Zašto sam podnela ostavku – Svako ko ovoj vlasti pomaže na bilo koji način, saučesnik je u zločinu nad Srbijom

 (Tekst obraćanje Glavnom odboru DSS)

Poštovani članovi Glavnog odbora,

dragi prijatelji, želim da vam danas koliko god iskreno i otvoreno mogu, objasnim razloge za moju ostavku. Mnogima od vas smeta što sam je dala javno, a ne najpre stranačkim organima. Od završetka ponovljenih izbora 4.maja pa do kraja jula predsedništvo Stranke se sastalo 8 puta. Imali smo kvorum samo jednom i to na rođendan Stranke, kada je bila zakazana sednica IO i predsedništva. Glavni odbor u junu je bio fijasko, nije bilo kvoruma i na sednici je vladalo veliko nezadovoljstvo. Sve su to bili jasni signali da ljudi u Stranci nisu zadovoljni i pored toga što smo uspeli da ponovo postanemo parlamentarna stranka.

Do raspisivanja izbora obišla sam ravno 100 opštinskih odbora, a u nekima boravila i nekoliko puta, svako od vas je mogao da mi telefonira  kad god je hteo, a mnogi su mi zbog nekog nezadovoljstva mojim potezima pisali pisma na koja sam odgovarala. Radila sam vredno i ja od toga nisam ni znala niti mogla bolje. I radila sam bez ikakve novčane naknade, što ranije nije bio slučaj, a verujem da neće biti ni posle mene.

Uverena sam da DSS treba u kritici vlasti i režima da sledi princip nulte tolerancije. Ako budemo istupali samo na određene teme pretvaramo se u “konstruktivnu opoziciju” i svodimo sebe na kandidata za poziciju satelita SNS.

Pod mojom dirigentskom palicom ostvareno je nekoliko važnih stvari. Napravljena je koalicija s Dverima i mi smo uprkos krađi postigli rezultat koji nas je plasirao u Skupštinu Srbije. Izbistrili smo politiku u odnosu na Rusiju, a odlazak naše delegacije na Krim bio je kruna. Uprkos klevetama i saplitanjima koje smo od naprednjaka i Nenada Popovića doživljavali u Moskvi, priznati smo kao partner Rusije u Srbiji. Sačuvali smo stranku od naprednjačkog preuzimanja i obračunali se sa Mladenovićevom grupom koja je od DSS htela da napravi privezak SNS.

Ono što nije urađeno to je promena Statuta. Još u novembru 2014. imenovala sam potpredsednika Miška Petkovića na čelo grupe za promenu Statuta. Nije urađeno ništa, a to nije samo moja odgovornost. Dakle, i pored postignuća zavladalo je nezadovoljstvo. Deo stranke je bio ljut na mene, jer sam se opirala koalicijama na lokalu, a deo stranke je bio ljut jer nisam uspela da te koalicije sprečim.

Pokušala sam dogovorom, ali nije išlo. Da sečem glave nisam htela. Mislila sam da će moja ostavka “resetovati” situaciju u Stranci, da će zagovornici naročito ovih beogradskih koalicija ustuknuti pred nezadovoljstvom Pokrajinskog odbora sa KiM.

Pritisci su bili ogromni. Organi stranke nisu do kraja radili svoj posao. Pokušala sam dogovorom, ali nije išlo. Da sečem glave nisam htela. Mislila sam da će moja ostavka “resetovati” situaciju u Stranci, da će zagovornici naročito ovih beogradskih koalicija ustuknuti pred nezadovoljstvom Pokrajinskog odbora sa KiM.

Nisam dala ostavku jer sam se umorila, borba u Skupštini tek predstoji. Nisam je dala jer sam se uplašila. Dovoljno sam prošla u Hrvatskoj,  da bi me nešto ovde u mojoj zemlji uplašiti moglo. Nisam dala ostavku  jer sam se uvredila, jer ako se nisam uvredila kada sam prošle godine bila čak „izbačena“ iz Stranke kao njen predsednik, onda valjda nikada neću biti uvređena. Nisam dala ostavku jer vas ne poštujem. Onaj ko ne poštuje članstvo, ne obilazi ga toliko koliko sam ja to činila.

Istine radi, moram priznati da sam za neka kadrovska rešenja sama kriva. Pogrešno sam odabrala neke saradnike, a neki su tu gde jesu samo zarad mira u kući.

