Zašto „Novo udruženje penzionera Srbije" daje podršku Draganu Đilasu i zbog čega se našao na udaru botova

Raspis izbora u Beogradu je zatalasao sve činioce na srpskoj političkodemagoškopolitikantskoj sceni, podigao adrenalin jer mnogi shvataju da je to novi izazov za politički rat i nadmudrivanja a ne za borbu operacionalizovanim programima i konkretnim projektima.  Oni koji državu shvataju kao „plen“, a Beograd je najveći zalogaj, su se uznemirili kada se na političkoj pozornici pojavilo Novo udruženje penzionera Srbije (NUPS) koje svojim već dvogodišnjim samostalnim i izvornim  delovanjem i programom pokazuje da je penzionerima koji su to stvarno, a ne samo ikebane i cvećke za revere lidera i liderčića brojnih političkih bajkopisaca, dosadilo da slušaju prazne priče i budu predmet treniranja strogoće države, reketiranja i terora nad njima zbog čega umiru više nego od NATO bombi, te da su ozbiljan pandam kvazi penzionerskoj partiji PUPS-u koja je izdala sve penzionere, osim sopstvenih rukovodilaca i njihovih poslušnika, i jedina u istoriji čovečanstva koja je glasala za uvođenje sramnog, bezdušnog i neustavnog reketaškog zakona u svrhu jalove retorike „fiskalne konsolidacije“, naravno, ne kaže se stranaka na vlasti kao najprofitabilnijih preduzeća. Podrška Draganu Đilasu za gradonačelnika Beograda je neke uplašila!

Oglašavaju se botovi i njihovi dodavači i poslužioci sa različitih pozicija, ali je svima zajedničko da ne birajući sredstva i politikantska pljuvanja po svaku cenu zaustave probuđene i osvešćene penzionere i buduće penzionere u nameri da budu nešto više od zamorčića države i sutra možda najozbiljnija politička opcija na uzavreloj i nedefinisanoj političkoj sceni, u takođe nedefinisanom političkom sistemu. Shvataju da je NUPS Udruženje ne samo penzionera već i budućih penzionera, da je uz 1,7 miliona penzionera i još po 2-3 člana porodice to najozbiljnija politička snaga, te se bljuje vatra iz svih pljuvačkobotovskih oružja i penzioneri NUPS-a poistovećuju sa mnogim političkim protivnicima, bojama njihovih dresova i košulja, bolje rečeno političkim neprijateljima kakva je stvarna situacija u Srbiji.

 Botovima, njihovim strankama i aplauderima za paketić hrane, sendvič i flašicu vode, smeta podrška bilo kome osim njihovim političkodemagoškim „poslodavcima/sendvičodavcima“, te se ne mire sa činjenicom da ta novonarastajuća politička snaga daje podršku onima koji bi da se ukine sramni zakon kojim se sprovodi teror nad penzionerima, njima je lepo, imaju sendviče i još i po flašicu vode za svaki kontra skup i kanonadu pljuvačina po neistomišljenicima i onima koji ne žele da budu ničiji zamorčići. Prošla su vremena samo deklarativnih i u bajkama i na bilbordima podrškama najugroženijima, videlo se u razgovoru ljudi sa KiM sa Predsednikom da su njihovi životi u rukama drugih i u hroničnoj i akutnoj opasnosti, dok se u ostatku Srbije rijalitiše i baca brdo para na one koji su najprimitivniji i najopsednutiji niskim strastima i nekulturom. Oni postaju uzor, VIP građani, a ne oni koji se bore za očuvanje Srbije i njenog KiM. Ti botovi bi čak da se oduzme pravo glasa penzionerima, oni verovatno i ne planiraju da sutra budu penzioneri i da žive od penzija.

 Činjenica je da je u penzionerskoj populaciji najviše akumuliranog znanja, životnih i radnih iskustava, uspona, padova, organizatorskih i svekolikih potvrđivanja u bogatoj praksi, ali i najboljeg shvatanja i razumevanja života u svim periodima do trećeg doba, te svega što očekuje one koji idu za njima, njihovu decu i unuke, te je razumljiva njihova želja da im ostave organizovaniju, pravno uređeniju i bolju državu, a ne u rasulu i bez ikakve perspektive, gde je jedini tračak svetlosti nada da će se negde „pobeći“, otići u beli svet gde će ih više poštovati i ceniti i gde će sutra i kao penzioneri moći dostojanstveno da žive. Danas je u Srbiji 250.000 osoba starijih od 65g koje nemaju nikakva primanja, a uz milion onih koji su nezaposleni i još milion koji imaju do 100 ili 200e mesečno, dok se milijarda evra mesečno otuđuje kroz razne utaje.

