Briselski sporazum daje legitimitet srpskoj zajednici na Kosovu

(NIN)

Uveren je da će Srbija dobiti datum za početak pregovora sa EU, očekuje investicije iz Nemačke, ne razmišlja o izborima, smatra da će Vlada opstati uprkos hapšenjima u Galenici, tvrdi da niko, čak ni u SPC, neće biti pošteđen u borbi protiv korupcije, brine zbog zahteva MMF da plate moraju da se zamrznu i sebe vidi kao čoveka koji rešava probleme

Razgovor sa najmoćnijim srpskim  političarom obavljen je tokom vikenda, u delu zagradu Ministarstva odbrane koji nije srušen tokom bombardovanja Srbije. Pre intervjua, Aleksandar Vučić je imao sastanak sa saradnicima iz Ministarstva odbrane, dao izjavu za javni servis o hapšenjima vezanim za slučaj Galenika, a posle razgovora sa novinarima NIN-a  čekalo ga je još nekoliko obaveza. Dok pomalo nevoljno pozira foto-reporteru, priča kako je kupio makete aviona kada je postao ministar jer avione odavno voli, a ovi i nisu bili skupi jer je 1.700 dinara koštao minijaturni komad najuspešnijih modela avijacije. Pravi šalu na račun njegovog već čuvenog držanja ruku dok govori za medije i od saradnika traži da se iza njega postavi zastava Srbije. Intervju počinjemo pitanjem  - da li je ovogodišnji dobitnik nagrade Najevropljanin ikada mogao da zamisli da će dobiti tu nagradu i koji je to događaj bio prelomna tačka u njegovoj karijeri posle koje je počeo da razmišlja da promeni politiku.

„I gospodin Nikolić i ja smo dugo i postepeno menjali politiku jer smo racionalno sagledavali stanje Srbije, ali se ta promena videla tek kada su nam građani dali mogućnost da tu politiku i sprovodimo u delo. Shvatio sam 1999. godine da se  politika mora menjati, kada smo svi mi doživeli najteži udarac i videli krajnji rezultat te politike. Niko od nas ne može,  niti će ikada reći neku lepu reč o bombardovanju, ali na tom semaforu je ostao rezultat 0:3 i onda počnete da razmišljate kako može da se promeni taj rezultat, kako da se skine ta nula iznad naših glava. Već smo na izborima 2003. i 2004.  počeli da pričamo o kući sa dvoja vrata, da postepeno menjamo politiku, ali to nepoverenje je bilo tako veliko da su bile potrebne godine da u potpunosti sagledamo taj novi svet oko nas, nove okolnosti i izvučemo neke pouke.

Nedavno ste izjavili da su Srbi jedini prespavali pad Berlinskog zida, je li to samokritika ili...

To su bile zablude mnogih od nas i ja ne kritikujem druge nego polazim od sebe. Ja sam bio dečak, sticao sam punoletstvo kada je pao Berlinski zid i nisam to razumeo, ali je naš problem što tada ni najodgovorniji ljudi u zemlji to nisu razumeli. Znam u kojoj meri je strašno kada najmoćnija vojna sila napadne tvoju zemlju, ali neko je morao da zna koja će se cena platiti, baš kao što i mi danas moramo da razumemo gde se nalazimo i kako izgleda svet oko nas. Mi se ne ponašamo kao da je država neka igračka, nismo izbegli nijedan veliki problem, nismo ništa prolongirali, nismo zamrzavali konflikte.  Mnogi su nam govorili da će borba protiv korupcije biti obična farsa, da nećemo smeti da udarimo ni na jednog velikog biznismena, a kada je uhapšen Mišković, govorili su - zašto ne smete da istražite Galeniku… Ne znam šta će sada biti sledeća zamerka. Tako su nam govorili da je najpametnije da ne ulazimo u rešavanje kosovskog problema, jer Srbi navodno vole političare koji govore da neće nikada dozvoliti nešto, pa da lepo sačekamo par godina do novih izbora i da za to vreme napravimo neke poslovne kombinacije kao što su radili pre nas.

Vi govorite kao da ste već rešili te probleme, zar ne postoji mogućnost da sve to stane na pola puta?

Nije to moguće. Borbu protiv korupcije više nije moguće zaustaviti.

Mislim na mogućnost da na kraju sud oslobodi optužene za najteži oblik korupcije.