Ono što me ipak malo boli jeste nezadovoljstvo i nepoštovanje značajnog broja mojih najbližih saradnika. A danas i nerazumevanje, jer sam verovala da će biti više razumevanja za principijelnost, solidarnost sa našom braćom sa Kosmeta i za odbranu ideje. Istine radi, moram priznati da sam za neka kadrovska rešenja sama kriva. Pogrešno sam odabrala neke saradnike, a neki su tu gde jesu samo zarad mira u kući.

Neki moji saradnici zamerali su mi odlazak na Krim. Drugi su mi zamerali odlazak u američku ambasadu, ili na proteste protiv rušenja Savamale pod fantomkama. Rukovodila sam se idejom da je bolje da Amerikanci iz mojih usta čuju pozicije DSS, nego da im to drugi prepričavaju. Pitam sada da li  ti koji mi zameraju znaju šta sam rekla? A rekla sam da je nezavisno Kosovo propali projekat SAD, da su sankcije Rusiji nepravedne i nepametne, da je DSS oštro protiv ulaska Srbije u NATO i EU i obrazložila zašto.

Što se učestvovanja na građanskim protestima protiv rušenja grada tiče, smatrala sam da DSS koja baštini ideju demokratije i vladavine prava treba da izrazi nezadovoljstvo i protestvuje protiv varvarske,bespravne, samovoljne i rušilačke akcije. Jar ako danas gledamo mirno na takvo ponašanje, sutra se može desiti svakom od nas da nam sruše kuću ili radnju i da svi ćute i okreću glavu na drugu stranu. Ukratko, smatram da treba da budemo aktivni, da razgovaramo i da budemo na licu mesta dešavanja. Takođe, ne smemo zaboraviti da pored patriotskih, branimo i demokratske vrednosti. I to je jedna od naših kvalitativnih razlika u odnosu na SRS i Dveri koju ne bicmo smeli da izgubimo!

Zašto sam protiv koalicija, naročito u Beogradu i tamo gde bodu oči?

Živimo u sopstvenoj državi u kojoj je aktuelna vlast, potpisujući Briselski sporazum, učinila najveću nacionalnu izdaju u modernoj istoriji srpskog naroda. Vlast Aleksandra Vučića odrekla se Kosova i Metohije i ukinula državu Srbiju tamo gde se srpska država rodila. Pred našim očima Amerikanci stvaraju svoje čedo - Veliku Albaniju kojoj je srpska vlast dadilja. Umesto da poštuje, vlast u Srbiji gazi Ustav, a ubrzo će po nalogu Zapada ovaj najviši pravni akt i da promeni tako što će i ime „Kosovo i Metohija“ izbrisati iz njega.

U Srbiji danas nema ni jedne jedine državne istitucije koja samostalno radi poštujući zakon.

U Srbiji danas nema ni jedne jedine državne istitucije koja samostalno radi poštujući zakon. Od sudova i tužilaštva, od opština do ministarstava i javnih preduzeća, od zdravstvenih i sanitarnih do građevinskih inspekcija, od poreskih organa do Narodne banke Srbije, od najmanjih do najvećih instanci zakonodovne, sudske i izvršne vlasti, svi šene pred vođom koji srpski izborni rezultat tumači kao saglasnost za okupaciju. Ekonomija nam je razorena, a prosveta i zdravstvo bukvalno nestaju.Nema socijalnog dijaloga, a ljudi se kao radna snaga uzimaju na lizing. Kultura je zadavljena, građani očajni. Cene roba i usluga neprestano rastu, prihodi i plate se smanjuju. Lažu nas i anesteziraju da nam je dobro, a Srbija cvili pod teretom, zulumom i bukagijama ove vlasti. Uvodi se apsolutna kontrola, cenzura, lobotomiraju se sopstveni građani pred očima takozvanog demokratskog zapada koji odavno nije demokratski i odavno je u funkciji američkog imperijalizma i neokolonijalizma. Nije Evropska unija slepa za Vučićev totalitarizam, nego je gladna žrtve koju joj Vučić prinosi. Vučić Amerikancima i EU daje srpsku teritoriju, suverenitet i integritet, a oni mu daju još nešto vremena vlasti. Poslednje, Vlada je stala sa Briselom i Vašingtonom protiv Republike Srpske, srpskog naroda i Rusije. Ovo je vlada koja staje u tabor protiv vlastitog naroda.

