Zašto Vojska Srbije nije na Crvenom trgu

Devetog maja na Crvenom trgu biće održana vojna parada u čast 65 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Međutim, na Crvenom mestu nema mesta za Vojsku Srbije. Ta činjenica je podigla mnogo prašine ali je nažalost izazvala i niz nesmotrenih izjava na obe strane koje samo mogu da štete ugledu Srbije. Počnimo redom.

Bivši ministar odbrane Zoran Stanković izjavio je sledeće: “To što naša vojska nije pozvana na paradu jeste bezobrazan potez Rusije. Pored Jevreja i Poljaka, Srbija je u odnosu na broj stanovnika podnela najveće žrtve u borbi protiv fašizma. Red je bilo da Rusija pošalje pozivnicu za vojnu paradu i tako ispoštuje i naše žrtve”.[1]

Zanimljivo je da je ovo izjavio čovek koji je kao ministar odbrane 2006. god. „ugostio” američke lovce tipa F-16 na Batajničkom aerodromu. Prilikom tog „sudbonosnog” susreta major Endru Vajls koji je kao pilot učestvovao u bombardovanju Srbije, izjavio je sledeće: „Kada ste u vojsci, lakše vam je da razdvojite posao i emocije. Operacija koju smo vodili 1999. daleka je prošlost. Sada imamo veliku priliku da dve države postanu prijatelji i nisam ovde video nista osim prijateljstva“.[2]

“Prijateljstvo” u politici je vrlo osetljiva stvar i vrlo je teško mudro izabrati prijatelja. Nažalost, neki kod nas vrlo loše biraju prijatelje. Bivši ministar Zoran Stanković je ovom svojom licemernom izjavom samo pokazao kakve je prijatelje izabrao. Naime, ukoliko je Rusija prema nama „bezobrazna” šta tek možemo reći za njegove „prijatelje” koji su učestvovali u borbenim misijama u „milosrdnom anđelu”?

Glas Rusije je odmah preneo ovu izjavu bivšeg ministra odbrane Zorana Stankovića na sledeći način:“

“Naše srpske kolege, novinari, pripremili su za nas na Dan pobede svojevrstan poklon. Odlučili smo da ne gutamo ovu kap žuči i zamolili eksperte da raščiste stvar”.

Glas Rusije je pitanje neučešća Vojske Srbije na paradi uputio iskusnom vojnom novinaru i analitičaru Miroslavu Lazanskom čiji je stav po pitanju odnosa prema Rusiji daleko više izbalansiran nego što je stav njegovog mlađeg kolege Aleksandra Radića. Lazanski je izjavio da Rusi nisu pozvali našu vojsku iz “pragmatičnih” razloga jer da je to bio slučaj morali bi da pozovu i delegacije ostalih bivših jugoslovenskih republika a tada jednostavno ne bi bilo mesta za sve. Osim Lazanskom, ovo pitanje je upućeno i Leonidu Siganu, koji je urednik poljske redakcije Glasa Rusije. Na direktno pitanje ko je i zašto pozvan i zašto VS nije pozvana za razliku od npr. Poljske, čiji će vojnici imati učešće na svečanom defileu, on je izjavio: “ To su saveznici iz antihitlerovske koalicije : SAD, Velika Britanija, Francuska i Poljska kao neposredna učesnica borbi protiv fašističkih osvajača na teritoriji SSSR-a. Poljska armija borila se protiv Hitlerovih osvajača na sovjetskom tlu. Zatim je krenula na zapad rame uz rame sa Crvenom armijom i uzela učešća u Berlinskoj operaciji. Zato nema smisla da se Srbi ljute – isto tako mogu da se ljute i drugi učesnici Otpora kojih je bilo širom Evrope. Ako se pridržavamo takvog principa, trebalo bi pozvati i njih. Uvreda je u ovom slučaju bezrazložna”.[3]

Osim toga zvanično obrazloženje ruskog ambasadora Kunuzina glasi: „Što se tiče učestovanja veterana i vojnih lica na paradi na Crvenom trgu scenario je napravljen u Moskvi i to prema mogućnostima koje ima Crveni trg. Baš iz tih razloga poziv da učestvuju dobio je samo mali broj država. Ja vas pozivam da paradu gledate na televiziji“. Takođe, Rusija primećuje da se u Srbiji vode debate o tome da li je bilo potrebno izjednačiti partizane i četnike: „Postoji opasnost da će Srbija u žestini istorijskih diskusija, u pokušajima da odbaci deo svoje istorije delimično odustati i od svoje pobede” .

