Za kim zvona zvone

Objašnjavaće nam narednih dana i nedelja kako se nije dogodilo ono što su svi pomislili da se dogodilo. Potcrtavaće nam tananu ali očiglednu razliku između parade i parade. Podsećaće nas na zaboravljenu lekciju da je organizovana šetnja moguća samo na ulici, nikako u parku.

Defilovaće raznorazni Vulini, J Vučićevići, Bokani i ostali Bizoni, nesrećnici i poltroni pred našim očima. Slušaćemo tirade o političkoj mudrosti, racionalnosti, suverenosti i neutralnosti. Biće još ponečega o svetosti i večnosti, ali na to se ne obazirite. Kao ni na ovo prethodno, uostalom.

Jedino što treba zapamtiti od te subote, 17. septembra 2022. godine je da na promociji nove klase oficira Vojske Srbije nije bio prisutan Patrijarh Srpske pravoslavne crkve niti ijedan srpski vladika. Desno od govornika stajala je izvesna plastificirana prilika, levo nadbiskup Stanislav Hočevar. Do nadbiskupa muftija beogradski Mustafa Jusufspahić.

Patrijarh i vladike su, očito, pre ostalih znali "šta to šapuće vetar" i šta sledi samo nekoliko sati kasnije i svega stotinjak metara dalje

Promocija mladih oficira dešavala se nekoliko sati pre događaja koji se nije dogodio zato što ga niko nije odobrio, te ga, shodno tome, nije ni obezbeđivalo 5.000 policajaca koje tu niko nikada nije postrojio. A ako se tu možda i našlo 5.000 uniformisanih lica, sasvim je moguće da je reč o onim "glupim američkim policajacima" koji su, jureći DŽordža iz Radovana III, nekako doskakutali do centra Beograda. Ali to sigurno nije bila srpska policija niti ono sa nama ima ikakve veze.

Da, nije bilo Patrijarha i vladika Srpske pravoslavne crkve na promociji najmlađe klase oficira Vojske Srbije. Šteta zbog njih koji su, u ogromnoj većini od preko 90%, pravoslavni Srbi. Ali prava sreća za govornika koji je dobio lekciju koju će pamtiti do kraja života. Jer, Patrijarh i vladike su, očito, pre ostalih znali "šta to šapuće vetar" i šta sledi samo nekoliko sati kasnije i svega stotinjak metara dalje.

Kada je tog 17. septembra 2022. godine, pored po prvi put u istoriji utamničene crkve Svetog Marka prolazila kolona bestidnika i besprizornika koji tu nikada nisu prošetali, zazvonila su crkvena zvona

I ostalo je još jedno da se upamti. Kada je tog 17. septembra 2022. godine, pored po prvi put u istoriji utamničene crkve Svetog Marka prolazila kolona bestidnika i besprizornika koji tu nikada nisu prošetali, zazvonila su crkvena zvona. I zvonila su dok i poslednji, a tu drugih sem poslednjih nije ni bilo, nije prošao pored srpske svetinje.

Možda se nekome učinilo da su ta zvona zvonila za tim zabludelim stadom nevoljnika i skrnavitelja, ali budite sigurni da nisu. Ta uporna i rečita zvona, rečitija od svake izgovorene i prećutane reči, zvonila su za govornikom, onim koji se obraća mladim srpskim oficirima dok mu sa desne strane, umesto srpskog Patrijarha, društvo pravi botoksirana plavuša. Eto, to je to.

Da, ne rekoh, nekako ne stigoh. Govornik se zove Aleksandar Vučić. Po zanimanju okupacioni upravnik Srbije, potrčko i posilni Kristofera Hila.

I ne rekoh još ovo. Patrijarh i vladike na čelo kolone, srpski narod za njima, samo tako se ovo zlo pobeđuje.