Zašto sam napustio Demokratsku stranku Srbije - Ne želim da učestvujem u pranju i relativizaciji izdaje Aleksandra Vučića

Sunovrat Demokratske stranke Srbije krenuo je posle debakla na izborima 2014. godine kada stranka nije ušla u parlament. I tada se dosta sumnjalo da je Demokratska stranka Srbije pokradena na izborima od strane Srpske napredne stranke, što se u više navrata čulo na sednicama GO i o čemu je govorio ondašnji potpredsednik stranke prof. dr Slobodan Samardžić. Nažalost, u samoj stranci nije imalo želje da se pitanje izborne krađe dublje razjasni, u čemu je prednjačio ondašnji vršilac dužnosti predsednika stranke Aleksandar Popović. Umesto izbornom krađom Popović je na dosta čudnoj telefonskoj sednici predsedništva dozvolio Andreji Mladenoviću da uđe u koaliciju sa SNS i postane zamenik gradonačelnika Grada Beograda.

Poslednja šansa da Demokratska stranka Srbije nastavi svoj samostalan put propuštena je posle ulaska stranke u parlament, kada je predsednica stranke Sanda Rašković-Ivić propustila da zauzme čvršći stav prema zagovornicima kolaboracije sa Srpskom naprednom strankom u okviru Demokratske stranke Srbije.

Stvaranje koalicije sa SNS na Voždovcu a pre svega na Vračaru samo je pokazalo da je stranka ušla u kolaboraciju sa režimom Aleksandra Vučića. Premijeru je bilo jako stalo do Vračara i zato je bio jako izdašan u ponudama, kako javnim tako i tajnim, u odnosu na Demokratsku stranku Srbije. 

Ja i dobar deo mojih saradnika iz Demokratske stranke Srbije sa Kosova i Metohije taj zaokret u politici stranke nismo mogli da prihvatimo. Tražili smo od vrha stranke da se koalicije na Voždovcu i Vračaru ponište, ali je stranka ostala gluva na naše zahteve. Koalcija na Vračaru sa jednim odbornikom je za vrh stranke bila važnija i od Kosova i Metohije kao i od Pokrajinskog odbora za Kosovo i Metohiju.

Briselskim sporazumom režim Aleksandra Vučića se praktično odrekao Kosova i Metohije. Upravo ovih dana kroz otimanje imovine Srbije na naplatu stižu posledice izdajničkog Briselskog sporazuma. Kako onda stranka čija su usta puna Kosova i Metohije pravi političke koalicije sa onima koji su izdali južnu srpsku pokrajinu?

I vrapcima je danas jasno da je Aleksandar Vučić pokrao protekle parlamentarne izbore u Srbiji. Ta krađa je bila najizrazitija na Kosovu i Metohiji što je i OSCE priznao. Posebno je na udaru bila Patriotska koalcija DSS-Dveri jer je premijer snažno manipulisao izbornim rezultatima kako ne bi dozvolio Demokratskoj stranci Srbije ulazak u Skupštinu Srbije. Međutim, bez obzira na svu tu krađu stranka sa lopovima ulazi u koalicije.

O Savamali, gde se na drastičan način ruši ustavni poradak države Srbije suvišno je i govoriti.

Demokratska stranka Srbije je tokom predizborne kampanje žestoko osuđivala projekat Beograd na vodi što se i odrazilo na rezultate izbora u centralnim beogradskim opštinama, ipak sve to nije smetalo vrhu stranke da sa onima koji su pokrali izbore i prodali Kosovo i Metohiju uđe u koaliciju. Od sedam potpredsednika stranke, njih pet je isključivo za kolaboraciju sa SNS a od dvadeset članova Predsedništva samo njih četvoro je protiv nepricipijelnih koalicija sa aktuelnim režimom.

Srbi na Kosovu i Metohiji imaju poseban razlog da budu protiv ovakvih koalicija sa Srpskom naprednom strankom. Izdajničkim Briselskim sporazumom režim Aleksandra Vučića je poništio sve rezulate političke borbe za goli opstanak Srba, pre svega na severu Kosova i Metohije. Na čelu te borbe su bili upravo članovi Demokratske stranke Srbije sa Kosova i Metohije. Prištini je režim Aleksandra Vučića predao sudstvo, policiju, civilnu zaštitu, postavio klasičnu granicu, dozvolio da Kosovo postane član svih međunarodnih organizcaija i još mnogo toga. Najveći otpor izdaji upravo su pružali članovi Demokratske stranke Srbije. Zato se i srpski premijer najbrutalnije obračunavo sa njima. Ogroman broj njih je smenjen sa svojih političkih i radnih funkcija, još veći broj njih je ostao bez posla, a čak se nije libio da nas optuži i za ubistvo litvanskog policajca, čime je želeo da usmeri i EULEKS i režim u Prištini upravo na članove Demokratske stranke Srbije. Sadašnji poslanik u Skupštini Srbije Slaviša Risitić je od strane EULEKS-a optuživan za ubistvo KPS policajca, najverovatnije na mig Beograda. Jednom broju članova su podmetane bombe u stanu, kao što je bio slučaj sa Nebojšom Marićem, drugi su pretučeni jer su na svom fejsbuk profilu napisali da je Aleksandar Vučić izdajnik, kao što je bilo sa Nebojšom Đorđevićem. Slučajevi nasilja nad čalnovima DSS od strane režima Aleksandra Vučića su mnogobrojni. Već pomenutom narodnom poslaniku je pucano na porodčnu kuću u vreme kada su njoj bili svi članovi porodice i mnogobrojni prijatelji. Tada je takođe na kuću bačena i bomba a sve se desilo u vreme parlamentarnih izbora u Srbiji.

