Neka se Zapad sa Kinom bori za svetsko liderstvo

Mi smo preživeli, nastavio je, veoma težak period 90-ih godina i tek samo od 2000. godine počeli manje ili više da stajemo na sopstvene noge, izgradili smo unutrašnji svet, stabilizovali smo situaciju. I, naravno, sada nam je potreban period stabilnog razvoja.

Jedno od pitanja aktuelnom premijeru, koji ima najveće šanse da 2012. po treći put postane šef države, bilo je: hoćete li nastaviti kurs predsednika Medvedeva?

PUTIN: Što se tiče strateških pitanja, pitanja strateškog karaktera razvoja zemlje – nas dvbojica imamo iste stavove. Međutim, mi nismo jedna te ista osoba, mi smo različite ličnosti. Ako konfiguracija vlasti koju smo mi predložili biračima, građanima, naši ljudi prihvate, u tom slučaju ja neću činiti neke nagle promene onoga što je Dmitrij Anatoljevič Medvedev u svojstvu predsednika učinio.

Preuzimajući inicijativu u razgovoru, ruski lider se u jednom momentu direktno obratio generalnom direktoru federalnog kanala NTV, Vladimiru Mihajloviču Kulistikovu, koji sigurno nije očekivao da baš ovo čuje:

PUTIN: Evo, na primer, vi sada upravljate jednim od naših najvećih sistema javnog informisanja. A svojevremeno ste, ako se ne varam, radili na radio «Slobodi».

Pomalo zatečen, Kulistikov je – šta je mogao drugo – odgovorio potvrdno... Pa čuo ovakav nastavak:

PUTIN: Dok sam ja radio u organima KGB SSSR, mi smo radio «Slobodu» smatrali za pododeljenje CIA SAD. Istina, propagandističko. I to je imalo svoje određene osnove. Šta više, taj radio je finansiran kanalima CIA-e, praktično se bavio agenturnim poslom na teritoriji bivšeg SSSR. Sada je situacija drugačija. «Svoboda» je sredstvo javnog informisanja koje na ovaj ili onaj način izražava mnjenje strane, u ovom slučaju, američke države. Eto gde ste vi radili, a sada ste na čelu opštenacionalnog kanala ruske televizije. Zar to nije znak liberalizma?

KONSTANTIN ERNST (generalni direktor Prvog kanala): Vladimire Vladimiroviču, upravo ste se vratili iz radne posete Kini. Politički sladokusci su se setili da je slična situacija bila i krajem 2007. godine kada je Dmitrij Medvedev takođe posetio baš Narodnu Republiku Kinu. Znači li to da je Kina postala, ili da postaje, osnovni spoljnopolitički partner Rusije?

PUTIN: Ne, to je puka slučajnost. Ukoliko obratite pažnju (a to nije tajni dokument) na plan rada Vlade, onda ćete videti da mi redovno održavamo međuvladine susrete naše dve zemlje. Nama je u posetu pre nekog vremena dolazio predsednik Vlade Kine gospodin Ven Điabao. Sada je bio red da ja to učinim i morao sam da putujem u Peking. To je, dakle, bio planirani put.

To što imamo tako naporan plan rada i susreta na najvišem nivou, samo govori da je – a nedavno je u junu mesecu kod nas u poseti bio predsednik NRK, gospodin Hu Đingtao – Kina nesumnjivo jedan od naših veoma ozbiljnih partnera kojeg mi bez svakog preterivanja i sa punim pravom nazivamo strateškim partnerom. Ne samo zato što imamo najdužu zajedničku granicu na svetu. Naša robna razmena raste brzim tempom. Kina se razvija veoma brzo i za nas je veoma dobar partner, tržište plasmana naše robe i dobar investitor u našu privredu.

KULISTIKOV: Ipak partner, a ne pretnja, Vladimire Vladimiroviču?

PUTIN: Znate, ja sam onima koji pokušavaju da nas plaše Kinezima, mnogo puta govorio (a to su po pravilu naši zapadni partneri): Ma koliko da su u savremenom svetu privlačni materijalni resursi Istočnog Sibira i Dalekog Istoka, ipak se globalna borba ne vodi oko njih. Glavna borba se vodi za svetsko liderstvo, a mi sa Kinom oko toga nemamo nameru da se sporimo. Kina ima druge konkurente. Neka se oni i Kina između sebe oko toga raspravljaju.

Za nas je Kina partner, pouzdani partner. Mi sami primećujemo spremnost i želju kineskog rukovodstva da sa nama izgrađuje prijateljske, dobrosusedske odnose i da tražimo kompromise, čini mi se i po najsloženijim pitanjima. Mi tu spremnost vidimo i sa svoje strane činimo to isto i po pravilu nalazimo dodirne tačke. Uveren sam da će tako biti i u buduće.

OLEG DOBRODEJEV: Vratimo se na temu svetskog liderstva. U svom autorskom članku listu «Izvestija» pišete o formiranju Evroazijskog ekonomskog prostora koji može da objedini Evropu i zemlje Azijsko-Tihookeanskog regiona koje se burno razvijaju. A svi se sećaju vaših reči da je raspad Sovjetskog Saveza bio `glavna geopolitička tregedija prošlog veka`. I u vezi sa tim, šta biste odgovorili onima koji u tome što ste napisali vide samo želju da se obnovi imperija, koji u tome vide neke imperijalne ambicije?

