Ne treba mi mesto potpredsednika DS!

(Alo, 5.12.2010)

Mnogo je razloga koji su Dragana Đilasa kandidovali za sagovornika u jubilarcu „Alo!“. Beograd gradi dva mosta, posle 30 godina šuplje priče nazire se (istina, u daljini) i famozni metro, a gradonačelnik prestonice, sva je prilika, uskoro će postati i potpredsednik DS-a.

Ovih dana, suočen sa štrajkom studenata, podsetio se svoje buntovničke mladosti, bliskog susreta sa Slobodanom Miloševićem. Mada, ističe da se te stvari ne mogu porediti…

- Razlika između onog tad i ovog sad je velika. Kao prvo, nas je bilo mnogo više. I hteli smo da menjamo svet, a ovi ljudi su štrajkovali zbog konkretnih ekonomskih zahteva, školarina.

Ipak ste prvi priskočili u pomoć, zašto?

- Rešili smo da pomognemo najsiromašnije, one koji zaista ne mogu da plate školarine. Ja to vidim kao ulaganje u budućnost. Očekujem od tih ljudi da to vrate ovom gradu. Bilo bi lepo da neko od njih nekad odvoji 10 sati i malim Romima održi čas matematike ili srpskog, recimo.

Mi smo to skresali pre dve godine, kada su svi pričali da je to jeftina demagogija i smejali nam se. Kad sam smanjio plate, ukinuo službene automobile, svi su rekli: to je Đilas, stručnjak za marketing!

Tridesetak radikala ušlo je u upravne odbore Bgd preduzeća. Je li to nova koalicija?

- Kakve crne koalicije?! Pa radikali nas na svakoj skupštini čereče. Evo, baš da vidimo da li će Nemanja Šarović ubuduće uspeti da izgovori 10 rečenica, a da ne pomene mene. Neki, inače, slabo pamte, mi smo još pre dve godine ponudili SRS-u i DSS-u da daju čoveka u svaki upravni odbor, da ne bi posle pričali kako ima mahinacija i ne znam čega još.

Zašto to nisu hteli pre dve godine nego sad?

- Ne znam, to bi trebalo njih pitati, ali cenim da je to zbog toga što nisu imali hrabrosti, što su se plašili da će ih prozivati da tako ulaze u vlast. Ja se zalažem da se taj princip uvede u celoj Srbiji, u sva javna preduzeća. Ali nikome izgleda ne pada na pamet da nešto slično uradi u svojoj sredini.

Priča se o rekonstrukciji vlade, smanjenju troškova, da li ćete nešto slično uraditi i u BG?

- Mi smo to skresali pre dve godine, kada su svi pričali da je to jeftina demagogija i smejali nam se. Kad sam smanjio plate, ukinuo službene automobile, svi su rekli: to je Đilas, stručnjak za marketing! Posle dve i po godine sad će svi to morati da urade da bi preživeli, i to odjednom više nije marketing.

Kažu kako u Beograd idu sve pare, a unutrašnjost pati…

- Skroz pogrešno, a evo i zašto. Beograd pravi skoro 50 odsto domaćeg bruto proizvoda, a naš budžet nije ni blizu toliki. Kad uporedite to sa budžetima nekih drugih gradova i brojem stanovnika, ispada da bi Beograd trebalo da ima nekoliko puta veći budžet. U Srbiji još uvek ima predsednika opština koji imaju veću platu od predsednika države. Hoćemo da pomognemo siromašne opštine, ali kad mi traže veštačku travu za fudbalsko igralište ili pare za festival i žurke, ja im spustim slušalicu. Ako može da se izgradi neka škola, bolnica, obdanište, onda OK...

Hoćemo da pomognemo siromašne opštine, ali kad mi traže veštačku travu za fudbalsko igralište ili pare za festival i žurke, ja im spustim slušalicu.

Da li je i od vas traženo da uđete u projekat izgradnje 10 fudbalskih stadiona u Srbiji?

- Da. Prvo je pominjan Partizanov stadion, ali on nije vlasništvo grada. Onda su promenili priču: OK, onda daj te pare za stadion OFK Beograda, on je gradski! Kad im objasnim da mi za takve stvari nemamo novca, promene priču: „Daj tri miliona, a tri će država“. Ja onda kažem: „Dobićete novac kad neki ljudi iz sveta fudbala kojima se sudi vrate ono što su ukrali.“ Ako treba da se ulaže u sport, hajde da uložimo u plivače, atletičare, vaterpoliste, tenisere... Fudbal je profitabilna stvar, svugde u svetu se sam izdržava. Od svih gradova u Srbiji, jedino je Beograd odbio da renovira stadione. Te ćemo pare uložiti u nešto pametnije. Eto, neka dobije Jagodina stadion!

