u ispravnost našeg stava i tako se borimo za svoje interese. Znamo da postoje zemlje koje danas nemaju previše razumevanja za Srbiju ali to je jednostavno tako, ne možete svuda imati prijatelje, ne mogu vas svi voleti, ali bitno je da obezbeđujete mogućnost i odbranu interesa svoje zemlje uporno i stalno. Ni jedna zemlja nije ušla u Evropu, a da nije imala neku snažnu zemlju koja je podržavala. To je jako važno, mi moramo da pronađemo takvu zemlju. Politika galopirajućeg priznavanja Kosova doživela je potpuni slom Iz DSS stižu poruke da su ovi izbori izjašnjavanje o Kosovu.
- U pravu ste, ali to je veštačka tema, jer je jedinstvena državna politika o Kosovu i Metohiji ostvarila najširi konsenzus našeg društva. Moguće je da oni žele da istupe iz dogovorene državne politike, ali ja ću nastaviti da je zastupam i branim svom snagom. Dakle, u Evropu ćemo ići sa svojim identitetom, branićemo Kosovo, kao što bi to činila svaka normalna, demokratska zemlja, branićemo naše ljude i našu zaostavštinu na Kosovu. Kao što principijelno branimo i Albance i njihova prava na Kosovu, jer time potvrđujemo naš evropski karakter i identitet. I da se u datim okolnostima, koje nimalo nisu lake, izborimo za sve za šta je moguće izboriti se na Kosovu. Ima li više smisla diplomatska borba?
- Kako da nema. Kosovo je faktički proglasilo nezavisnost...
- Moje pitanje je - i? Mnogo je država koje su to priznale.
- Koliko? Ako se ne varam - 28.
- Bilo je predviđeno da će na današnji dan biti oko 57 država koje će priznati nezavisno Kosovo. Politika galopirajućeg priznavanja Kosova i Metohije doživela je potpuni slom. A to je diplomatska borba Srbije obezbedila. Kontinuitet spoljne politike koji imamo već godinama, koji sam definisao pre nekoliko godina kao predsednik i sada kroz Ministarstvo spoljnih poslova daje rezultat. I očekujete da SAD povuku priznanje?
- Naravno, nismo pali s Marsa da očekujemo da SAD tek tako povuku priznanje. Ali radimo sve ono što možemo, i pri tom se ponašamo politički realistično. Ne srljamo. Naš pritisak jeste na UN i Savet bezbednosti. I evo, u SB, realno, nema većine za nezavisnost, niti za bilo kakvu odluku koja Kosovo približava nezavisnosti. Radimo i s drugim međunarodnim institucijama koje su odlučujuće važne za neka buduća glasanja na Generalnoj skupštini UN - Islamskom konferencijom, Afričkom unijom, Pokretom nesvrstanih... Ukoliko ne bude bilo glasanja u pravcu nezavisnosti Kosova na nivou tih organizacija, verovatnoća da Kosovo prizna Generalna skupština je minimalna. A ako na sledećoj Generalnoj skupštini sprečimo nezavisnost Kosova, ostvarili smo nesumnjivu spoljnopolitičku pobedu. A tada možemo da branimo naše interese i dalje. Više je nego očigledno u EU da nije jedinstvena oko priznanja nezavisnosti Kosova. Postoji činjenica - s one strane političkog morala - da su zemlje u regionu pod strahovitim pritiskom SAD da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. I vidim nagoveštaj da će neke zemlje to uraditi. Slovenija je to uradila. Ne bih savetovao Hrvatskoj da to uradi, jer će to naneti štetu našim odnosima. To važi za sve regionalne zemlje. Mislim da neki ljudi u administraciji SAD vrše veoma štetnu ulogu upravo kad je u pitanju spoljnopolitički interes SAD na Balkanu insistirajući na tome. Ne želim neprijateljski odnos Srbije sa SAD. Naprotiv, želim partnerski odnos, jer, na kraju krajeva, mi naše Kosovo ne možemo da odbranimo i bez saglasnosti SAD na kraju, pa se moramo boriti i za njihov glas u SB. Poboljšanja u Vojsci
• Današnji (razgovor je vođen u četvrtak) sastanak u Generalštabu završen je pozitivno. Dogovoreno je povećanje plata u Vojsci. Idemo u opremanje... Imaćemo sva dokumenta na raspolaganju kako ne bismo išli u reformu Vojske bez potrebne platforme. Konačno bi trebalo da rešimo veliki problem 13.000 hiljada stambeno nezbrinutih. U vojsci nekadašnje Jugoslavije postojala je stambena politika, a devedesetih niko taj problem nije rešavao. Neki su generali dobijali cvećare, a podoficiri i oficiri nisu imali šansu za rešavanje osnovnih socijalnih problema. U svakom slučaju cilj je da naša vojska bude druga po snazi u regionu, imajući u vidu veličinu zemlje i ekonomski potencijal. Prva je Rumunija kao veća zemlja, s većim brojem pripadnika oružanih snaga. |
.jpg)
