Не треба ми место потпредседника ДС!

(Ало, 5.12.2010)

Много је разлога који су Драгана Ђиласа кандидовали за саговорника у јубиларцу „Ало!“. Београд гради два моста, после 30 година шупље приче назире се (истина, у даљини) и фамозни метро, а градоначелник престонице, сва је прилика, ускоро ће постати и потпредседник ДС-а.

Ових дана, суочен са штрајком студената, подсетио се своје бунтовничке младости, блиског сусрета са Слободаном Милошевићем. Мада, истиче да се те ствари не могу поредити…

- Разлика између оног тад и овог сад је велика. Као прво, нас је било много више. И хтели смо да мењамо свет, а ови људи су штрајковали због конкретних економских захтева, школарина.

Ипак сте први прискочили у помоћ, зашто?

- Решили смо да помогнемо најсиромашније, оне који заиста не могу да плате школарине. Ја то видим као улагање у будућност. Очекујем од тих људи да то врате овом граду. Било би лепо да неко од њих некад одвоји 10 сати и малим Ромима одржи час математике или српског, рецимо.

Ми смо то скресали пре две године, када су сви причали да је то јефтина демагогија и смејали нам се. Кад сам смањио плате, укинуо службене аутомобиле, сви су рекли: то је Ђилас, стручњак за маркетинг!

Тридесетак радикала ушло је у управне одборе Бгд предузећа. Је ли то нова коалиција?

- Какве црне коалиције?! Па радикали нас на свакој скупштини черече. Ево, баш да видимо да ли ће Немања Шаровић убудуће успети да изговори 10 реченица, а да не помене мене. Неки, иначе, слабо памте, ми смо још пре две године понудили СРС-у и ДСС-у да дају човека у сваки управни одбор, да не би после причали како има махинација и не знам чега још.

Зашто то нису хтели пре две године него сад?

- Не знам, то би требало њих питати, али ценим да је то због тога што нису имали храбрости, што су се плашили да ће их прозивати да тако улазе у власт. Ја се залажем да се тај принцип уведе у целој Србији, у сва јавна предузећа. Али никоме изгледа не пада на памет да нешто слично уради у својој средини.

Прича се о реконструкцији владе, смањењу трошкова, да ли ћете нешто слично урадити и у БГ?

- Ми смо то скресали пре две године, када су сви причали да је то јефтина демагогија и смејали нам се. Кад сам смањио плате, укинуо службене аутомобиле, сви су рекли: то је Ђилас, стручњак за маркетинг! После две и по године сад ће сви то морати да ураде да би преживели, и то одједном више није маркетинг.

Кажу како у Београд иду све паре, а унутрашњост пати…

- Скроз погрешно, а ево и зашто. Београд прави скоро 50 одсто домаћег бруто производа, а наш буџет није ни близу толики. Кад упоредите то са буџетима неких других градова и бројем становника, испада да би Београд требало да има неколико пута већи буџет. У Србији још увек има председника општина који имају већу плату од председника државе. Хоћемо да помогнемо сиромашне општине, али кад ми траже вештачку траву за фудбалско игралиште или паре за фестивал и журке, ја им спустим слушалицу. Ако може да се изгради нека школа, болница, обданиште, онда ОК...

Хоћемо да помогнемо сиромашне општине, али кад ми траже вештачку траву за фудбалско игралиште или паре за фестивал и журке, ја им спустим слушалицу.

Да ли је и од вас тражено да уђете у пројекат изградње 10 фудбалских стадиона у Србији?

- Да. Прво је помињан Партизанов стадион, али он није власништво града. Онда су променили причу: ОК, онда дај те паре за стадион ОФК Београда, он је градски! Кад им објасним да ми за такве ствари немамо новца, промене причу: „Дај три милиона, а три ће држава“. Ја онда кажем: „Добићете новац кад неки људи из света фудбала којима се суди врате оно што су украли.“ Ако треба да се улаже у спорт, хајде да уложимо у пливаче, атлетичаре, ватерполисте, тенисере... Фудбал је профитабилна ствар, свугде у свету се сам издржава. Од свих градова у Србији, једино је Београд одбио да реновира стадионе. Те ћемо паре уложити у нешто паметније. Ето, нека добије Јагодина стадион!

Хоће ли метро остати само пусти сан Београђана?

- Неће. Француска влада је донела одлуку да нам донира три милиона евра за израду главног пројекта. После ћемо расписати тендер за изградњу прве линије. Очекујем да све крене за две године.

Шта се дешава са мостом?

- Иде добро! Пилон ће бити готов до 10. децембра. Уколико следећа зима буде као ова, крајем 2011. мост би већ могао да почне да функционише, иако неће бити готове све петље.

Политичко питање је да ли ћемо као држава да субвенционишемо цену гаса, па би онда са јефтинијом ценом гаса било јефтиније и грејање. Ако је цена гаса економска, онда ће и цена грејања бити бар приближно економска.

Чувени „Дискавери“ је најавио да ће доћи да снима мост, хоће ли вас бити у кадру?

- Не знам, то није ни битно, али је супер за Београд и Србију да можемо да кажемо свету да правимо нешто такво! Оно што је најважније, тај мост уопште није скуп! Кошта 120 милиона евра, а три пута је већи од Газеле, чија реконструкција кошта 60 милиона. Смешне су приче да смо за те паре могли да направимо три моста.

Да ли сте закопали секире са Мркоњићем?

- Ма какве секире?! Ја никада немам сукоб са појединцима. Неким људима понекад смета моја искреност. Кажем шта мислим да није у реду, а то да ли ће неко да се осети прозваним...

Да ли би вам било жао да Мрка постане жртва реконструкције владе?

