Moramo da razgovaramo sa Albancima

(Politika, 30.11.2008)

Opet su se u Srbiji zgusnuli događaji: gasni aranžman sa Rusijom, donošenje budžeta, raspoređivanje Euleksa na Kosovu i Metohiji, razmirice u vladajućoj koaliciji, najava Tomislava Nikolića da može da podrži vladu... To je sasvim dovoljno razloga za razgovor sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem koji je u petak primio tročlanu ekipu „Politike“ u kojoj su bili Dragan Bujošević, glavni urednik, Dragan Janjić, zamenik glavnog urednika, i Miša Brkić, urednik ekonomske rubrike.

Pod utiskom globalne ekonomske krize obični ljudi često se pitaju da li će se ponoviti ’93. godina i hiperinflacija. Stiče se utisak da je vlast u Srbiji dosta mlako reagovala na posledice globalne krize?

Niko danas još ne može da izračuna sve negativne efekte krize na nacionalnu ekonomiju. Možemo sada predviđati sa manjom ili većom verovatnoćom te efekte i zbog toga do danas, niti ja kao predsednik, ni premijer, nismo izašli u javnost i rekli ovo je naša ekonomska i finansijska realnost. Vrlo brzo, čim budemo imali, sa većom verovatnoćom, izračunate efekte izaći ćemo u javnost.

Rasprava o budžetu i sam budžet je temeljno i centralno pitanje ekonomskih mera kojima reagujemo na svetsku finansijsku krizu. Zbog toga kažemo vrlo jasno da će budžet biti stabilizujući, da će biti takav da smanjuje javnu potrošnju. Istovremeno, budžet mora da obezbedi razvoj u onim ekonomskim oblastima koje su bile zapuštene u prošlosti, bez kojih objektivno nema niti dobijanja novih investitora, niti otvaranja novih radnih mesta, rasta životnog standarda i jačanja naše ekonomije. Kao što je, na primer, izgradnja infrastrukture sa kojom mi kasnimo decenijama.

Što se tiče naših konačnih odgovora na svetsku finansijsku krizu, oni moraju da uključe nekoliko tačaka. Prvo, da se građanima objasni kakva je realna situacija i da im se kaže na šta mogu da računaju. Drugo, da se istovremeno projektuje i primenjuje sistem mera monetarne i fiskalne politike. I treće, da se kroz projekciju budžeta i pomoć privredi obezbedi maksimum održivih radnih mesta i razvoj ekonomije, jer bi najpogubnija posledica globalne finansijske krize bila da Srbija uđe u recesiju. To mora na svaki način da se spreči.

U javnosti se čuje da povodom budžeta nema saglasnosti koalicionih partnera?

Postoji diskusija, ali postoji saglasnost oko načina na koji se formira budžet. Privremeno finansiranje uopšte nije političko rešenje. Država koja je na privremenom finansiranju ne šalje dobru poruku potencijalnim investitorima. Nama trebaju danas investicije uz sve mere restriktivne finansijske politike i investicije u razvoj.

Iz poslovnih krugova stižu primedbe da ih političari nisu pozvali na dogovor i ukazuju na primer Hrvatske u kojoj je vlada odvojila dve milijarde evra u fond pomoći privredi?

Taj razgovor sa privrednicima je već jednim delom obavljen i biće nastavljen. Moramo da dobijemo mišljenje onih ljudi koji proizvode, ekonomskih i finansijskih eksperata, zatim stručnjaka za spoljnu politiku i bezbednost.

Znači, 2009. godina je godina posebnog značaja. To je godina u kojoj moramo da odgovorimo na svetsku finansijsku krizu, moramo da pristupimo restrukturaciji, odnosno smanjivanju troškova države, da je učinimo racionalnijom i manje skupom za našu ekonomiju i za naše građane. To je godina u kojoj moramo da uspostavimo nove vrednosti, u kojoj moramo da usvajamo mnoge nove zakone u skladu sa strategijom priključenja EU i moramo da pospešimo rad u parlamentu.

Da li je Srbija u pregovorima sa ruskom stranom dobila garancije da će „Južni tok” kao magistralni gasovod biti izgrađen preko njene teritorije?

