Vučićev hod ka istoriji

 "Da si se borio kao čovek, ne bi te obesili kao psa", reči su koje je Ajša, majka poslednjeg mavarskog kralja Granade - Baobdila, prekorno i posthumno uputila svom sinu zbog toga što je predao Granadu katoličkim kraljevima 1492. godine. Tako barem piše Borhes u svojoj "Univerzalnoj istoriji beščašća", u fusnoti priče "Udovica Čing, gusarka" (izdavač Paideia, 2009. godina, 40. strana)

I dok čak i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji i nije baš neki velikosrbin, balkanac i marginalac, bez ustezanja govori da je međunarodna zajednica "anektirala", odnosno "otela Kosovo" od Srbije, dakle pribegla klasičnoj pirateriji prema našoj zemlji - eto dakle jedne kopče sa Borhesovom pričom o gusarima, naš trenutni predsednik traži način da anestezira javnost kako bi ga podržala ili ga makar ne bi previše ometala u legalizaciji ove otimačine.

A neka vrsta legalizacije "najveće pljačke dvadesetog veka", kako je ovu nezapamćenu bestijalnost SAD i njenih vazala okarakterisao proslavljeni srpski režiser, graditelj i književnik Emir Kusturica, jeste i samo pristajanje na razgovore na bazi "nemačko - francuskog plana", te kriminalne platforme monumentalnih razmera za poništavanje srpskog naroda, njegove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Po svemu što znamo, a sve što smo prethodnih dana čuli nas uverava da znamo dovoljno, u ovaj monstruozni dokument uneti su svi elementi koji bi poraz i poniženje Srbije i Srba na Kosovu i Metohiji, rodnom mestu našeg identiteta, duhovnosti i državnosti, trebali da učine konačnim i bespovratnim

Po svemu što znamo, a sve što smo prethodnih dana čuli nas uverava da znamo dovoljno, u ovaj monstruozni dokument uneti su svi elementi koji bi poraz i poniženje Srbije i Srba na Kosovu i Metohiji, rodnom mestu našeg identiteta, duhovnosti i državnosti, trebali da učine konačnim i bespovratnim.

A trenutni, i po svemu sudeći ne zadugo srpski predsednik, ne samo da je pristao na razgovore na bazi čudovišnog "nemačko - francuskog plana", već je protivno svom mandatu i nadležnostima izjavio da je "Srbija spremna da prihvati i radi na implementaciji" plana, te izrazio "brigu i rezervisanost" samo po "jednom važnom pitanju", dok je ostalo, navodno, u redu!?

U redu je, dakle, da Srbija prihvati "Kosovo" kao suseda i s njim neguje dobrosusedske odnose, prizna nacionalne simbole lažne države, poštuje njenu suverenost, nezavisnost i teritorijalni integritet, ne protivi se članstvu ovog otužnog falsifikata u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, uključujući i UN, te da sa ovom narko - terorističkom enklavom razmeni stalne diplomatske misije. Sve je kako treba, samo još da otklonimo tu jednu "brigu i rezervisanost", verovatno po pitanju interpunkcije, i sve će biti u redu. Tako kaže trenutni.

Verovatno će mnogi Srbi reći da se ništa bolje nije ni moglo očekivati od onog koji je pristao na Briselski sporazum i dokument iz 2015. kojim se "razrađuje" takozvana ZSO, a u kojima se dvadeset osam (28) puta pominju "Kosovo, kosovski zakoni, kosovska policija, kosovske vlasti i pravni sistem Kosova", a Srbija samo jednom (1), i to tako da ZSO može biti finansirana i prilozima i donacijama koji dolaze "i iz Srbije".

Dakle, trenutni je predsednik već dugo spreman da naše Kosovo i Metohiju, našu kolevku, istinu i sudbinu, razmeni za klasičnu nevladinu organizacinu, po principu "Kosovo za NVO". A možda je, ako mu je baš toliko trebala NVO, mogao da pazari neku jeftiniju, ili da je osnuje sam, laka je procedura a i cena nije visoka, sve ukupno košta negde oko tri, četiri hiljade dinara.

Reći će i da se ničemu dobrom nikada nije ni trebalo nadati od onog ko je pristao da srpsko Kosovo i Metohiju trampi za fantomsku tvorevinu poznatu pod radnim nazivom za domaću upotrebu ZSO (Zajednica srpskih opština), čije se projektovane nadležnosti svode na: "saradnju, razvoj, monitoring, nadzor, istraživačke i razvojne aktivnosti, promovisanje, procenu", bez ijedne jedine ingerencije izvršnog karaktera.

Dakle, trenutni je predsednik već dugo spreman da naše Kosovo i Metohiju, našu kolevku, istinu i sudbinu, razmeni za klasičnu nevladinu organizacinu, po principu "Kosovo za NVO". A možda je, ako mu je baš toliko trebala NVO, mogao da pazari neku jeftiniju, ili da je osnuje sam, laka je procedura a i cena nije visoka, sve ukupno košta negde oko tri, četiri hiljade dinara.

No kako god bilo, jedan od ciljeva našeg trenutnog predsednika, i to onaj njemu najvažniji, koji ne skriva i o kojem je više puta javno govorio - da postane istorijska ličnost, sada mu je nadohvat ruke. A to što će poput poslednjeg mavarskog kralja Granade, na početku pomenutog Baobdila, koji je ostao upamćen po tome što se za svoj narod nije borio kao čovek pa nad njegovom sudbinom ni majka nije zaplakala, kao fusnota ući u neku novu istoriju beščašća, ne menja bitno stvar. Jer istorija je istorija, a i fusnota ima u toj stvari magične privlačnosti neko mesto i nekakav značaj, zar ne?