Ako bih sada govorio šta bi sud mogao da uradi, svi bi s pravom ocenili da se mešam u pravosuđe, ali uveren sam da će biti sproveden efikasan, u skladu sa zakonima, postupak koji će doneti rezultat, kao što znam da su ljudi iz Tužilaštva uvereni da su podigli čvrste, utemeljene optužnice. Jer se zaboravlja da se ne stiču nikakvi poeni na pričama o nultoj toleranciji u borbi protiv korupcije, već kada ljudi vide da se neko usuđuje da uradi nešto što je samo u interesu društva, a protiv interesa svih mogućih političkih, poslovnih, kriminalnih lobija. Kao i kada se neko usuđuje da ode na Kosovo i suoči se sa 110 protivnika briselskog sporazuma i kaže im otvoreno isto ono što govori Beogradu, Briselu ili Moskvi. I ti ljudi su to poštovali jer su videli da preko puta sebe imaju čoveka koji se ne plaši nikoga, ima odlučnost, odgovornost ali i spremnost da čuje šta misle.

Postoji li mogućnost da Srbija posle velikih ustupaka ipak ne dobije datum? Šta bi to značilo?

Uvek sam govorio o briselskom sporazumu kao o ustupku, ali hajde da analiziramo da li je to ustupak, da li je Srbija mogla više. Nudim i vama i gospodinu Koštunici i svima da odu da pregovaraju i donesu neko bolje rešenje. Ja vam kažem da će dobiti manje.

Ali i gospodin Tadić je rekao da ni on ne bi prihvatio briselski sporazum?

Oprostićete mi, ali ne želim da komentarišem šta je rekao gospodin Tadić, jer ono što je Tadić prihvatio mnogo je više i mnogo teže od briselskog sporazuma i mi to danas ispunjavamo. Plašim se da to Tadić nije rekao rukovodeći se racionalnim razlozima nego razlozima taštine, a taština nikome nije bila dobar saveznik.

Vaša poseta je možda ublažila razlike između Srba sa severa Kosova i Vlade, ali tamošnji Srbi i dalje ne prihvataju taj sporazum. Kako Vlada može da ih ubedi?

Mislim da sam od srpskih vodećih lidera najviše vremena proveo na Kosovu i Metohiji i dobro znam šta su za njih najbolnije tačke i šta ih najviše brine. Ja sam slušao pet i po sati ljude koji su zabrinuti za svoju budućnost, ali nisam čuo nijednu stvar koja je napisana u sporazumu, jer njih brine pitanje državljanstva, diploma, dokumenata sa kojima se izlazi na izbore, kako će Srbija plaćati zdravstvo, prosvetu, ko piše nastavne programe. O tim pitanjima se tek vode razgovori u Briselu i nema konačnih odluka. Za nas je teška, gorka pilula primena kosovskih zakona, a sve ostalo je obezbeđeno na bolji način nego ranije. Vi ćete reći da smo imali zajednicu srpskih opština, a ja vam kažem - imali smo je i sami smo je uništili, a sada je ponovo imamo i njena ovlašćenja će priznavati čitav svet. Nijednog sekunda nisam rekao da je to dobar ili idealan sporazum i svako je mogao da navede njegove loše strane, ali treba biti pošten i reći da on ima i dobre strane jer se njime na dug period smanjuju tenzije na Balkanu, daje legitimitet srpskoj zajednici.

Kako ćete ubediti Srbe da sprovode taj sporazum?

Oni će raditi zajedno sa svojom vladom. Za njih nije sporno ono što piše u sporazumu, nego ono što neko misli da proizlazi iz njega. A mislim da je veoma neodgovorno plašiti tamošnje Srbe  tumačenjima sporazuma prema kojima su Albanci dobili sve, a Srbija ništa, baš kao što bi bilo neodgovorno hvalisati se sporazumom koji je plod teških pritisaka sa jedne strane i odgovornog shvatanje politike, sa druge strane . A bilo bi neodgovorno i da smo, recimo, u osmoj rundi prihvatili sporazum, kada je više od polovine državne delegacije bilo za to da se prihvati sporazum iako tada nismo imali ništa u rukama. Većina Srbije bi verovatno prihvatila i takav sporazum, ali ja sam bio taj koji je odbio da se to prihvati.

Ali kada kažete da je većina delegacije bilo spremna da privati ništa, upućujete primedbe Dačiću ili gospodinu Nikoliću da su bili spremni da prihvate ništa?

Ne, kada smo razmenili mišljenja, složili smo se da tu ponudu treba odbiti. Ali kada smo se vratili u zemlju bio sam izložen kritikama da ćemo dobiti manje, ali smo ipak dobili više - od odeljenja Apelacionog suda u Mitrovici, regionalnog komandanta policije… I želim da kažem hvala gospođi Ešton što je čula srpske primedbe, jer neki drugi iz međunarodne zajednice to nisu želeli da čuju.