U takvoj državi oni koji se bude više neće da žive, ne toliko zbog sebe već onih koje su uvukli u ovaj život.

 NUPS je Udruženje penzionera i budućih penzionera i ima za cilj da spoji iskustvo i mladost, da da novu energiju onima koji se osećaju bespomoćnim i obespravljenim i da se piramida vrednosti okrene na pravu stranu, da Srbija postane obećana a ne proivremena država, da pruža podjednake šanse svima a ne samo izabranima i poslušnicima, servilnima i podaničkoponiznima.

 Ko to neće da razume ostaje mu da se koprca u botovskim prnjama i u zagrljaju onih koji im neprestano drže ruke u džepovima, pa čak i njihovoj deci i unucima, dok najnoviji predlog reforme penzijskog sistema trenutno najstarijeg člana dinastije Krkobabić vodi penzionere u pravo ropstvo i potpunu socijalnu i budžetsku kategoriju njihove penzije, što je nedopustivo, manipulativno i kriminalno. „Bezalternativno“ se srlja u EU zahvaćenu virusom Bregzita, žele se vrednosti iste, a ne želi da se vidi da su isti diskriminatorski i reketaški zakoni ukinuti u već više država članica EU i da su njihovi Ustavni sudovi pokazali da je pravda dostižna i za sve, ne samo za privilegovane, te se oteto mora da vrati.

 Novo udruženje penzionera Srbije (NUPS) ocenjuje da bi „reforma“ penzionog sistema Srbije, ukoliko bi bila sprovedena na način kako je najavio predsednik PUPS-a i ministar bez portfelja Milan Krkobavić, bila pogubna za penzionere u Srbiji i da bi još više pogoršala njihov i ovako katastrofalan položaj.  Tako zamišljena reforma  ugrozila bi sadašnje penzionere, a još je opasnija za one koji tek postaju penzioneri jer  sadašnja niska primanja zaposlenih ne omogućavaju stvaranje fondova kao u razvijenim zemljama, pa bi osnovica za  penziju bila dodatno smanjena. Navedena reforma može se svesti na nameru da se penzioni fond ugasi, a da penzioneri zavise od uplaćivanja doprinosa privatnim fondovima.

„Neophodna je reforma u pravcu vraćanja upravljanja Fondom i njegovom imovinom od strane penzionera, sprečavanje prodaje banja, racionalizacija administracije Fonda, a što se tiče države, da obezbedi za najviše godinu dana da minimalne plate budu u visini cene potrošačke korpe. Davanje subvencija stranim „investitorima“ da bi radnicima davali minimalne plate je nedopustivo. Iz tih plata se ne puni fond i ne obezbeđuju penzije za te zaposlene“- ističe Dragica Minić, predsednik Novog udruženja penzionera Srbije.

Svi koji su svesni situacije i misle dobro svojoj deci i unucima će se pridružiti a ne pljuvati po onima koji iskreno žele da pokažu da nisu svi „isti“ i koji žele nešto konkretno da urade i zaustave teror nad penzionerima i budućim penzionerima, kao i ostalim ugroženim grupama, invalidima, veteranima, beskućnicima, bolesnima,... „omatorelima“, zbog čega nam se i čudi i smeje čitav svet jer pokazujemo da smo nedemokratsko društvo, podeljeno, iskompleksirano i opsednuto sujetama, narcisoidnošću i rijalitizmom.

 NUPS poručuje svima kojima ne smeta da ih reketiraju i terorišu da mogu da to i dalje budu, njihov je izbor, ali neka prvo razmisle o svojoj deci i unucima i o onome šta im ostavljaju i u kakvom ih društvu i sistemu ostavljaju. Oni mogu da se dive strankama kao najprofitabilnijim preduzećima i da piramidu vrednosti drže u živom blatu, sa čime se NUPS ne miri i neće da se pomiri i posle 2g postojanja i nemoći da nešto krupnije na ovakav način u kome ima pozorišnu ulogu izražava nameru da postane politička snaga koja će moći da zajedno sa onima koji su budući penzioneri izvrši prave reforme i da svoj doprinos boljoj sutrašnjici i pravednijoj državi za sve. Ko u tome vidi i sebe je dobrodošao, a Đilas je pokazao dobru volju da u tome pomogne, obezbediće i prostore za rad i dati svu podršku da NUPS postane politička snaga kakvu penzioneri zaslužuju, a ne samo nečiji privezak. Zašto opterećeni prošlošću to ne mogu da shvate?

 Potpredsednik NUPS-a