Zašto Vučić toliko insistira na devizi „EU nema alternativu“

Vlada je 8. aprila jednoglasno odbila sporazum o Kosovu koji predstavlja očigledan ultimatum Brisela i koji Srbiju vodi do poniženja. Činjenica da se pregovori o budućnosti Kosova i srpskog naroda u ovoj srpskoj pokrajini vode u Briselu, a ne u UN u Njujorku, gde bi i trebalo da se vode, indikativna je sama po sebi.

Pregovore o budućnosti Kosova je potrebno pod hitno vratiti u okrilje UN, gde imamo preko potrebnu podršku Kine i Rusije. Prošla garnitura na čelu sa Demokratskom strankom inicirala je da se pregovori vode u Briselu i status Kosova vezala za tzv. evropske integracije Srbije. Ono što sadašnja Vlada pod hitno treba da uradi je da razdvoji pregovore o budućnosti Srbije sa tamo nekim obećanim datumom započinjanja pregovora pristupanja EU. Da se razumemo, to je samo datum i ništa više. Mi i ukoliko dobijemo taj datum možemo još dvadeset godina pregovarati sa EU o našem članstvu. Dakle, neprihvatljivo je sudbinu Kosova, kolevke Srbije, dovoditi u vezu sa pustom maglom koju predstavlja datum.

Predsednik Republike Srbije je danas izjavio da se pregovori, ukoliko ne uspeju, treba da vode pod okriljem UN. I to je pravi i jedini ispravni stav. Međutim, iz nepoznatih razloga prvi zamenik premijera Srbije i lider najmoćnije stranke Aleksandar Vučić uporno ne odustaje od tzv. evropske budućnosti Srbije. On je čak rekao da nije realno da se pregovori vode u zgradi UN u Njujorku. To je izjava koja se direktno kosi sa izjavom predsednika Republike. Zašto Vučić toliko insistira da se pregovori vode u Briselu, a ne u Njujorku?

Aleksandar Vučić bi trebalo da zna da Srbija ima alternativu i da poseduje prijatelje u Moskvi i Pekingu i drugim zemljama koje nisu priznale Kosovo, tako da bi vođenje pregovora pod patronatom UN omogućilo Srbiji mnogo bolju početnu, ali i stratešku poziciju. Srbija bi daleko lakše mogla da brani svoje vitalne nacionalne interese u Njujorku nego u Briselu. Ali mi, nažalost, od Vučića i od sadašnje Vlade čujemo jedino Brisel i Vašington koji bi mogao da uzme aktivnije učešće u pregovorima! Gde ćemo gore. To je najgora alternativa koja nas zasigurno vodi ka gubitku Kosova radi neizvesnog članstva u EU.

Aleksandar Vučić neprestano govori o stranim investicijama koje bi stigle sa Zapada i kako mi ne možemo opstati kao izolovana država. Ali upravo to nije tačno. Srbija ima alternativu! Samo je potrebno da se načini i taj poslednji korak ka samoosvešćenju nacije. Neophodno je da Srbija shvati da ima strateške prijatelje u svetu i da je neophodno da se što pre okrene njima radi sopstvene budućnosti.

Takođe nije tačno da nam plate i penzije zavise od EU. Tačno je to da Srbija čitavu svoju proizvodnju treba da preorjentiše ka Istoku jer onoliko koliko mi proizvodimo godišnje daleko je od toga da se podmire samo potrebe Moskve. A gde je tu Belorusija, gde je tu Kazahstan, zemlja sa ogromnim prirodnim potencijalima? Zašto i dalje insistirati na pogubnoj politici „EU nema alternativu“ koja je postala lajtmotiv DS-a, LDP-a i LSV? Evropskoj Uniji nije potrebna Srbija, ali što je još važnije, Srbiji nije potreban Brisel, naročito ukoliko se pitanje Kosova vezuje za buduće evrointegracije Srbije.

Očigledno je da nam Brisel nudi ultimatume koji su apsolutno neprihvatljivi po srpski narod i po naše vitalne nacionalne interese. Zašto onda gospodin Vučić i dalje insistira da je potrebno voditi pregovore u Briselu? Naravno da je potrebno voditi pregovore o Kosovu, ali mi kao država to treba da učinimo pod pokroviteljstvom UN gde imamo iskrene prijatelje!

Ne smemo da ponovimo grešku prethodne vlasti koja je bila spremna da izda Kosovo i nacionalne interese Srbije samo radi tamo nekog datuma. Evropska Unija svakako ima alternativu i spoljnu politiku ove zemlje treba voditi veoma promišljeno i mudro. EU je samo bajka kojom nas već godinama uspavljuju. Vreme je da se konačno probudimo i spasemo Srbiju i njeno dostojanstvo. Poslednji je čas, vremena za oklevanje više nema! Vlada je sprečila odbijanjem ultimatuma iz Brisela da Srbija klekne i ponizi se i izgubi i ono malo dostojanstva što joj je ostalo! Ali to je tek prvi korak, naredni koraci se moraju učiniti u Njujorku i potrebno je da sadašnja vlast prekine sa obmanjivanjem naroda da nas u EU očekuju bombone i slatkiši. Aleksandar Vučić, iz nepoznatog razloga, neprestano izjavljuje kako je naša budućnost u Evropi i kako naša budućnost zavisi upravo od te Evrope, što nije i ne može biti tačno. Svako ko ima imalo smisla za ekonomiju može videti po kojim principima funkcioniše EU. Zemlje poput Španije, Portugala, Grčke i Kipra su to dobro osetile, a ni Sloveniji se ne piše ništa dobro. Mi smo na prekretnici, hoćemo li prihvatiti ultimatum Evrope i sila poput Nemačke i SAD ili ćemo se napokon okrenuti istinskim saveznicima u svetu, uz čiju podršku ćemo daleko lakše odbraniti vitalne nacionalne interese. Dakle, potrebno je promeniti princip kojim se pristupa dijalozima o budućnosti Kosova. Budućnost Kosova se nikako ne sme vezivati za naše buduće fantazmagorično članstvo u EU koje nam u suštini, osim gubitka nacionalnog dostojanstva i ponosa, ništa drugo ne može doneti.