Mi bez finansijskih i pravnih garancija o izgradnji magistralnog gasovoda „Južni tok” ne možemo pristupiti realizaciji čitavog aranžmana. To je više nego očigledno i zbog toga što tako glasi odluka Skupštine Srbije kojom je ratifikovan taj osnovni sporazum.

Nije li prepuštanje naftnog i gasnog sektora drugoj državi, odnosno kompaniji, rizično sa stanovišta energetske bezbednosti?

Bilo bi rizično kada bi deo paketa bila i Elektroprivreda Srbije. Elektroprivreda jeste stub srpske ekonomije i moramo napraviti pažljive analize i strategiju razvoja. Smatram da bi bilo veoma pogrešno kada bi Srbija pristupila privatizaciji Elektroprivrede Srbije u situaciji kada postojeće stanje nije zadovoljavajuće.

Može li predsednik Srbije da pošalje javnu poruku da menadžeri u državnim kompanijama treba da imaju velike plate?

Ne postoje dobra preduzeća koja vode ljudi koji imaju male plate. Dobra preduzeća vode ljudi koji imaju velike plate. Onaj ko ima veliku platu, a ne daje rezultat, mora da bude zamenjen. U javnim preduzećima u kojima se zastupa javni interes mora da postoji i kontrola. To znači da direktor mora da ima veliku platu ali ne može sam da je određuje, kao da je to njegova privatna firma. On mora da poštuje principe koje je vlada dogovorila. S druge strane, ne postoji nijedan razlog da članovi upravnih odbora u budžetiranim preduzećima imaju velike plate, pogotovu ako su politički imenovani. Uloga upravnog odbora jeste da kontroliše menadžment da li radi pravilno zastupajući javni interes.

Ova debata o odgovornosti mora da bude racionalna i ne sme da se pretvara u javni linč.

Da li mislite da se sa ovim što se desilo u UN Srbija u punom kapacitetu vratila u igru na međunarodnom planu kada je reč o Kosovu i Metohiji i kako u tom svetlu ocenjujete tvrdnje dela opozicije da je prihvatanje Euleksa ravno priznavanju nezavisnog Kosova?

Mi ni za jedan santimetar nismo odstupili od državne politike koja podrazumeva očuvanje integriteta zemlje, poštovanje Rezolucije 1244 i boravak bilo koje civilne ili vojne misije na Kosovu odlukom Saveta bezbednosti UN. Istovremeno, Rezolucija 1244 je još jednom potvrđena u izveštaju generalnog sekretara Ban Ki Muna.

Podsećam da kritike izriču oni ljudi koji su me pre četiri godine optuživali da krijem imena ubica Zorana Đinđića. Pa su ti isti ljudi u sudskom procesu posle tih bestijalnih optužbi rekli da su to radili samo iz razloga političke kampanje. Ti isti ljudi, te iste stranke, govorili su da smo priznali nezavisnost Kosova i potpisivanjem Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. To je bilo pre samo nekoliko meseci. A ako smo tada priznali nezavisnost Kosova i Metohije, zašto je onda svet pregovarao sa Srbijom oko šest tačaka, zašto je Srbija, koja je po opoziciji priznala nezavisnost Kosova, uopšte bila nezaobilazan faktor u ovim pregovorima? Jasno je da su tada govorili neistinu, obmanjivali građane i unosili strahovanje da je stvarno neko tajno priznao nezavisnost Kosova. Iste laži ponavljaju se i sada.

Naša državna politika je aktivna i ne odstupa od temeljnih principa koji su definisani u svim prethodnim godinama kada je u pitanju očuvanje integriteta zemlje. Zbog toga danas Srbiju više niko ne može da optuži da je opstruirala međunarodni politički proces vezan za Kosovo i Metohiju. Niko Srbiju ne može da optuži da je faktor nestabilnosti u regionu, a niko Srbiji u svetu ne može da kaže da je u bilo kom momentu odustala od svog integriteta na Kosovu i Metohiji. To nije rekao ni Ban Ki Mun, to ne kaže ni predsedničko saopštenje EU, to neće reći ni odluka Saveta ministara EU, a to ne kažem ni ja u svojoj poruci i UN i EU.