Svako ko takvoj vlasti pomaže na bilo koji način saučesnik je u zločinu nad Srbijom i građanima koji u njoj žive. Saučesnik je u veleizdaji i promoter je nedela koja nas vuku u dublji ponor.

 Ovi kratki osvrti na karakter i prirodu vlasti koja hara Srbijom dovoljni su svakom razumnom da uskrati bilo kakvu pomoć takvoj vlasti. Svako ko takvoj vlasti pomaže na bilo koji način saučesnik je u zločinu nad Srbijom i građanima koji u njoj žive. Saučesnik je u veleizdaji i promoter je nedela koja nas vuku u dublji ponor. I umesto da se naša stranka ovakvoj vlasti usprotivi, umesto da se protiv nje bori svakim atomom svoje snage, poneki funkcioneri videli su mogućnost da naplate kapital koji smo teškom mukom obezbedili ulaskom u parlament i lokalne skupštine opština, tako što će baš naprednjake da podrže. Postoji li još neki dokaz koji naprednjaci mogu da nam daju da ovo društvo i ovu državu vode u bezizlaz?! I da postoji, nije nam potreban, jer je i bez njega sve jasno, samo nije jasno koliko će taj sunovrat da traje. Zbog te vremenske relativnosti i, razume se, pohlepe, pojavili su se raznorazni asistenti i delioci plena da sunovrat učine bržim i razornijim. A u toj prljavoj raboti učestvuju neki koji danas sede u ovoj sali, ili diriguju nekima koji sede u ovoj sali.

u toj prljavoj raboti učestvuju neki koji danas sede u ovoj sali, ili diriguju nekima koji sede u ovoj sali.

Moram takođe da kažem da je ključna razlika u odnosu na predizborni period i obećanu slobodu odlučivanja odbora činjenica da je SNS pokrala izbore, da su po svaku cenu hteli da nas ostave ispod cenzusa i da su nas na ponovljenim izborima podržale ostale opozicione stranke. Da paradoks bude veći, sada te opozicione stranke zabranjuju saradnju sa SNS, a mi sa SNS idemo. Pitam samo:Kakva je to fascinacija žrtve dželatom?

I Faustu je bilo dozvoljeno da uđe u koaliciju i on je to slobodnom voljom učinio. Pred nama svima postoje milioni mogućnosti, ali nije nam sve na korist. Misija Demokratske stranke Srbije nije da učestvuje u veleizdaji i omogućava nekolicini pojedinaca lagodan i hedonistički život. Suština naše političke platforme zbog koje nam je data još jedna šansa na prošlim izborima bila je kritika, a ne podrška toj vlasti.

U odnosu prema režimu na republičkom nivou, skoro svi smo složni da treba da budemo opozicija. Ali nema sloge oko toga za šta sve treba kritikovati SNS. Kod SNS-a nije sporna samo spoljna politika i politika prema KiM. Oni su upropastili sve čega su se dotakli. Uverena sam da DSS treba u kritici vlasti i režima da sledi princip nulte tolerancije. Ako budemo istupali samo na određene teme pretvaramo se u “konstruktivnu opoziciju” i svodimo sebe na kandidata za poziciju satelita SNS.

Ukoliko se ne vratimo na političke pozicije predizborne platforme i praksom dokažemo da smo opozicija, a ne koalicioni partneri ovoj vlasti, na sledećim izborima nećemo postojati.

Teškom mukom smo uspeli da DSS vratimo u parlament. Ukoliko se ne vratimo na političke pozicije predizborne platforme i praksom dokažemo da smo opozicija, a ne koalicioni partneri ovoj vlasti, na sledećim izborima nećemo postojati. Ne kockajmo se sa budućnošću stranke i ne ulazimo u poziciju da političku ideju pod izgovorom pragmatizma menjamo za dva-tri tehnička sekretara ili nekoliko apanaža po opštinama.

Na kraju vas molim da se svi zamislimo nad sudbinom DSS i ideje koju baštinimo. Ne bismo smeli da žrtvujemo ideju i njene najupečatljivije zastupnike, poput našeg pokrajinskog odbora i ljudi sa KiM zarad mrvica vlasti. Šta smo mi bez ljudi koji su pružili otpor kosovskoj nezavisnosti i domaćoj izdaji. Sačuvajmo politiku, sačuvajmo ljude koji su njeni simboli i krenimo dalje zajedno u borbu za slobodnu Srbiju.

Braćo i sestre, praštajte!