Hoće li Srbija dobiti datum i kakve bi posledice imalo njegovo nedobijanje?

Uveren sam da ćemo dobiti datum, ne samo zato što smo potpisali briselski sporazum, nego što smo od Venecijanske komisije  dobili pohvale za sve pravosudne zakone, stižu nam pohvale za borbu protiv korupcije,  u gotovo svim segmentima ljudi sa strane vide neki napredak. Ako dobijemo datum, mi nećemo živeti bolje ni za pola godine, niti za godinu, ali se nadam da ćemo krajem 2014. godine moći da kažemo da smo napravili pomak, da kažemo da imamo ozbiljniji privredni rast. Prvi put javno govorim, a mislim da je jako važno, kada me je moj prijatelj Kristof Hojsgen (savetnik Angele Merkel) pozvao zbog implementacije briselskih sporazuma, ja sam mu rekao: nikada te nisam pozvao, nikada ti nisam ništa tražio, ispunjavali smo naše obaveze, ponašali se kao ozbiljan i odgovoran partner, zahvalan sam što si me i dan uoči kongresa SNS pozvao i poželeo da pobedim na kongresu, još sam zahvalniji što nam u Briselu nije stavljen uslov stolica UN za Kosovo, koji nipošto ne bismo prihvatili. Rekao sam mu da, kada se sve ovo završi u junu, nameravam da ga zovem svakog dana kako bi svi oni investitori o kojima smo pričali došli u Srbiju.

I šta vam je odgovorio?

Samo napred, jedva čekam i Nemačka jedva čeka.

Kako je protekao susret sa nemačkim šefom diplomatije Vesterveleom?

Večera je protekla u prijateljskoj atmosferi. Vestervele je optimista po pitanju datuma. Prijateljskim savetima je ohrabrio Srbiju. Dobićemo datum ako bude počela implementacija sporazuma. Nadamo se da ćemo uspeti da rešimo pitanja državljanstva i ličnih dokumenata, uz nemačku pomoć.

Kakve bi posledice imalo nedobijanje datuma?

Strahujem da bi to imalo nesagledive posledice. A evropskim prijateljima bih onda poručio da dođu u Srbiju i objasne narodu šta to nismo uradili. I da probaju da ubede ljude da i posle toga budu za EU.

Ranije se najavljivalo da su vanredni izbori neminovni posle dobijanja datuma, zatim da su izbori mogući samo ako Srbija ne dobije datum...

Verujte da o izborima nisam razmišljao niti razmišljam, jer je mnogo važnije od izbora kakve će posledice biti. Imam noćne more zbog stanja srpske ekonomije. Evo, ja vas pitam kakav odgovor Srbija treba da pošalje MMF, koji je ovde pre dva dana rekao da moramo da zamrznemo plate  u javnom sektoru i dramatično smanjimo rashode, a ne smemo da dižemo poreze jer bi to dodatno umrtvilo privredu. Da li će odgovor biti: nećemo ništa da zamrzavamo, da smanjujemo potrošnju, smanjujemo administraciju, jer narod obožava da to čuje? Možemo to da uradimo, ali šta ćemo za godinu dana?

Jeste li u Vladi razgovarali o tome, jer su socijalisti ranije bili jasno protiv tih zahteva MMF?

Čuo sam izjavu gospodina Dačića, koji je rekao da nema ništa od toga, ali moramo da razgovaramo o tome, da vidimo kako da izlečimo srpsku ekonomiju, pa makar i izgubili naredne izbore. Jer obojica razumemo u kakvom je stanju ekonomija i kako će to teško prihvatiti građani, ali znamo da svi lekovi koji imaju dejstvo jesu gorki i da ne može slatki sirup da nas izleči od raka. I bolje je da te bolne pilule odmah progutamo, nego da čekamo i da se hranimo makrobiotskom hranom i slatkim sirupima.

Nekako izmeću datuma i Kosova postoji čitav spektar krucijalnih pitanja o kojima se ne priča. Šta je za vas pitanje od presudne važnosti van te evropsko-kosovske dileme?

Najveći problem vidim u ekonomiji, našim navikama, „majndsetu“, pa su me mnogi ismevali zbog Vebera.

Zar ne možete da nađete srpski izraz za majndset?

