Kosovo ispričana priča koja ne sme opterećivati odnose Crne Gore i Srbije

(Politika, 11.11.2009)

Crnu Goru i Srbiju, pored mnogo toga istorijskog, vezuje i zajednički cilj, da naša društva učinimo prirodnim delom savremene evropske civilizacije 21. veka. Različiti odnos prema Kosovu danas opterećuje naše odnose. Mi razumemo Srbiju i, svakako, žalimo zbog problema u kojima se tim povodom našla. A, čini nam se, i pravilno tumačimo da je ovakav epilog kosovskog problema odavno izvestan. Ako ne od ranije, a onda za elementarno politički i pravno upućene od 1999. godine i Rezolucije 1244 SB UN. I da je sve to posledica nedovoljno osmišljene državno-političke strategije Srbije u dugom vremenskom periodu koji je prethodio demokratskim procesima s početka ovog milenijuma, kaže Milo Đukanović, predsednik Vlade Crne Gore u intervjuu za „Politiku”.

Kako vidite epilog trenutnih odnosa?

Koliko god taj epilog bio bolan, usled uverenja da je on nepromenljivo ozvaničen stavom velikog broja presudno uticajnih država Evrope i SAD – smatramo da ne treba dozvoliti da on osujeti ili odloži, evropsku budućnost novih generacija Srbije koje nekako već postaju taoci tih grešaka iz prošlosti. Dakle, razlikujemo se sa državnom politikom Srbije o ovom pitanju. Naravno, ne pretendujemo da Srbiju ubeđujemo u ispravnost svog stava, ali nismo ni licemerni da prećutkujemo da stav Srbije ne smatramo politički racionalnim. Posebno, nismo neodgovorni da zanemarimo interes Crne Gore da ispravno protumači logiku regionalnih i globalnih procesa i da sebe, kao malu državu, pravilno pozicionira u okviru njih.

Ne bismo smeli dozvoliti da naši ukupni odnosi dugo ostanu pod kosovskom senkom. Moramo više razgovarati, graditi odnose poverenja, moramo imati intenzivnije kontakte da bismo kao dve bliske države osavremenili i prilagodili odnose i saradnju aktuelnom trenutku i boljoj budućnosti koja je, verujem, već počela za naše zemlje i naše narode. Crna Gora je za to spremna. Stupanje na dužnost novog ambasadora Crne Gore u Beogradu verujem da može biti nagoveštaj da već idemo tim pametnijim putem.

Uveliko se u medijima špekuliše da će Podgorica i Priština razmeniti ambasade. Da li je to tačno?

Kada se neka zemlja prizna, onda je logičan sledeći potez uspostavljanje diplomatskih odnosa. Dakle, tu nema mesta špekulacijama. To ni za koga ne sme biti iznenađenje. Kako sam već rekao, mi smatramo da je, uz evidentne razlike, to ispričana priča i da ona ubuduće ne sme opterećivati odnose Crne Gore i Srbije.

Bili ste poslednjih meseci na meti teških optužbi od jednog dela opozicionih lidera i NVO sektora u Crnoj Gori, kao i Vaših nekadašnjih saradnika, koje su učestalo prenošene u jednom delu medija. Te optužbe odnose se, pre svega, na italijansku istragu o Vašem učešću u švercu cigareta?

Ne događa se to o čemu govorite u vašem pitanju poslednjih meseci, već poslednjih godina, pa i već više od deceniju. Naglašenije od trenutka kada smo, nakon svih uzaludnih pokušaja da ustanovimo ravnopravnu zajednicu Crne Gore i Srbije, procenili da je nezavisnost Crne Gore najbolji državno-pravni okvir za njen prosperitet. Od tada, jačim ili slabijim intenzitetom, ali svakako kontinuirano, plasiraju se iste priče sa nekoliko adresa o mojoj navodnoj umešanosti u kriminalne aktivnosti. Nikada niko nije ponudio nijedan dokaz za takve izmišljotine, a evo su prošle godine i napisani kilometri izmišljenih političkih, medijskih optužnica protiv mene.

Zašto?