Bez obzira na svu torturu i brutalne obračune koje je sa članovima Demokratske stranke Srbije na Kosovu i Metohiji režim odrađivao, to ne smeta ostalim članovima Demokratske stranke Srbije da širom Srbije ulaze u koalcije sa Srpskom naprednom strankom prodajući se za upravne odbore i radna mesta. Nažalost, tu više nema ni morala, ni solidarnosti, ni bratske ljubavi, ni pripadnosti istoj stranačkoj grupaciji. Đura Jakšić je nakada pevao „Mi Srbi nesmo, mi braća nesmo, ili vi neste Nemanjin soj“. Umesto dotadašnje nacionalne i demokratske politike, kako piše u statutu, stranka je krenula u najobičnije šibicarenje pretvarajući se od DSS-a u Demokratsku Naprednu Stranku Srbije. Nekada u vreme vlasti Slobodana Miloševića niko od članova Demokratske stranke Srbije nije ni smeo da pomisli da uđe u koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije a danas kada su na vlasti mnogo gori sa njima stranka kolaborira.

DSS je jedina politička stranka od svih opozicionih stranaka koja je u lokalnim koalcijama sa Srpskom naprednom strankom, ovde ne računam Srpsku radikalnu stranku jer ona nije opoziciona. Stranka pokušava da bude malo vladajuća, malo opoziciona, po sistemu „malo Đorđe, malo musliman“. Demokratsku stranku Srbije više i ne interesuju glasovi birača, jer da je zanimaju ne bi stvarala neprincipijelne koalicije. Stranka je sebi odredila smernicu da bude privezak Srpske napredne stranke i još jedan u nizu političkih trabanata zajedno sa SPO-om, Pokretom socijalista, strankom Rasima Ljajića, Novom Srbijom...

Izbor Miloša Jovanovića za jednog od potpredsednika sa perspektivom da bude novi predsednik stranke je jalovi pokušaj podizanja stranke. Njegovi politički stavovi su kudikamo bliži Srpskoj naprednoj stranci nego što su recimo Srpskom porketu Dveri sa kojima je stranka bila u predizbornoj koalciji na parlementarnom nivou. Nema više kritike Briselskog sprazuma, a sam Miloš kaže da u Srbiji postoji sloboda štampe, a svi oni koji kritikuju Aleksandra Vučića rade u korist Zapada. Iz aviona se prepoznaje da će Demokratska stranka Srbije najmanje biti opozicija Aleksandru Vučiću, a za Miloša Jovanovića najžešći protivnici su Dosta je bilo Saše Radulovića, Đorđe Vukadinović, Dragana Trifković i Pokrajinski odbor za Kosovo i Metohiju. Saša Radulović je kriv jer je u vreme potpisivanja Briselskog sporazuma bio ministar u Vučićevoj Vladi, a nije kriv Aleksandar Vučić koji je taj sporazum potpisao. Rukovodstvo stranke danas daje punu podršku Marku Đuriću direktoru Kancelarije za KiM, pretpostavljam, zbog postigunute pobede od 5-0 u Briselu.

Interesantno je napomenuti da je tokom 2006-2007. godine Vlada Srbije formirala tzv. Aktivni centar koji je okupio jedan broj mlađih ljudi u cilju odbrane Kosova i Metohije. Članovi tog centra su bili Petar Petković, nekadašnji portparol i poslanik Demokratske stranke Srbije, potrpredsednik Državotvornog pokreta Srbije a sada zamenik direktora Kancelarije za KiM, Marko Đurić, sadašnji direktor Kancelarije za KiM, Nikola Selaković, dojučerašnji ministar pravde u Vladi Srbije, kao i Miloš Jovanović, sadašnji potpredsednik Demokratske stranke Srbije. Imajući i ovo u vidu, sasvim je jasno koja je politička orijentacija budućeg predsednika Demokratske stranke Srbije, pa je i to jedan od razloga da za mene i jedan broj mojih prijatelja iz DSS-a sa Kosova i Metohije „pod to drvce nema hlada“.

Nažalost, ali tako jeste, od jedne velike stranke koja je iznedrila i predsednika Jugoslavije i premijera Srbije ostaće samo jedan u nizu političkih trabanata koji se valjaju na političkom nebu Srbije.

Na samom kraju, ja mogu da shvatim da režim Aleksandra Vučića izda Kosovo i Metohiju, ali ne mogu da prihvatim da stranka kojoj pripadam, sklapajući koalicije sa SNS, učestvuje u toj izdaji. Tokom naše političke borbe u odbrani Kosova i Metohije ako nismo uspeli da sprečimo Aleksandra Vučića da Kosovo proda nametnuli smo mu opravdano žig izdajnika. Njemu je Demokratska stranka Srbije potrebna da bi saradnjom sa njom oprao kosovsku izdaju. Bez mene i mojih prijatelja iz DSS sa Kosova i Metohije, to peglanje izdaje ne postoji. Prazna ljuštura od Demokratske stranke Srbije, koja će bez nas to postati, Aleksandru Vučiću neće značiti mnogo. Zato će cena Demokratskoj stranci Srbije u budućnosti biti samo manja i niža.

(autor je lider Srba sa Kosova i Metohije i doskorašnji član predsedništva DSS-a)