Neće biti novih uslova za Srbiju

(Večernje novosti, 28.06.2009)

"Srbija je za međunarodnu zajednicu konačno postala faktor stabilnosti. Oko toga više nema nikakve dileme", poručio je predsednik Srbije Boris Tadić.

- Uspeli smo da proteklih godina Srbiju predstavimo kao zemlju koja rešava probleme, a ne koja je sama po sebi problem. U Srbiji se ukrštaju interesi i donose odluke koje su od ključnog značaja za budućnost čitavog regiona u kome živi 70 miliona stanovnika. Samit lidera centralne Evrope u Novom Sadu bio je prilika da Srbiju još jednom predstavimo u tom svetlu. Ona je apsolutno nezaobilazan i ključni politički činilac na Balkanu. U svim međunarodnim razgovorima, nedavno sa Bajdenom i Sarkozijem, ranije sa Medvedevom i Putinom, premijerom Berluskonijem i mnogim drugima, dobio sam takav jedinstven stav.

Upravo nakon Vaših susreta sa Bajdenom i Sarkozijem, još jednom su poslate poruke da od Srbije neće biti traženo da prizna nezavisno Kosovo kako bi postala članica EU. Ima li Srbija bilo kakvu garanciju da će to tako i biti?

- Verujem američkom potpredsedniku i francuskom predsedniku. Nema nikakve dileme da ne delimo stav sa SAD i Francuskom oko statusa Kosova. Ali, dobio sam nedvosmisleno uveravanje da Srbiju niko neće ucenjivati priznavanjem Kosova. Kao što ni ulazak u NATO neće biti uslov za naše članstvo u EU.

Kakvu odluku Međunarodnog suda pravde u vezi sa KiM očekujete?

- Ubeđen sam da MSP treba da donese odluku da jednostrano proglašenje Kosova nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom. Ne vidim nijedan pravni argument za to da odluka bude drugačija.

Verujete li da odluka MSP u našu korist može da promeni poziciju zemalja koje su već priznale Kosovo?

- Neke su već rekle da će uzeti u obzir mišljenje MSP i preispitati svoju odluku o priznavanju ovakve paradržavne tvorevine. Ubeđen sam da je još značajnije to što će se tada otvoriti mogućnosti za nove pregovore. Srbija je u svakom trenutku spremna da ponovo sedne za pregovarački sto sa kosovskim Albancima i da pronađe trajno i održivo rešenje.

Gde bi to rešenje trebalo tražiti? Pominje se i podela Kosova...

- O podeli ne razmišljam. Ovog trenutka ne bih da licitiram šta bi rešenje moglo biti, ali znam da ono sigurno nije u tome da Srbija izgubi sve, a kosovski Albanci dobiju sve. Nakon završetka tzv. pregovora o statusu, učinili smo sve da se na Kosovu obezbedi sigurnost za građane. Ne mogu da kažem da sam zadovoljan onim što je postignuto. Jedini kriterijum za sigurnost srpskog stanovništva biće masovan povratak proteranih na Kosovo.

Na koji način će Srbija u narednom periodu braniti svoje stavove o Kosovu na međunarodnom planu? Na pomoć kojih zemalja u toj borbi možemo da računamo?

- Računamo na članice Saveta bezbednosti, Evropske unije, Organizacije islamske konferencije, Afričke unije, Pokreta nesvrstanih, pojedine azijske i zemlje Latinske Amerike. Svačija podrška je dobrodošla. Mi smo već dobili značajnu podršku od zemalja koje su pred MSP podnele argumentaciju u našu korist. Među tim zemljama su ne samo Rusija ili Kina, već i članice EU - Slovačka, Španija, Kipar, Rumunija... Međutim, na svaki način treba da izbegnemo da Srbija postane država "jedne teme", zemlja koja svoju budućnost vezuje isključivo i jedino za pitanje KiM. Nikada nećemo odustati od Kosova, niti prihvatiti njegovu nezavisnost, ali Srbija ima kapacitete da se bavi i drugim važnim globalnim i evropskim pitanjima, kao što su zaštita životne sredine, klimatske promene, sposobni smo da organizujemo međunarodne skupove i doprinosimo važnim regionalnim i evropskim temama.

Više puta ste napomenuli da je pitanje regionalizacije i decentralizacije od suštinskog značaja za Srbiju. Šta regioni novo nude Srbiji?

