Vučićevo pismo penzionerima kao klasičan predizborni letak i podela sto evra u poslednjim danima kampanje - više su nego dovoljan razlog da se na takvim „izborima“ ne učestvuje

Evo, ponovo vas pozdravljam, ne samo u nedoba, nego i u nevreme. Ovaj iznenadni kijamet nas je sve malo poremetio. Ali mislim da taj vremenski kijamet nije ništa u odnosu na ovaj politički koji nam preti i koji nas već duže vreme zaokuplja, uz ovu pauzu (koja nije bila prava pauza) u vreme epidemije koronavirusa.

To je klasičan predizborni propagandni letak,sa sve logom Srpske napredne stranke i zaglavljem, odnosno sloganom „ Aleksandar Vučić – Za našu decu!“ – što je predizborni slogan SNS 

Neposredni povod mog obraćanja jeste ovo pismo predsednika Republike i predsednika SNS Aleksandra Vučića, koje je prethodnih dana stizalo na adrese stotine hiljada, odnosno tačnije preko milion i sedamsto hiljada penzionera širom Srbije.

Naravno, to je klasičan predizborni propagandni letak,sa sve logom Srpske napredne stranke i zaglavljem, odnosno sloganom „ Aleksandar Vučić – Za našu decu!“ – što je predizborni slogan SNS.

Nezavisno od ovih, kako bih rekao, malo akademskih, a malo politički vrlo aktuelnih diskusija koje se povremeno vode na temu „da li predsednik Republike može da obavlja još neku drugu javnu funkciju“, kao i rasprava na tu temu, i ranije su predsednici (sa izuzetkom Tomislava Nikolića koji je podneo ostavku na čelo SNS-a, kao i sa uslovnim izuzetkom Slobodana Miloševića, koji je navodno bio „zamrzao svoju funkciju“ na čelu SPS-a) uglavnom vršili i stranačke funkcije. Ali, ovo ovako - dakle, bezočno, otvoreno i do maksimuma stavljanje funkcije predsednika Republike u predizborne svrhe – jeste, rekao bih, presedan koji ne može da ne bude nezapažen i da ne bude osuđen.

Dakle, šef države i to sa oreolom „spasitelja od korone“, odnosno u borbi protiv virusa, a tako su ga predstavili i oficijelni mediji (svi su praktično takvi, sa par izuzetaka, u funkciji vlasti), obraća se penzionerima kao najdisciplinovanijoj biračkoj populaciji i grupaciji u Srbiji. I tu podseća na taj „uspeh“ u borbi protiv koronavirusa, zahvaljuje im i naročito podseća na novac koji su dobili - dakle, četiri hiljade dinara jednokratne pomoći i još sto evra za svakoga od vas, koji se isplaćuju, ili su već isplaćeni, ili će biti isplaćeni narednih dana.

Dakle, ako postoji primer, školski primer stavljanja uloge i funkcije predsednika u predizborne svrhe i pri tome na jedan drastičan način. Dakle, instrumentalizacija te pomoći, i pomoći penzionerima, i pomoći koji dobijaju svi punoletni građani Srbije, onda i ovo što se dešava ovih dana. Takođe je predsednica Vlade Ana Brnabić, koliko juče rekla da „počinje isplata sto evra“, dakle ne za penzionere, nego za ostatak punoletne populacije, i da će biti završena ta isplata za oko dve nedelje.

Drugim rečima, ova isplata od sto evra će biti završena negde nedelju dana pred održavanja izbora, dakle, u jeku ili tokom kulminacije predizborne kampanje za ove izbore 21.juna.

Dakle, mimo svih ovih epidemioloških razloga koji su navođeni kao razlog za odlaganje, mimo ovih političkih koji očigledno pokazuju da nije zrelo za izbore, i da jedan dobar deo, značajan deo opozicije, ili najveći deo opozicije nije spreman da učestvuje na ovakvim izborima, u ovakvom trenutku. Imamo ovaj primer sa ovom podelom od sto evra, imamo primer sa pismom predsednika Republike i predsednika SNS penzionerima, što dodatno, ne da baca senku, nego prosto dodatno pokazuje koliko zapravo je odluka da se ne učestvuje na ovim izborima, nažalost, naglašavam nažalost – opravdana i nažalost neizbežna!

Ja kao što je manje-više poznato, nisam bio nikakav govorljivi zagovornik bojkota, pogotovo ne podržavam onaj stav koji se, ne znam, pre godinu dana, ili pre deset meseci, utvrdio u tome da izbore treba bojkotovati. Mislim da je bojkot poslednje sredstvo, kao što je štrajk glađu poslednje sredstvo u izražavanju neslaganja sa nekom politikom, ili sa nekim stavovima i odlukama vlasti. Dakle, apsolutno poslednje sredstvo. Tako je i bojkot u političkom smislu – to poslednje sredstvo. I ja mislim, ma koliko se neko ljutio, da su neke kolege suviše olako ušle i objavile taj bojkot.