Aktivna politika, danas je to vidljivo svakom građaninu Srbije, imala je dve etape. Prva je bila naša inicijativa za savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde i predstavlja važnu diplomatsku pobedu na Generalnoj skupštini UN kada je ta rezolucija prošla. I druga je bila da se, kroz dogovor sa predstavnicima UN i generalnog sekretara Ban Ki Muna oko šest tačaka koje su vitalno pitanje opstanka Srbije na Kosovu i Metohiji i budućnosti naših građana na Kosovu, stvore mogućnosti i za razmeštanje misije Euleks na Kosovu po principima, standardima unutar okvira Rezolucije 1244 i statusne neutralnosti te misije kojom se poništava Ahtisarijev plan. To su dva koraka, dve važne tačke naše spoljne politike u odbrani integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji.

Kako će se odluke Saveta bezbednosti odraziti na evropsku perspektivu Srbije?

Mislim da pre godinu dana niko nije mogao ni zamisliti da ćemo uspeti da pronađemo putanju koja nas vodi prema evropskim integracijama i očuvanju našeg kapaciteta za odbranu Kosova i Metohije. Kada sam rekao na izborima da je naša politika i Kosovo i EU, upravo sam na ovo mislio. Ali, mi tada nismo mogli da izlazimo u javnost sa svim merama koje smo nameravali da sprovedemo zato što u politici ne možete baš unapred otkriti šta ćete da preduzmete. Veoma sam zadovoljan da smo na kraju jednog političkog ciklusa koji je započet početkom prošle godine. Danas, na kraju 2008, uspeli smo da realizujemo zamišljeno. Mislim da je to objektivno jedan veliki politički uspeh Srbije.

U Prištini se odluka Saveta bezbednosti doživljava kao administrativna podela Kosova i Metohije. Da li mislite da Srbija uopšte treba da bude zainteresovana za tu opciju?

Uprkos tome što odluka SB UN podrazumeva dva režima uprave, u područjima sa srpskom većinom i onima sa albanskom, za Srbiju podela nije tema i to uopšte nije na dnevnom redu. Oni koji govore o podeli tako da severno Kosovo ostane Srbiji, a sve ostalo Albancima, kao da ne uviđaju da najveći deo srpskog stanovništva živi u centralnim i južnim krajevima Kosova. I da naše najveće kulturne svetinje jesu u centralnim i južnim krajevima Kosova. Toliko puta smo svima rekli: Srbija želi rešenje koje je kompromisno i prihvatljivo za obe strane, i da neće prihvatiti rešenje po kome jedna strana, albanska, dobija sve a srpska strana gubi sve. Politika koju vodimo učvršćuje nas na putu evropskih integracija, pri čemu ne odustajemo od odbrane integriteta zemlje, niti u jednom međunarodnom forumu, od EU do UN. To povećava šanse Srbije da se posle odluke Međunarodnog suda pravde, za koju verujemo da će biti u korist Srbije, ponovo vratimo za pregovarački sto i redefinišemo buduće pitanje statusa Kosova, u dobroj nameri i ne ugrožavajući nikoga.

Očigledno da ovo sve što govorite znači da će Srbija morati da razgovara sa Albancima sa Kosova. Da li ste uopšte imali neke razgovore sa njima?

Mislim da pre ili kasnije mi moramo da sednemo i razgovaramo sa legitimnim predstavnicima Albanaca sa Kosova. Mi želimo da sa Albancima pronađemo rešenje, jer nemamo sa kim drugim da ga pronađemo. I zbog toga svi oni koji su protivnici bilo kakvih razgovora sa albanskim predstavnicima na Kosovu i Metohiji moraju da ponude i logički odgovor: a ko će onda da reši taj problem ako ne Srbi i Albanci koji žive na Kosovu. Oni međunarodni faktori koji neprestano ponavljaju da je pitanje nezavisnosti Kosova svršena stvar, u stvari veoma dobro znaju da će Albanci kad-tad morati da sa nama sednu i pronađu održivo i kompromisno rešenje budućeg statusa Pokrajine.

Srpska napredna stranka je od svih opozicionih stranaka pokazala najveće razumevanje za odluku SB. To se uklapa u predstavu o posebnim odnosima između SNS i DS čiji ste Vi predsednik?