- Dovoljno je krenuti Srbijom i videti u kojoj meri ljudi različito žive u Trgovištu, Gadžinom Hanu, Crnoj Travi, ili u Beogradu, Somboru, Subotici... To što je neko rođen u nerazvijenoj opštini, ne sme da mu umanji šanse da se školuje, nađe posao i ostvari dostojan život. Da bismo iste mogućnosti obezbedili svim našim građanima gde god da žive, moramo da otklonimo hronični, višedecenijski neravnomerni regionalni razvoj. Ova vlada ima kapacitete da učini ono što su sve prethodne propustile, i da iznese ove reforme koje su, verujem, od najvećeg značaja za razvoj i bezbednost zemlje.

Kada bi taj posao mogao da otpočne, s obzirom na to da regionalizacija podrazumeva promenu Ustava?

- Ovog trenutka je pokrenuta diskusija. I diskutovaćemo o ovoj temi koliko god to bude potrebno. Mislim da ćemo u reforme ozbiljno ući do kraja mandata ove vlade, odnosno mog mandata kao predsednika Republike. Znači, u naredne četiri godine.

Da li imaju pravo oni koji sumnjaju da regionalizacija znači teritorijalno cepanje i dezintegraciju zemlje?

- To je besmisleno samo po sebi, ali je korisno za političke demagoge. Regionalizacijom se upravo suprotstavljamo svakoj dezintegraciji. Pri tom, zaboravlja se da ova tema nema samo pravnu dimenziju. Regionalizaciji, pre svega, mora da prethodi rad na konkretnim infrastrukturnim projektima. Izlišne su sve pravne ili ustavne reforme u ovom pravcu ako nismo uspeli da dođemo autoputem ili železnicom do najzabitijih delova naše zemlje. Pravne reforme su potpuno kontraproduktivne ako ih ne prate ekonomske reforme ili građevinski poduhvati koji podižu kvalitet života. Nekada se govorilo - od ustava se ne živi bolje, i to je tačno. Zato ova vlada, i ja kao predsednik, pre pokretanja pravnih reformi sistema, činimo sve da spojimo Srbiju sa svim susednim državama mrežom autoputeva, podignemo šansu za investicije i otvaranje novih radnih mesta.

Već duže i oko Predloga statuta Vojvodine postoje problemi, i to ne samo između pozicije i opozicije, već i u okviru vladajuće koalicije...

- Takvi problemi su više kreirani u javnosti i izmišljeni nego što realno postoje. Često smo skloni da i najbolju ideju pretvorimo u njenu potpunu suprotnost.

Kakva je sudbina Statuta i Zakona o prenosu nadležnosti?

- Njihovo donošenje i potvrda su obaveza koja proističe iz Ustava. To je trebalo uraditi u određenom roku, na osnovu Zakona o implementaciji Ustava, ali je taj rok prošao. I to nije dobro. Međutim, bilo bi mnogo gore da smo doneli Statut i Zakon koji nisu u saglasnosti sa Ustavom ili koji bi bili nedovoljno funkcionalni.

Koliko će još kasniti njihovo donošenje?

- Oni će biti usvojeni u razumnom roku i biće još jedna potvrda jedinstva zemlje. Pojedine stranke seju strah u javnosti da bi Statut i Zakon mogli da ugroze integritet Srbije. To je potpuna neistina.

Postoji i drugačiji ekstremni stav po kojem bi Statut i Zakon trebalo da budu takvi da Vojvodina postane nešto kao država u državi...

- Neće se desiti ništa što nije u skladu sa Ustavom, i što nije funkcionalno. Ustav iz 1974. nije doprineo stabilnosti ni Srbije ni Jugoslavije, i tu grešku ni po koju cenu ne smemo ponoviti. Zanimljivo je da me najčešće napadaju da kao predsednik Srbije koncentrišem svu vlast u svojim rukama baš oni koji se danas najviše protive donošenju Statuta i Zakona. A upravo tim aktima nameravamo da spustimo nadležnosti sa centralnih institucija u državi na regionalne i lokalne. Naravno, držeći se Ustava. Ovde je reč o procesu regionalizacije Srbije koji započinje Statutom i Zakonom, a završava se političkom reformom koja će verovatno biti na kraju mandata ove vlade ili mog predsedničkog mandata. U suprotnom, ukoliko ne pristupimo decentralizaciji i regionalizaciji, imaćemo čitave prostore naše zemlje koji će ostati osiromašeni i pusti, a to bi bila stvarna dezintegracija Srbije i ona se ni na koji način ne sme dozvoliti.

Može li priča oko Statuta na bilo koji način da ugrozi vladajuću koaliciju? Neke stranke već prete da će uskratiti podršku vladi...

- Ubeđen sam da ovakva debata ni na koji način neće ugroziti stabilnost u vladajućoj koaliciji.

Kakvi su efekti ekonomskih mera protiv krize koje su do sada donete?

