Дачић поново одлучује

(Политика, 09.06.2009)

Што год да буде на поновљеним изборима на три бирачка места на Вождовцу и без обзира на успех демократа у Косјерићу напредњаци су победници локалних избора одржаних у недељу.

Први пут су се појавили на изборима од када су изашли из Шешељевог загрљаја и у Земуну ће имати четири посланика више од ДС-a, а на Вождовцу – где је успех демократа био гарантован испитивањима јавног мњења – имаће једног мање или више, свеједно је. Тај успех је немерљиво значајнији од чињенице да су драматично потукли своје дојучерашње партијске пријатеље радикале.

Успех над ДС-ом дозволиће напредњацима да се у разговорима са тадићевцима не осећају као млађи партнер. Уколико успеју да направе власт у Земуну или Вождовцу, Николић и Александар Вучић ће моћи да се осећају и јачим и снажнијим од ДС-а, а нарочито ако то учине без ДС-а. Лидери напредњака желеће да имају своју власт у Земуну и на Вождовцу тим пре што им она изгледа много доступнија него што је власт у Србији била доступна Војиславу Коштуници прошлог лета.

Јер напредњаци могу да владају и Земуном и Вождовцем ако им се придруже ДСС и – СПС. То Ивицу Дачића ставља у позицију другог највећег добитника ових избора и отвара му могућност да за мање од године поново одлучује о будућности Србије. Лидер социјалиста дуго доказује да је један од најрационалнијих и најталентованијих политичара у Србији што прошлог лета нису видели једино партијски обојени аналитичари. И сада је Дачић у прилици да бира и да се не каје што год да одлучи. Може да пружи руку напредњацима који су га онолико вређали, може да им окрене леђа.

Николићу би лакше било да прави „малу” коалицију са СПС-ом и ДСС-ом, него „велику” са ДС-ом, иако је најављивао баш тај савез два гиганта који ће обрисати мале странке са политичке сцене Србије. Договор са Тадићем лидер напредњака платио би жестоким нападом радикала и народњака да је напустио „патриотски” и „национални” табор, а вероватно би био оптуживан да је крив што је прошлог лета пропао договор Коштунице, Дачића и њега. Како год, због политичке препознатљивости напредњака Николићу се у овом моменту више исплати да одложи коалицију са демократама. Чак му се исплати да не трампи са демократама подршку њихове мањинске владе на Вождовцу за његову мањинску у Земуну.

Демократе би највише погрешиле када би условљавале Дачића да не иде у коалицију са напредњацима и народњацима. Ако би то радили, била би то само једна од грешака у низу који је почео одбијањем да распишу нове републичке изборе или непосредно после распада радикала или крајем прошле године пре него што је обичан свет почео да осећа кризу. Наставак тог низа био је расписивање избора на Вождовцу (није морало као у Земуну), а продужетак би био журење у коалицију са Николићем и Вучићем у којој би и они губили свој политички лик понекад једнако тешко препознатљив као што је и лик напредњака.