PUTIN: Vi imate u vidu one koji o tome govore na postsovjetskom prostoru ili one koji govore o tome iz inostranstva?

DOBRODEJEV: Mislim na one iz inostranstva koji u vašoj inicijativi vide pretnju.

PUTIN: Realni autor tih predloga i planova nisam bio samo ja. I ne samo Rusija. Istine radi, prvu inicijativu u tom pravcu je izneo predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. on je došao ovde u Novo-Ogorjovo i reako: slušaj, ja sam razmislio, daj da uradimo ovako, ovako i ovako...

KULISTIKOV: A kada je to bilo?

PUTIN: To je bilo 2002. godine, ukoliko se ne varam. Otprilike tada. I ovde kod mene u kući, evo upravo ovde, u susednoj zgradi učetvero samo o tome razgovarali: Nazarbaev, Lukašenko, tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma i ja. Uostalom, ne treba biti veliki stručnjak da bi se shvatilo da će naša konkurentnost narasti - naglo će narasti - od objedinjavanja naših tehnoloških, infrastrukturnih, saobraćajnih, energetskih i sirovinskih mogućnosti.

Mi ćemo iskoristiti te konkurentske prednosti koje smo nasledili od prethodnih generacija i treba da ih samo prilagodimo savremenoj osnovi. Ukinućemo razna ograničenja koja postoje među našim državama, a tiču se carina, deviznih kurseva sa mnoštovom tehnoloških rešenja. I tako dalje, i tako dalje, i tako dalje.

Debirokratizovaćemo privredu, formiraćemo jedinstveno, praktično zajedničko tržište, gde će se slobodno kretati roba, ljudi i kapital, uvešćemo jedinstvene norme regulisanja u ekonomiji, obezbedićemo bezbednost spoljnih granica tog prostora, pre svega ekonomskog karaktera. I, razvijaćemo se i biti efektivniji, privlačniji čak i našim partnerima u inostranstvu. Ukoliko još budemo uvodili u naše unutrašnje procedure pravila i norme Svetske trgovinske organizacije, bićemo transparentniji za naše spoljno-trgovinske partnere.

Mi tako i radimo, međutim, naravno uvek je to suvereni izbor svake države. Mi ovde ne govorimo o nekakvom političkom objedinjavanju, o obnovi Sovjetskog Saveza. Čak je Rusija danas nezainteresovana za tako nešto. Ona nije zainteresovana da preuzima suvišne rizike, da nosi suvišni teret tih zemalja koje manje ili više, iz ovih ili onih razloga, još uvek za nama zaostaju. Međutim, ima neki deo tereta koji smo - imajući u vidu da smo svi zainteresovani za širenje ekonomskog prostora - spremni da preuzmemo na sebe. To je što se tiče naših partnera u okviru Zajednice Nezavisnih Država.

A što se tiče kritičara iz inostranstva - kritičara koji govore o našim imperijalnim ambicijama -šta tu uopšte ima da se kaže? Mi vidimo šta se dešava, recimo, u Evropi: tamo je integracija došla do nivoa koji se u SSSR ponekada nije mogao ni sanjati. Vi verovatno znate, a ukoliko ne znate, mogu da vam kažem: broj obavezujućih odluka za izvršenje odluka Evropskog parlamenta veći je od broja obavezujućih odluka koje je donosio Vrhovni Sovjet SSSR za sovjetske republike. A sada tamo već govore o jedinstvenoj vladi, u najdirektnijem smislu te reči, o jedinstvenoj regulativi u sferi intervalutnih odnosa u ekonomiji – i normalno je što, tim povodom, tamo niko ne govori imperaijalnim stremljenjima.

A u Americi? U Severnoj Americi u toku su aktivni integracioni procesi između SAD, Kanade i Meksika, a to isto se događa i u Latinskoj Americi, pa i u Africi. Tamo je kod svih njih sve u redu, a samo nas sumnjiče za imperijalne ambicije.

Takvim kritičarima, a očigledno je da to nisu dobronamerni ljudi, mogu samo da poručim: znate šta, bavite se svojim poslom – borite se sa narastajućom inflacijom, sa rastućim državnim dugom, sa gojaznošću stanovništva u krajnjem slučaju, dakle – poduhvatite se posla.

ERNST: Vladimire Vladimiroviču, reakcija Zapada na vašu odluku da se kandidujete nije baš bila neutralna... shvatate i sami, Zapad vas smatra jastrebom...

PUTIN: Jastreb je, kao prvo, dobra ptičica.

ERNST: Ali, Vi sigurno niste golub...

PUTIN: Ja sam samo čovek. I protiv sam bilo kakvih klišea.

Što se tiče onih koji danas pokušavaju Rusiju da gurnu u drugi plan, greše: Rusija nije ona država koju neko može da gurne u stranu. Mi se nigde ne utrpavamo - ukoliko neko ne želi da nas negde vidi, mi tamo i nećemo. Šta nam to treba?

Glavni zadatak Rusije danas je da obezbedi svoj razvoj i da obezbedi životni nivo naroda. To je najvažnije. A kada budemo, na bazi takvog razvoja, stvorili stabilnu političku situaciju, efikasnu ekonomiju i novu odbrambenu sposobnost zemlje, zasnovanu na ekonomiji koja raste i razvija se – dobićemo takvu težinu i status da će nas zvati možda čak i tamo gde ne želimo.