- Ovo je iskustvo sa kojim se čitav svet po prvi put susreće. U prva tri meseca ove godine u zemljama evrozone posao je izgubilo 1,2 miliona ljudi. Taj broj je mnogo veći ako dodamo države EU koje imaju svoju valutu. Ima zemalja koje su među prvih deset u razvoju, poput Španije, gde se nivo nezaposlenosti podigao do 17,8 odsto, što je više nego u Srbiji. U mnogim zemljama EU situacija je mnogo gora nego kod nas, na primer u Mađarskoj. Naša vlada je do sada donela tri paketa mera, obezbeđena je makroekonomska stabilnost i usporen privredni pad.

Već se čuju procene da je dosadašnji priliv sredstava u budžet nedovoljan. Da li se razmišlja o donošenju još nekih mera, poput povećanja PDV-a?

- Prerano je da se o bilo kakvim novim merama govori. U septembru, oktobru napravićemo presek efekata postojećih mera. Biće još pritisaka na našu ekonomiju do kraja ove godine, i to moramo znati. Ali, vodićemo računa o građanima, kao i o potencijalu za ubrzani oporavak naše privrede kada svet izađe iz krize. One zemlje koje budu imale brži ekonomski start, biće u velikoj prednosti u prve tri godine po okončanju krize.

Da li se taj kraj nazire?

- Krizu će, pre svega, morati da reše zemlje u kojima je ona i nastala - SAD i velike ekonomije. Sa velikom pažnjom pratimo šta se dešava u Americi i koje mere sprovodi administracija predsednika Obame. Ima nekih ohrabrujućih rezultata, ali je prerano da bismo mogli da zaključimo da je krenulo nabolje.

Ekonomska kriza nije išla naruku ni našim evropskim integracijama. Imate li procenu do kada će naša kandidatura stajati po strani?

- Ona je direktno vezana za nekoliko činilaca. Prvi je Holandija koja još ne prihvata ratifikaciju SSP zbog slučaja Ratka Mladića. Činimo sve da taj problem rešimo. S druge strane, evropske partije i njihovi lideri zbog krize izbegavaju da govore o proširenju u izbornoj godini. Kada se na jesen ti procesi okončaju, ubeđen sam da će se mnogo fleksibilnije pristupiti ubrzanom proširenju EU, pre svega na zapadni Balkan. Moramo sve da učinimo da u tom trenutku Srbija bude u što boljoj političkoj i ekonomskoj kondiciji, kako bismo konačno dobili status kandidata i otvorili pregovore o priključenju. Treba graditi infrastrukturu, poboljšati zakonodavstvo, intenzivirati borbu protiv korupcije i kriminala, dovršavati saradnju sa Tribunalom... Posla ima koliko hoćete.

Može li taj posao da bude usporen zbog nekih događaja na unutrašnjoj političkoj sceni? Nedavno su rezultati lokalnih izbora na Voždovcu, u Zemunu i Kosjeriću ponovo otvorili pukotine u vladajućoj koaliciji...

- Odnosi među partnerima na vlasti svakako neće biti narušeni posle ovih izbora. Stranke koje su ostvarile pobedu u ovim opštinama imaće prilike da tamo formiraju vlast. U Kosjeriću će očigledno DS ostati na vlasti. Za ostalo ćemo videti.

Može li eventualna saradnja SPS sa "narodnjacima" i naprednjacima, ipak, da uzdrma vladu?

- To je isključivo stvar dogovora socijalista sa svojim koalicionim partnerima PUPS i JS.

Znači, republička vlast je stabilna?

- Nema nikakve dileme.

Da li su Vas lično iznenadili rezultati lokalnih izbora?

- Šta je posledica ovih izbora? To da DS nije više na vlasti u 121, već u 120 opština. Mislim da je to korisno i za DS. Ne mora ona da bude odgovorna za situaciju baš u svakoj opštini u Srbiji. Hajde da vidimo kako predstavnici drugih stranaka upravljaju u ovim teškim vremenima. No, svedoci smo da rezultati ovih izbora poslednjih dana dobijaju groteskne dimenzije.

Na šta konkretno mislite?

- Kao što vidimo poslednjih dana, pretpostavka za formiranje koalicije između SNS, DSS i SRS u Zemunu i Voždovcu je da se brani Kosovo i da se ne pristupi NATO integracijama. To je svakako iznenađenje za sve koji znaju da se opštinske vlasti ne bave državnim pitanjima već vodovodom, kanalizacijom i grejanjem. Očigledno, opet je po sredi svojevrsno zamajavanje građana jer se javnosti nameću teme koje ne postoje. Da li je sada zaista najvažnije da se političke stranke okupe oko toga da se organizuje referendum o ulasku u NATO? U vreme kada je Srbija relaksirana oko tog pitanja i u vreme najozbiljnije globalne ekonomske krize u poslednjih 100 godina, to bi bilo nerazumno trošenje ogromnih para u uslovima kada je svaki dinar potreban za očuvanje radnih mesta. I to dokazuje da pokretači takve ideje stvarno nemaju kontakt sa realnošću.