No, ma koliko imao rezerve, ma koliko shvatao da dobar deo građana to i ne razume i da nije siguran baš da treba bojkotovati, ja ponavljam i naglašavam da u ovakvim okolnostima, nakon što je nacija tek izašla iz vanrednog stanja, najvećeg straha (ne još iz epidemije, jer epidemija nije završena) u vezi sa tom epidemijom i posledicama obolevanja od koronavirusa, dok novi slučajevi i smrtni i obolevanja svakoga dana u desetinama, pre neki dan i stotinama, ili preko sto novih slučajeva nam stižu – da se vodi, ili bolje reći fingira predizborna kampanja je prosto nešto što u čemu, najblaže rečeno, ne treba učestvovati – a verovatno treba i osuditi.

Dakle, i ove izjave gospođe Brnabić, i ovi slučajevi, i ovo pismo predsednika Republike penzionerima - pokazuju koliko nema uslova za iole normalnu, dakle, ne očekujem idealnu, ne očekujem savršenu, ali iole normalnu predizbornu kampanju i predizbornu atmosferu. 

Samo jedan primer i samo jedna ilustracija, pored svega onoga o čemu smo već govorili. Maturske večeri, svadbe i sve ostalo, sve je još uvek zabranjeno, masovna okupljanja. A i „Egzit“, koji bi trebao da se održi, pazite, početkom jula svake godine – biće pomeren za avgust, ili kraj avgusta, ili se još ne zna tačno kada. Dakle, Egzit festival - a izbori se održavaju 21. juna. A, Egzit koji je par nedelja kasnije, najmanje dve nedelje, kasnije pomera se ili odlaže. Za dolazak na Egzit postoji opasnost, a na izlazak za izbore nema opasnosti!

Osnovana je sumnja da je proglašenje kako početka, tako i kraja vanredne opasnosti od koronavirusa bilo politički motivisano

I opet još jednom. Današnja izjava doktora Nestorovića, a bila je takođe slična i pre nekoliko sedmica, gde on kaže da je vrlo izvesno da je virus bio mnogo pre u Srbiji, pre nego što je zvanično detektovan i registrovan prvi slučaj. A prvi slučaj je detektovan početkom marta. On sam kaže da veruje da je bio bolestan od koronavirusa, ali, eto, posle nekoliko dana se oporavio, i „nije išao u izolaciju, jer je bilo puno posla“. Ne ulazim sada u to da li je njegov potez opravdan, ili ne. Ako postoji opasnost ili sumnja da je glavni, ili jedan od glavnih doktora i članova Kriznog štaba bio oboleo od koronavirusa. Valjda je trebalo izvršiti testiranje i utvrditi tu činjenicu, i preduzeti mere akoje potrebno. Ali to je sada druga stvar. Ono što je bitno i što je vrlo verovatno tačno u njegovoj informaciji i u ponovljenoj izjavi o „prisustvu virusa znatno ranije nego što je zvanično registrovan“ - samo pokazuje koliko se kasnilo sa samim trenutkom proglašenja i vanrednog stanja i preuzimanja radikalnih mera. Koliko se objektivno kasnilo i da je to kašnjenje vrlo verovatno bilo u političkoj funkciji, odnosno predizbornoj, čekalo se da se raspišu izbori i da glavni favoriti i miljenici vlasti predaju liste.

Kako se osloboditi sumnje da je i okončanje epidemije, odnosno ne epidemije, već vanrednog stanja takođe bilo u funkciji, istoj toj političkoj, da bi se izbori nekako „odradili“? A nema boljeg izraza, „odradili“ pre početka leta. Poslušajte današnju izjavu doktora Nestorovića i uporedite je sa prethodnim izjavama. Uporedite sa tim neobičnim tajmingom kako epidemija „eksplodira“ - baš nakon što su raspisani izbori, nakon što su prikupljeni potpisi za glavne liste. I kako se ukida vanredno stanje. Epidemija se odjednom naglo stišava, baš tako da bi se nekako uspelo završiti sa izborima pre početka leta.

Uostalom, osvrnimo se oko sebe, potpuno je jasno da uprkos ovih tragikomičnih bilborda samo jedne opcije koji stoje po gradu i mogu da se vide, nema traga od neke predizborne atmosfere, kampanje, niti ozbiljnog razmišljanja o izborima, sem kod onih koji su neposredno za to zainteresovani. Pogotovo opozicija, prava, šta god to značilo, ali u svakom slučaju oštra opozicija režimu, dakle, nije imala ni teoretske šanse da se organizuje za ove izbore u ovakvim okolnostima, nakon dva meseca, ili skoro dva meseca vanrednog stanja, gde je postojala samo jedna lista, samo jedna priča, jedan čovek i, kažem, jedna kampanja kulta ličnosti i proizvodnje te jedne ličnosti, odnosno predsednika u „spasitelja nacije u borbi protiv virusa“.

Pa, kakvi izbori, kakva kampanja, odnosno o kakvim izborima i o kakvoj kampanji možemo da govorimo?