Hoće li metro ostati samo pusti san Beograđana?

- Neće. Francuska vlada je donela odluku da nam donira tri miliona evra za izradu glavnog projekta. Posle ćemo raspisati tender za izgradnju prve linije. Očekujem da sve krene za dve godine.

Šta se dešava sa mostom?

- Ide dobro! Pilon će biti gotov do 10. decembra. Ukoliko sledeća zima bude kao ova, krajem 2011. most bi već mogao da počne da funkcioniše, iako neće biti gotove sve petlje.

Političko pitanje je da li ćemo kao država da subvencionišemo cenu gasa, pa bi onda sa jeftinijom cenom gasa bilo jeftinije i grejanje. Ako je cena gasa ekonomska, onda će i cena grejanja biti bar približno ekonomska.

Čuveni „Diskaveri“ je najavio da će doći da snima most, hoće li vas biti u kadru?

- Ne znam, to nije ni bitno, ali je super za Beograd i Srbiju da možemo da kažemo svetu da pravimo nešto takvo! Ono što je najvažnije, taj most uopšte nije skup! Košta 120 miliona evra, a tri puta je veći od Gazele, čija rekonstrukcija košta 60 miliona. Smešne su priče da smo za te pare mogli da napravimo tri mosta.

Da li ste zakopali sekire sa Mrkonjićem?

- Ma kakve sekire?! Ja nikada nemam sukob sa pojedincima. Nekim ljudima ponekad smeta moja iskrenost. Kažem šta mislim da nije u redu, a to da li će neko da se oseti prozvanim...

Da li bi vam bilo žao da Mrka postane žrtva rekonstrukcije vlade?

- Ne bavim se vladom, osim kad u nečemu sarađujemo. Ova vlada je radila u teškim vremenima i bilo je teško biti uspešan ministar i premijer. Samo mislim da niko iz vlade ne treba da izlazi sa obećanjima koje neće moći da sprovede. Kada smo pričali o grejanju, rekli su mi da je povećanje cena političko pitanje. Kakva, bre, politika?! Političko pitanje je da li ćemo kao država da subvencionišemo cenu gasa, pa bi onda sa jeftinijom cenom gasa bilo jeftinije i grejanje. Ako je cena gasa ekonomska, onda će i cena grejanja biti bar približno ekonomska. Da se vlada manje bavi politikom, a više konkretnim pitanjima, mislim da bi i građani bolje uočili pozitivne stvari koje su premijer Cvetković i pojedini ministri uradili.

Kandidat ste za mesto potpredsednika DS-a. Kampanja kandidata je bila žestoka, je li bila i fer?

- Ne znam, jer je nisam ni imao. Nisam putovao da se promovišem ni u jedan od 17 opštinskih odbora koji su mi dali podršku. Ako treba da ubeđujem nekoga da me kandiduje, neću ni da idem. Na kraju krajeva, mi smo samo potpredsednici, nemamo svoje politike. Posao svih nas je da sprovodimo politiku predsednika.

Kako komentarišete to što su u kampanji vašeg stranačkog kolege Vuka Jeremića učestvovali Igor Miklja i Savo Milošević, ljudi koji su vas svojevremeno kritikovali?

- Sve je OK, nemam problem s tim. Neke ljude treba poštovati zbog stvari koje su uradili, iako se ne slažu s vama. Savo je uvek bio patriota. Devedesetih, kad niko nije smeo, on je bio uz studente, borio se protiv režima. Miklja takođe. Bio je dobar gradski sekretar za sport, ja sam ga izabrao. U jednom trenutku se nismo složili i razrešio sam ga. S druge strane, taj isti Miklja je 1996. ostao bez posla zato što je podržao demonstrante.

Radim od 8 ujutru do dva posle ponoći, to najbolje znaju oni koje ujutru na poslu dočekaju moji ponoćni imejlovi. Za DS je najvažnije da ja budem dobar gradonačelnik.