Da stvar bude gora, te tzv. velike patriote sada pokušavaju da se mešaju u unutrašnje stvari susednih država, članica UN, kakva je Bosna i Hercegovina, sa željom da organizuju slične referendume i kod njih. To je apsolutno neprihvatljivo. Setimo se samo koliko je Miloševićev izvoz "događanja naroda" naneo štete samoj Srbiji. Svako ko ovakvim gestovima atakuje na integritet susedne zemlje, ugrožava i kapacitet Srbije da brani svoj integritet na Kosovu i Metohiji. O tome u kom pravcu ide Republika Srpska odlučuju legitimni predstavnici građana RS, kao što o tome u kom pravcu ide BiH odlučuju svi njeni građani. Što se nas tiče, niti ova vlada, niti ja kao predsednik, nemamo nameru da uopšte postavljamo pitanje ulaska u NATO do kraja mandata.

Na koji način će država Srbija pomoći Republici Srpskoj da zadrži ingerencije koje je dobila Dejtonskim sporazumom, s obzirom na učestale pokušaje u poslednje vreme da joj se ta prava uskrate?

- Na predstavnicima građana RS je da pronađu pravi način reagovanja na novu situaciju. Međutim, bilo bi veoma opasno da se odluka Valentina Incka tumači pogrešno - kao pokušaj poništavanja RS. Kao predsednik Srbije, nikada neću dovesti u pitanje integritet BiH, kao što ću svakog trenutka i poslednje slovo Dejtonskog sporazuma braniti pred međunarodnim forumima, a to podrazumeva postojanje i RS i Federacije i njihovih legitimnih institucija. Isto to rekao sam prošle nedelje političkim liderima u Banjaluci.

Priča oko kašnjenja Statuta otvorila je i pitanje Vašeg zategnutog odnosa sa Bojanom Pajtićem...

- To su apsolutne besmislice. U Pajtića, kao i u premijera Cvetkovića i ministre koji rade na Statutu, imam apsolutno poverenje. Svi rade u domenu svojih nadležnosti i niko od njih ni na koji način ne ugrožava celovitost zemlje.

Naši ministri sve ređe licitiraju da će do 1. januara našim građanima biti ukinute vize...

- Naši ministri bi rado licitirali rokovima, ali sam morao svima da skrenem pažnju da to ne čine. Teško je danas bilo šta kategorički tvrditi jer je EU u vanrednom stanju zbog krize i delikatnih političkih procesa. Mnogo važnije od licitiranja rokovima jeste da radimo na ispunjenju uslova.

Hoćemo li uskoro u tome uspeti?

- Koordiniram aktivnosti ministarstava koja rade na viznoj liberalizaciji, tu je i premijer Cvetković, i mogu da kažem da je znatan deo posla završen. Praktično, Srbija je učinila sve kako bi bile ukinute vize. Ali, potrebno je da se na kraju donese i politička odluka, da bi se našim građanima, nadam se u narednih nekoliko meseci, skinuo i taj teret s vrata.

Odlučili ste da za ovaj Vidovdan ne idete na Kosovo. Zašto?

- To trenutno nije u planu. Inače, nije loše podsetiti se kako je učešće u raznim manifestacijama na kojima se obeležavaju važni datumi naše istorije često bilo kontraproduktivno. Na proslavi 600 godina Kosovske bitke, 1989, učestvovalo je milion ljudi. Deset godina kasnije bio sam na Gazimestanu samo sa nekoliko vladika i tridesetak Srba. Ovo govorim zato što prilikom obeležavanja istorijskih datuma moramo da vodimo računa kakve će biti posledice naših reči i postupaka. To ne važi samo za Vidovdan već i za sve ostale istorijske događaje. Niko Srbiji i Srbima ne može da oduzme Vidovdan. Ali, Srbija više nikada ne treba da ga proslavlja kao 1989, posle čega, zbog pogrešne i neodgovorne politike, slede blokada, sankcije, ratovi, pogibija, pljačka građana i njihovo osiromašenje, i kada, povrh svega, bivamo bombardovani, a upravo Kosovo, kojeg su im bila puna usta, postaje protektorat.

(Razgovarala Danijela Milinković)