Moramo da postavimo pitanje da li su sva ova obrazloženja u opšte uverljiva? Teško da je to slučaj, pogotovo ukoliko imamo u vidu činjenicu da obrazloženje u diplomatiji nikada nije egzaktno i da se uvek mora čitati između redova. U potrazi za pravim odgovorom zašto VS nije pozvana na obeležavanje pobede nad fašizmom moramo da se pozovemo na činjenicu da su armije bivših sovjetskih republika takođe pozvane osim Gruzije i baltičkih zemalja. Ovo ne bi trebalo da nas čudi s obzirom na to kakav je spoljno politički kurs baltičkih zemalja a naročito Grizuje koja je po prećutnom odobrenju svojih zapadnih saveznika napala Južnu Osetiju prilikom čega je stradao veliki broj civila na obe strane.

Aktuelni ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je kako navodno ne zna zašto VS nije pozvana na svečani defile. Ipak teško je da ministar ne zna zašto delegacija VS nije pozvana. Naime, mesto za VS na Crvenom trgu nije rezervisano iz istog razloga iz koga Rusi nisu učestvovali na aeromitingu u Batajnici. Neprestano insistiranje da VS Srbije pristupi NATO paktu predstavlja glavni razlog za trenutnu stagnaciju u odnosima između vojske dve zemlje kojeg je i ministar Šutanovac vrlo dobro svestan: Šutanovac je primetio kako srpsko-ruski vojni odnosi, „ne prate, nažalost, sveukupne političke odnose na način na koji bi mi to želeli, ali sam potpunog ubeđenja da će ove godine da dođe do promene tih odnosa“.[4]

Međutim, sasvim je jasno da je i ovo samo puki diplomatski odgovor. Teško je da će doći do promene odnosa između Rusije i Srbije po pitanju tešnje vojne saradnje, jer poznato je da politički stavovi određenih ministara imaju veoma veliku ulogu. Osim toga, VS nije učestvovala ni na proslavi 60 godina od pobede nad fašizmom tako da je besmisleno govoriti o tome kako je Rusija navodno odjednom odlučila da bude bezobrazna prema Srbima.

Međutim, moramo da zaključimo sa jednom činjenicom. Srpski veterani narodnooslobodilačke borbe su svakako zaslužili da se nađu na Crvenom trgu, i to makar na tribinama ukoliko scenario nije uključivao i njihov defile. Na Crvenom trgu možda „nije bilo mesta” za VS, međutim, sigurno bi se našla neka slobodna mesta za veterane koji su zaslužili da se nađu na proslavi svečanog obeležavanja pobede nad fašizmom. Naši veterani su ipak odlikovani od strane ruskog predsednika Medvedeva kao i od strane ukrajinskog predsednika Janukoviča koji je odlikovao medaljom zajednice nezavisnih država 52 veterana narodnooslobodilačkog rata.[5] Primer veterana koji su se borili verujući u ideju u koju su verovali i Rusi, Poljaci svakako pokazuju da Srbija ipak neće odustati od svoje pobede i da je potpuno netačno to da odbacujemo deo svoje istorije. Velika je šteta što je politizacija pobede nad fašizmom na neki način bacila senku na ovaj svečani događaj, makar u Srbiji ali jedno je sigurno – tekovine rata će uprkos ovoj politizaciji ostati večne, jer žrtve i razlog zbog kojih su one podnete nikada ne smemo da zaboravimo.