Koliko vam je važno potpredsedničko mesto u DS-u, mislite li da će vam to pomoći u obavljanju funkcije gradonačelnika?

- Apsolutno ne. Nisam se kandidovao sam, već su me kandidovali odbori po Srbiji. Najviše kandidatura su dobili Dušan Petrović, koji se bavi strankom, i tri čoveka koja su najviše uradila u proteklom periodu - Pajtić u Vojvodini, Šutanovac kao ministar u profesionalizaciji vojske i vraćanju u pogon namenske industrije, i ja u Beogradu. To mi neće ni pomoći, ni odmoći. Ako budem izabran, shvatiću to kao priznanje za svoj rad. Radim od 8 ujutru do dva posle ponoći, to najbolje znaju oni koje ujutru na poslu dočekaju moji ponoćni imejlovi. Za DS je najvažnije da ja budem dobar gradonačelnik.

Kad pošaljete sve te imejlove, da li se i vi ujutru budite uz Severinu?

- Ne, ja se budim uz Ivu.

Da li ste imali nekog kućnog ljubimca posle čuvenog goluba Gute?

- Ne. A taj golub nam je baš bio prirastao srcu. Neverovatno, ali malo iza toga našli smo drugog koji se uvalio u katran, spasli smo ga, pa ga posle pustili. Od tad nismo našli drugog ljubimca.

Da li ste se iznenadili kada je Tadić nedavno pred strankom pomenuo vašu golmansku epizodu u FK Novi Beograd?

- Jesam. Pričao je nešto o Savi (Miloševiću), Šapiću, koji je sedeo pored mene. Ja sam nešto dobacivao, jer sam inače najnemirniji đak u razredu, pa je onda, valjda da bi me utišao, rekao da sam ja bio dobar golman. Pre vojske i FK Novi Beograd sam branio u ozbiljnoj omladinskoj ekipi. Tumbaković je bio trener. Posle sam se opredelio za školu.

Da li je istina da ste na derbiju protiv ekipe iz Karlovčića primili sedam komada?

- Nije. Mada, bili smo najlošija ekipa, uopšte nismo trenirali, skupili bi se samo pred utakmicu. Ali gubili smo sa četiri, pet razlike, najviše. Godišnje smo imali tri pobede, maksimum. Ali radili smo to iz ljubavi. Trčali smo po kiši, snegu, blatištu... Nažalost, danas više ne oblačim rukavice, zbog kičme.

Da li ćete, posle onoga što se dogodilo 10. oktobra, podržati održavanje gej parade sledeće godine?

- Ne razmišljam o tome. Rekao sam šta mislim i ne želim više da se izjašnjavam na tu temu. Smatram da treba da težimo društvu u kome će svako moći da iznese svoje stavove bez opasnosti da mu neko razbije glavu. Zalažem se za Srbiju gde će plata biti 1.000 evra i gde ovakve teme neće biti u centru pažnje.

Čitate li kolumne Nebojše Krstića, Tadićevog savetnika?

- Čitam, kada mene spomene. U svakom slučaju, mnogo više poštujem ljude koji javno kažu da se ne slažu s mojim stavom, nego one koji mi se smeškaju, a iza leđa pričaju mnogo gore stvari nego Nebojša u tom tekstu.

Smatram da treba da težimo društvu u kome će svako moći da iznese svoje stavove bez opasnosti da mu neko razbije glavu. Zalažem se za Srbiju gde će plata biti 1.000 evra i gde ovakve teme neće biti u centru pažnje.

Jeste li se sreli nakon što vas je prozvao kao „plavog gradonačelnika“ koji ne miriše gejeve?

- Da. I to sam mu rekao. On mi je odgovorio kako tu nema ništa lično, da je on kao savetnik samo komentarisao stav koji sam ja izneo kao gradonačelnik. Nema tu problema.

Ili - ili

Vuk Jeremić ili Vuk Drašković?

Vuk Drašković, jedan od najzaslužnijih za pobedu demokratije u Srbiji.

 „Idoli“ ili „Monetarni udar“ (Mlađan Dinkić)?

„Idoli“.

 Vlad Cepeš (Drakula) ili Sava Savanović?

Uvek domaće(i) - Sava Savanović.

Šešelj ili Toma?

Nijedan nije idealan, ali ipak Toma.

Marketing ili politika?

Politika na gradskom nivou=život.

Severina ili Ceca?

Ili!?