Inicijativa predsednika SANU kao možda poslednja šansa

U tom smislu, i kažem, završavam time, ja podržavam inicijativu od pre par dana akademika Kostića, predsednika SANU, koji je u svom otvorenom pismu, odnosno tekstu u NIN-u, ukazao na ovu patološku polarizaciju političku i društvenu koja je zahvatila društvo, i apeluje na hitno „spuštanje lopte“ i uspostavljanja dijaloga između „zaraćenih strana“ - da one ne bi i bukvalno postale zaraćene strane, što ne bi smelo biti.       

Dakle, slažem se i sa opisom situacije, i sa predlogom akademika Kostića, s tim što koristim priliku da ga onda pozovem da ili on lično, sa svojom funkcijom, kao osoba i predsednik Akademije, ili Akademija kao institucija, inicira zajedno sa još nekim institucijama takvu vrstu dijaloga. Nezavisno čak od ove, nazovi kvaziizborne kampanje. Idealno bi bilo da možda ta njegova misija, ili inicijativa, rezultira i nekim dogovorom o odlaganju izbora – za šta još uvek nije kasno. Iako sad svi misle da je to prošao voz i da je to definitivno.

Mislim da će izbori u ovakvoj atmosferi i u ovakvoj klimi, samo pogoršati političke napetosti, polarizaciju i sukobe. Siguran sam zapravo u to. Umesto da doprinesu onome čemu izbori generalno doprinose, a to je smirivanje političkih tenzija i bar privremeno stišavanje političkih strasti. A ovakvi izbori, u ovakvoj atmosferi će ih razbuktati. I zato kažem, pozdravljam i podržavam inicijativu, pismo, odnosno tekst gospodina Kostića, a i apelujem da ode i dalje od tog pisma i da se preduzmu neki koraci u pravcu organizovanja tog okruglog stola, dijaloga. Nazovimo to kako hoćemo, svakako je bolje da učestvujemo u tom dijalogu, kako god bio moderiran, koji je iniciran od strane predsednika SANU, nego da čekamo da nas neki stranci, sadašnji ili bivši poslanici Evropskog parlamenta, ili neke druge međunarodne institucije privode stolu, razgovoru i dijalogu. Tako da mislim da je za sve učesnike mnogo bolje da tome pristupimo.

Vlast verovatno misli da im u ovom trenutku to nije potrebno, jer su dovoljno moćni, obezbedili su dovoljno lista i učesnika na izborima, i obezbediće neki privid pluralizma i „fer utakmice“

Vlast verovatno misli da im u ovom trenutku to nije potrebno, jer su dovoljno moćni, obezbedili su dovoljno lista i učesnika na izborima, i obezbediće neki privid pluralizma i „fer utakmice“.

Jasno je čak i njima, poštovane kolege i dragi građani, da od toga nema ništa i da tu nema „f“ od fer, ravnopravne i poštene utakmice.

Što se tiče opozicije, ja mislim da bi ona morala, i ovaj, kako bih rekao „bojkotaški deo“, da ozbiljno sasluša i čuje te poruke iz teksta gospodina Kostića, da i oni naprave neki korak nazad iz ovog svog „rova“ u koji su se već ušančili, da „nema izlaska na izbore, dok se ne obezbede ne znam kakvi uslovi“. Naravno da ti uslovi treba da budu bolji. Ovaj rok je apsolutno neprihvaljiv, tu nema nikakve dileme ni za mene, ni za bilo koga ko ne želi da bude samo fikus u ovoj političkoj utakmici, ili predstavi u organizaciji i režiji vlasti. Ali, svejedno i opozicija mora da pokaže neku odgovornost u smislu da ne odbaci na prvu loptu takve inicijative, i ne samo da ih ne odbaci verbalno, retorički nego da zbilja uzme učešće u takvom dijalogu, ukoliko on bude organizovan.

Propušteno je mnogo prilika i sa jedne, i sa druge strane. Ali mislim da još uvek nije kasno.

Ali, kažem, ovi primeri koje sam naveo i ovo pismo predsednika Republike penzionerima, i ove izjave gospođe Brnabić, i ova podela sto evra koja se završava upravo u trenutku kada se i završava predizborna kampanja, pokazuju koliko vlast nije dovoljno svesna problema, nego se zanosi time što će na ovaj ili onaj način,  uspeti da napravi neki provizorijum od izbora, koji, ponavljam, naglašavam i završavam time – neće rešiti, razrešiti društvene probleme, niti čak stišati ove tenzije i napetosti, nego će ih još dodatno razbuktati.

A posle će biti kasno i onda ćemo se sa setom i žalom prisećati propuštene prilike, kakvih je bilo dosta u nedavnoj prošlosti. A možda ćemo se tako prisećati i ovog pisma, inicijativa i predloga akademika Kostića.

Hvala.

(Konferencija za medije narodnog poslanika Đorđa Vukadinovića u Skupštini Srbije 26. maja 2020.)

(NSPM)

Videti još: N1: Penzioneri dobili Vučićevo pismo sa sve sloganom "Za našu decu" - državna pomoć od 4.000 dinara i 100 evra u pismu zloupotrebljena i predstavljena kao zasluga SNS