Suština je važna, ali prihvatam primedbu. Moramo da menjamo stanje svesti, ako hoćete čak i podsvest, jer nije se u Srbiji dogodio sukob Miškovića sa mnom, to je sukob sa čitavom epohom u kojoj ste imali 50 ili 100 ljudi koji su radili šta su hteli. Kada se raspiše tender, oni sačekaju da otvore koverte sa ponudama drugih i onda u naknadnom roku dostavljaju svoje ponude, a preko vlasti su naručivali hapšenja svakoga ko im ne da plac tamo gde su oni hteli. Sva njihova poslovna genijalnost se svodila na to da preko političara uzimaju kredite kojima bi otplaćivali prethodne kredite i to je danas najveća opasnost za našu ekonomiju, jer njihov moto je glasio - kada pozajmiš dva miliona onda je to tvoj problem, a kada pozajmiš preko 20 miliona onda je to državni problem.

Dugo se spekulisalo kako navodno SPS sprečava istragu i hapšenja oko Galenike. Hoće li hapšenja dovesti do nekih turbulencija u Vladi?

Uveren sam da neće. Mi radimo svoj posao i biće još iznenađenja u narednom periodu, ali je već jasno svakome u zemlji da, kada neko počini pljačku na tako brutalan način jednog od najuspešnijih preduzeća, to nikako ne može da bude sakriveno, zataškano. I da više nema nijednog političara u Srbiji koji bi se usudio da pozove nekog tužioca i da mu kaže da skloni predmet u fioku jer bi taj političar završio u zatvoru. A način na koji je pljačkana Galenika je toliko glup, primitivan da me je čak ostavio bez teksta, i ovo pljačkanje preko te livnice i plaćanje miliona i miliona evra za skulpture kao da je reč o Mikelanđelovim radovima, zaista je neverovatno.

Pre nekoliko meseci je delovalo da je vlada na ivici provalije zbog navodne povezanosti premijera sa klanom Šarić. Vi ste rekli da ćete sačekati istragu.

Istražni organi rade.  

A ako oni potvrde povezanost?

Ima mnogo „ako“ u takvim pitanjima da bih mogao da odgovorim. U politici nikada ne znate da li će izbora biti ili ne. Da li neko želi izbore, mislim da u ovom trenutku niko ne želi, da li je moguće da se oni dogode, ne bih isključio tu mogućnost, ali se svakako neće desiti zato što smo sada popularni pa želimo to da iskoristimo. Koliko sam predloga čuo da u januaru idemo na izbore jer smo tada bili najpopularniji, pa se ispostavilo da smo u maju još popularniji, ali sam siguran da neću tražiti izbore jer smo procenili da ćemo dobiti pet ili deset odsto glasova više.

Stalno se pravi neka licitacija koji bi veliki kapitalisti mogli da budu ili već jesu predmet istrage, govori se ko je navodno pobegao iz zemlje. Da li vi uopšte kontaktirate sa biznismenima ili to više rade istražni organi?

Očigledno je da u ovom trenutku sa njima više komuniciraju istražni organi, ali ja nemam nikakav problem da se sa svakim od njih sretnem i  razgovaram. A oni treba da znaju da to što će neko sa mnom razgovarati nipošto ne znači da se zakon neće odnositi na njih. Želim svakome od njih da u skladu sa zakonom stiče i uvećava bogatstvo i da bogatih ljudi bude što više u Srbiji. Nisam neki komunista pa da prezirem bogataše, ali jesam legalista.

Bez obzira na vaš stav da nema zaštićenih, u političkim krugovima se stalno govori da se oko gospodina Beka vodi nekakva rasprava unutar vaše stranke. Da li deo stranke želi da zaštiti Beka?

Nije istina. Ja vas pitam a koji to političar može da kaže da neko neće biti predmet istrage. Niti može, niti želi, niti je ko to uradio, niti ko sme.

Vaš zamenik Jorgovanka Tabaković je izjavila da je Beko suviše oprezan da bi stao na trulu dasku.

Mislim da je bila pogrešno protumačena, ona nije htela da zaštiti Beka nego da kaže da je teže protiv njega podići nekakvu optužnicu jer je veštiji od drugih. A sam Beko je već četiri puta bio na saslušanju. Možete da me pitate kako to da Aca Vlahović nije uhapšen zbog afere Sartid, a ja vam odgovaram da jednostavno nemamo papire. Ne možete da kažete da njega neko štiti niti da je u dobrim odnosima sa nekim iz vlasti. Ako stignu ti papiri iz Holandije, sa Kipra, onda će možda biti drugačija odluka, ali ne možete da nekog hapsite na osnovu novinskih napisa. Ne može Mirko Cvetković da bude uhapšen na osnovu novinskih naslova. Ne hapse novine u ovoj zemlji.

Ali zar nije postao trend da upravo vlast preko novina priprema hapšenja, jer tim novinama neko iz kabineta dostavlja dokumente, informacije?