Zato što dokaza ne može ni biti, jer je reč o izmišljotinama, sračunatim na moju političku diskreditaciju. I to je jasno manje-više svima. Posebno onima koji su te konstrukcije smislili sa ciljem da mojom kompromitacijom osujete ideju obnove nezavisnosti Crne Gore. A takvih je, kao što znate, bilo i u Crnoj Gori i u Srbiji i na nekim međunarodnim adresama kojim je nezavisna Crna Gora remetila poželjni balkanski politički inženjering. Naravno, jasno je to i bednim najamnicima, bez izuzetka crnogorskog porekla, koji, predstavljajući se kao bivši insajderi ili sadašnji autsajderi lažu i kleveću ponajpre lečeći time svoje komplekse i pokušavaju namirivati račune sa mnom, zato što nisu uspeli da ostvare svoju političku ambiciju ili što nisu zaradili u Crnoj Gori koliko su njihovom reketaškom logikom smatrali da im pripada. I to je sva istina.

Hoćete da kažete da se danas ništa ne može sakriti?

Valjda smo svi dovoljno ozbiljni da znamo da ovo nije doba velikih tajni. Danas je svaka informacija veoma lako dostupna. Pa zar Srbija pre nekoliko godina nije doznala i objavila tobože tajne bankarske račune svojih zvaničnika? Da li mislite da bi, kad bi takvo što postojalo, moj ili račun nekog mog člana porodice ostao sakriven? Zar upravo u Srbiji nisu otkriveni i sudski procesuirani zločini počinjeni u najvećoj institucionalnoj diskreciji – tadašnjih obaveštajnih službi? Zar ne mislite da bi bilo kakva indicija, da je ima, već odavno zauzela udarno mesto u medijima, kad se već onakva hajka podigla povodom izmišljotina koje su na moj račun napisane poslednjih godina.

Dakle, smejem im se u lice i ponavljam da su promašili cilj. Crna Gora je nezavisna, stabilna, demokratska, ekonomski prosperitetna, na sigurnom evropskom putu. Napadima na mene i partiju koju vodim nisu uspeli ni da ugroze politički rejting koji imamo u Crnoj Gori. Naprotiv. I u ovom slučaju se potvrdilo da karavani prolaze, a bezvredna blebetala trućaju. Zašto su ti pokušaji mog blaćenja kao premijera Srbiji susedne i prijateljske države imali sistematsko uporište u delu srbijanskih medija, pretpostavljam, ali me ni to mnogo ne zanima.

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević najavio je intenzivnu saradnju sa Ratkom Kneževićem jer, tvrdi, njegova uloga u lobiranju u Briselu i Vašingtonu za rušenje vlasti u Crnoj Gori može biti epohalna?

Povodom ove epohalne gluposti pada mi na um, upravo vaša, srpska poslovica – nema većeg zla od zle pameti! Nadam se da ćete razumeti da o ovom crnogorskom zastiđu ipak ne želim da govorim van naše kuće…

Opozicija Vas optužuje da Vaša vlada izbegava odlučnu borbu protiv kriminala i poziva se na ocene iz izveštaja o napretku Evropske komisije?

Izveštaj o napretku, koji EK svake godine priprema za zemlje regiona, doživljavamo kao realnu partnersku sliku o nama iz relevantnih evropskih institucija. U Izveštaju EK je navedeno da je ostvaren progres u ukupnoj reformi pravosuđa, da su Sudski i Tužilački savet konstituisani i donose važne odluke o imenovanjima i da pokreću disciplinske postupke i smenjuju nosioce pravosudnih funkcija. Kada je reč o konkretnim rezultatima, navedene ocene opozicije demantovaću podacima: juna prošle godine u Crnoj Gori bilo je samo 116 pravosnažnih sudskih presuda za krivična dela sa elementima korupcije, a danas ih imamo čak 376 (rast za 224 odsto). U junu 2008. godine imali smo svega devet osuđujućih presuda za krivična dela organizovanog kriminala. Danas, imamo 24 osuđujuće presude protiv 115 lica, od čega su osam presuda protiv 47 lica pravosnažne. Smanjenje broja zaostalih predmeta u našim sudovima je impresivno, posebno imajući u vidu situaciju pre nekoliko godina. Spomenuću samo da je u decembru 2008. godine broj zaostalih predmeta iz 2007. i prethodnih godina smanjen za dvije trećine. Danas u Crnoj Gori sudovi koji postupaju po žalbama nemaju nerešenih predmeta iz 2008. i ranijih godina. Najava je da će se do kraja marta 2010. rešiti i sve žalbe iz ove, 2009. godine.

Mislim da ovi podaci dovoljno govore da ne stoji optužba opozicije da naša vlada izbegava odlučnu borbu protiv kriminala. O svim aspektima naših napora koje sistematski ulažemo u snažnu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala redovno obaveštavamo javnost. Takođe – i naše evropske partnere.

(Razgovarao: Novica Đurić)