Ne postoji nikakav poseban odnos. Od strane Srpske napredne stranke vidim da i dalje zastupa bespoštednu kritiku vlade što je u krajnjem slučaju i uloga opozicije, ali s druge strane vidim makar uzdržanost dok se ne upozna sa svim elementima jedne politike. Ako je to deo političkog nastojanja da se formira snažna opozicija koja ima drugačiji politički karakter od postojeće vladajuće pozicije koja je socijal-demokratski orijentisana, onda je to, mislim, doprinos stabilnosti srpske države. Srbija ne može da postoji bez opozicije. Opozicija koja misli da treba da kritikuje Vladu Srbije uz manjak argumenata i uz višak volje da nastavi zloupotrebu realnih nacionalnih i državnih problema zemlje, ona opozicija koja zna samo da ponavlja jednu te istu laž o navodnom priznanju nezavisnosti Kosova, neefikasna je i stalno gubi podršku građana. I samo čini štetu državi Srbiji.

Da li Vaša stranka činjenicom da može da uđe u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom na lokalnom nivou šalje poruku da je takva koalicija moguća i na republičkom nivou?

Demokratska stranka će na lokalnom nivou praviti koalicije koje će biti u interesu građana, sa onim strankama koje na nivou državne politike prihvataju elementarne principe i vrednosti. Srpska napredna stranka je napravila svojim formiranjem jedan politički iskorak i DS je konstatovala tu činjenicu. Dakle, danas samo SRS nije prihvatljiv partner DS na lokalnom nivou. Ako DSS nastavi sa ovom ekstremističkom politikom obmanjivanja građana, možda će i ta stranka postati neprihvatljiv partner na lokalnom nivou. Voleo bih da se to ne desi.

Nije li na neki način Tomislav Nikolić „batina” u Vašim rukama kada je reč o nekim Vašim koalicionim partnerima?

Oni koji misle da je moguće da ja manipulišem Tomislavom Nikolićem, ili on mnome, veoma se varaju. Nikolić je osvojio dva miliona glasova, a politika koju ja zastupam je takođe osvojila preko dva miliona glasova, upravo zbog toga što smo pokazali da nama nije baš tako lako manipulisati. Gospodin Nikolić ostaje moj najznačajniji rival u srpskoj politici. Komunikacija između mene i njega postoji, ali ta komunikacija nije u smislu dogovora oko bilo čega osim u smislu razjašnjenja pristupa i pokušaja da se pronađu najbolja rešenja za državu Srbiju. Pri tome je potpuno jasno definisana različita politika njegove stranke u odnosu na moju, odnosno na politiku Demokratske stranke. I to nas vodi ka stabilnosti. Moram da vas podsetim da kada su stari Karamanlis i Andreas Papandreu izašli kao političari iz diktature koju su vodili grčki pukovnici oni su definisali da vode različite politike, da imaju različite ideologije i da će oštro kritikovati jedan drugoga za ono što smatraju pogrešnim, ali da je važno za Grčku da se uspostavi politika na principima koji brane nacionalni interes. I da je to rešenje dugoročno presudno za stabilnost Grčke. Zbog toga je Grčka danas uvažena članica EU i investira u Srbiju skoro dve milijarde evra, umesto da bude obrnuto.

Mislite da je politika Tomislava Nikolića politika ulaska Srbije u EU?

Samo konstatujem da je on sam, na osnivačkoj konferenciji SNS, definisao kao jedno od načela, pored odbrane integriteta na Kosovu i Metohiji, ulazak u EU kao drugi strateški cilj.

Po ovome što smo videli poslednjih dana čini se da niste zadovoljni sa G17.

To je pogrešna percepcija. Imam veoma dobru saradnju sa Mlađanom Dinkićem i imam izuzetno razumevanje po strateškim ciljevima za državu Srbiju. Ne postoji nikakav spor između G17 i DS.

Oko slučaja direktora javnih preduzeća, podsećam vas da je i Mlađan Dinkić tražio da se tu uvedu mere koje su racionalne i da pomenuti direktori treba da vrate bonuse koje su neopravdano uzeli. Imamo potpunu saglasnost oko toga da javna preduzeća koja su od najvećeg državnog interesa ne mogu voditi ljudi koji će imati male plate. Moraju imati plate koje kvalitetom svog rada zavređuju na tržištu radne snage. Slažemo se, dakle, oko činjenice da nam nije potrebna uravnilovka već kontrola koja će sprečavati zloupotrebe.