Novine su uvek, kroz istoriju, dobijale dokumente, samo su se menjali političari koji im to šalju. Ali vas pitam kako to da nije uhapšen Mirko Cvetković o kojem se najviše pisalo i prema vašem pitanju najviše dostavljalo medijima. U tome, pored vlasti, postoje različiti lobiji u politici, ekonomiji, policiji koji bi možda želeli da nekome nanesu štetu, ali na kraju krajeva odluku donosi tužilaštvo. Čak sam pomislio da to nije loše jer će ljudi uvideti da ipak tužilaštvo donosi odluku i da to ne radi pod pritiskom bilo kojih krugova u Srbiji. Sve je veći broj onih ljudi koji misle da u Srbiji postoji samo jedan problem i jedno rešenje. Problem se zove Aleksandar Vučić, a rešenje je skloniti ga.

Šta je za vas najveći izazov, najveća prepreka u borbi protiv korupcije?

Radimo na privođenju pravdi Šarića i biću veoma nezadovoljan ako se to ne desi uskoro. Bio sam pomalo naivan kada sam pomislio da niko ne želi da zaštiti gospodina Šarića, ali sam pogrešio. Ali kažem da su naivni i oni koji misle da će država Srbija mirno sedeti i čekati.

A ko ga štiti, neke države iz regiona, domaći krugovi?

Ne mogu više da vam kažem. Bio sam neoprezan kada sam ranije dao jednu izjavu o Šariću i neću više da ponavljam greške?

Protekle nedelje obeležene su sukobom SPC i Vlade? Kako biste objasnili te odnose?

Volimo i poštujemo našu crkvu, ali principi sekularne države se poštuju u Evropi još od buržoaske revolucije i čudno mi je da posle 200 i više godina Srbija ima problem jer neko iz crkve  misli da bi bolje vodio državu. Vladika Atanasije je mnogo vremena proveo na Kosovu i nekako ne razumem njegove argumente ali razumem njegove emocije, a ne mogu da razumem vladiku Grigorija koji je istupao kao član jedne političke stranke na jednoj televiziji i mitropolita Amfilohija koji je nastupao i govorio ka član druge stranke. Mislim da je država reagovala mirno ali sasvim jasno. Nećemo crkvi upućivati bilo kakve teške reči, uvrede, ali svako mora da zna koje je njegovo mesto u društvu.

Vidite li vi danas crkvu kao glavnu opozicionu snagu?

Ne vidim jer istupi nekog vladike ne znače stav cele crkve, jer su u toj crkvi i vladika Teodosije i vladika Jovan, obojica sa Kosova,  koji podržavaju politiku vlade prema Kosovu. A ja sam rekao kosovskim Srbima da mi je iskreno žao što je bilo tako malo ljudi na mitingu, jer znam da su milioni ljudi zaista zabrinuti zbog Kosova. Na tom mitingu je bilo 3.130 ljudi, iako je pripreman dugo, a mi smo za jedan dan skupili 16.000 ljudi u Novom Sadu.

Hoće li borba protiv korupcije i kriminala biti usmerena i ka nekim crkvenim velikodostojnicima? Mediji su objavljivali podatke koji ukazuju na kriminal.

Koliko znam, uhapšen je blagajnik Sinoda koji je radio neke malverzacije, otvarao pekare. Samo bih mogao da ponovim da nema tabua u toj borbi i da niko nije zaštićen.

Da li je Srbija osuđena na prosvećeni apsolutizam, jer je ranije Tadić kao nesporni autoritet  popunjavao sve te  institucionalne praznine pa je stigao da otpisuje i račune za struju, dok se danas čeka od vas da rešavate čitav niz problema van vašeg domena, sve do aflatoksina u mleku?

Tadiću kao i Koštunici priznajem da su, osim poslednje izborne kampanje koja je bila kampanja progona, stvarali jednu normalniju političku klimu, razvijali demokratiju u Srbiji. Ali, za razliku od Tadića, ja se ne sastajem sa Pirsom Brosnanom, nemam lepe stvari da prezentujem našem narodu i niti sam radio niti umem da izvodim bilo kakve marketinške trikove. A nisam ni šarmantan ni dopadljiv kao on.

Ne kažem da vi sada želite više vlasti, već se nekako ona sliva ka vama jer ste postali najmoćniji ili najuticajniji lider u zemlji slabih institucija?

A ja samo gledam da rešavam probleme, od kojih se uglavnom svi sklanjaju i niko ne želi da ulazi dublje u njih. I  pošto vidimo da nemamo a da je potrebna neka vrsta političkog autoriteta za rešavanje tih teških problema, ja uđem, ukaljam se, ali taj problem rešim.

Batić Bačević

Foto: Đorđe Kojadinović