- Не бавим се владом, осим кад у нечему сарађујемо. Ова влада је радила у тешким временима и било је тешко бити успешан министар и премијер. Само мислим да нико из владе не треба да излази са обећањима које неће моћи да спроведе. Када смо причали о грејању, рекли су ми да је повећање цена политичко питање. Каква, бре, политика?! Политичко питање је да ли ћемо као држава да субвенционишемо цену гаса, па би онда са јефтинијом ценом гаса било јефтиније и грејање. Ако је цена гаса економска, онда ће и цена грејања бити бар приближно економска. Да се влада мање бави политиком, а више конкретним питањима, мислим да би и грађани боље уочили позитивне ствари које су премијер Цветковић и поједини министри урадили.

Кандидат сте за место потпредседника ДС-а. Кампања кандидата је била жестока, је ли била и фер?

- Не знам, јер је нисам ни имао. Нисам путовао да се промовишем ни у један од 17 општинских одбора који су ми дали подршку. Ако треба да убеђујем некога да ме кандидује, нећу ни да идем. На крају крајева, ми смо само потпредседници, немамо своје политике. Посао свих нас је да спроводимо политику председника.

Како коментаришете то што су у кампањи вашег страначког колеге Вука Јеремића учествовали Игор Микља и Саво Милошевић, људи који су вас својевремено критиковали?

- Све је ОК, немам проблем с тим. Неке људе треба поштовати због ствари које су урадили, иако се не слажу с вама. Саво је увек био патриота. Деведесетих, кад нико није смео, он је био уз студенте, борио се против режима. Микља такође. Био је добар градски секретар за спорт, ја сам га изабрао. У једном тренутку се нисмо сложили и разрешио сам га. С друге стране, тај исти Микља је 1996. остао без посла зато што је подржао демонстранте.

Радим од 8 ујутру до два после поноћи, то најбоље знају они које ујутру на послу дочекају моји поноћни имејлови. За ДС је најважније да ја будем добар градоначелник.

Колико вам је важно потпредседничко место у ДС-у, мислите ли да ће вам то помоћи у обављању функције градоначелника?

- Апсолутно не. Нисам се кандидовао сам, већ су ме кандидовали одбори по Србији. Највише кандидатура су добили Душан Петровић, који се бави странком, и три човека која су највише урадила у протеклом периоду - Пајтић у Војводини, Шутановац као министар у професионализацији војске и враћању у погон наменске индустрије, и ја у Београду. То ми неће ни помоћи, ни одмоћи. Ако будем изабран, схватићу то као признање за свој рад. Радим од 8 ујутру до два после поноћи, то најбоље знају они које ујутру на послу дочекају моји поноћни имејлови. За ДС је најважније да ја будем добар градоначелник.

Кад пошаљете све те имејлове, да ли се и ви ујутру будите уз Северину?

- Не, ја се будим уз Иву.

Да ли сте имали неког кућног љубимца после чувеног голуба Гуте?

- Не. А тај голуб нам је баш био прирастао срцу. Невероватно, али мало иза тога нашли смо другог који се увалио у катран, спасли смо га, па га после пустили. Од тад нисмо нашли другог љубимца.

Да ли сте се изненадили када је Тадић недавно пред странком поменуо вашу голманску епизоду у ФК Нови Београд?

- Јесам. Причао је нешто о Сави (Милошевићу), Шапићу, који је седео поред мене. Ја сам нешто добацивао, јер сам иначе најнемирнији ђак у разреду, па је онда, ваљда да би ме утишао, рекао да сам ја био добар голман. Пре војске и ФК Нови Београд сам бранио у озбиљној омладинској екипи. Тумбаковић је био тренер. После сам се определио за школу.

Да ли је истина да сте на дербију против екипе из Карловчића примили седам комада?

- Није. Мада, били смо најлошија екипа, уопште нисмо тренирали, скупили би се само пред утакмицу. Али губили смо са четири, пет разлике, највише. Годишње смо имали три победе, максимум. Али радили смо то из љубави. Трчали смо по киши, снегу, блатишту... Нажалост, данас више не облачим рукавице, због кичме.

Да ли ћете, после онога што се догодило 10. октобра, подржати одржавање геј параде следеће године?

- Не размишљам о томе. Рекао сам шта мислим и не желим више да се изјашњавам на ту тему. Сматрам да треба да тежимо друштву у коме ће свако моћи да изнесе своје ставове без опасности да му неко разбије главу. Залажем се за Србију где ће плата бити 1.000 евра и где овакве теме неће бити у центру пажње.

Читате ли колумне Небојше Крстића, Тадићевог саветника?

- Читам, када мене спомене. У сваком случају, много више поштујем људе који јавно кажу да се не слажу с мојим ставом, него оне који ми се смешкају, а иза леђа причају много горе ствари него Небојша у том тексту.

Сматрам да треба да тежимо друштву у коме ће свако моћи да изнесе своје ставове без опасности да му неко разбије главу. Залажем се за Србију где ће плата бити 1.000 евра и где овакве теме неће бити у центру пажње.

Јесте ли се срели након што вас је прозвао као „плавог градоначелника“ који не мирише гејеве?

- Да. И то сам му рекао. Он ми је одговорио како ту нема ништа лично, да је он као саветник само коментарисао став који сам ја изнео као градоначелник. Нема ту проблема.

Или - или

Вук Јеремић или Вук Драшковић?

Вук Драшковић, један од најзаслужнијих за победу демократије у Србији.

 „Идоли“ или „Монетарни удар“ (Млађан Динкић)?

„Идоли“.

 Влад Цепеш (Дракула) или Сава Савановић?

Увек домаће(и) - Сава Савановић.

Шешељ или Тома?

Ниједан није идеалан, али ипак Тома.

Маркетинг или политика?

Политика на градском нивоу=живот.

Северина или Цеца?

Или!?