Vučić je nesigurni narcisoidni konvertit

Sanda Rašković Ivić, predsednica DSS, sigurna je da će nakon parlamentarnih izbora Srbija u Skupštini imati i protivnike Evropske unije, čiju će okosnicu činiti takozvani patriotski blok, u kojem su i Dveri. Ona je u razgovoru za NSPM govorila o kukavičjim jajima u patriotskom bloku, kontaktima sa ruskim ambasadorom, EU, Evroazijskoj uniji, NATO paktu, Srebrenici, psihološkom profilu Aleksandra Vučića...

Vaš predizborni slogan je reč „sreća“ na praznom listu papira, gde je ostavljeno da svako nacrta značenje te reči. Šta ste vi nacrtali?

Da umem lepo da crtam, ja bih nacrtala uspešnu i skladnu porodicu i još nešto. Sreća je i zapošljavanje, domaća proizvodnja, i poljoprivredna i industrijska. Sreća je Kosovo u Srbiji. Sreća je manje Evropske unije, a više Rusije. Sreća je u Srbiji potpuno zanemarena kategorija. Mi smo zaboravili da postoje srećni ljudi, narodi i države. Sreća treba da pokrije i građane i državna pitanja jer je to vezano jedno za drugo.

Kad kažete manje EU, a više Rusije, da li to znači da odustajete od politike neutralnosti?

Ne. Nismo promenili ni jedan jedini stranački dokument, ali smatramo da je oslanjanje na Rusiju u ekonomskom i odbrambenom smislu dobro za Srbiju jer će na taj način bolje da sačuva svoju neutralnost. Za EU imamo ministarku, imamo pregovarača, imamo Odbor za evropske integracije u Skupštini. Za Rusiju nemamo ništa, čak ni neku kancelariju za ekonomsku saradnju.

Što se tiče odbrambenog sektora, sa NATO stalno potpisujemo sporazume koji nas de fakto približavaju toj organizaciji iako smo 2007. rezolucijom proklamovali vojnu neutralnost. Sa Rusijom, odnosno ODKB (Organizacija za kolektivnu bezbednost i saradnju), nemamo takvu vrstu saradnje, imamo samo status posmatrača. Ko će nam, ako ne budemo dobro politički sa Rusijom, staviti veto kada dođe na red učlanjenje Kosova u UN? Treba da se oslonimo i u energetskom i u ekonomskom smislu na Rusiju i to treba da radimo institucionalno, a ne stihijski ostavljeno pojedinim mešetarima ili nesrećnim proizvođačima voća i povrća da sami traže načine. I da se ne bismo sutra probudili kao članica NATO.

Ko će nam, ako ne budemo dobri sa Rusijom, staviti veto kada dođe na red učlanjenje Kosova u UN?

Koje su tri najvažnije programske tačke predizborne koalicije DSS-Dveri?

Prvo, ne u Evropsku uniju, da bismo podigli domaću proizvodnju i sprečili otpuštanje radnika i rasprodaju resursa kao što su Telekom, Elektroprivreda, lekovite banje i slično. Drugo, ne u NATO, iz više razloga. Ući u jednu alijansu koja nas je ubijala, a svi koji imaju više od 18 godina pamte kako je to izgledalo 1999. godine, bilo bi psihopatološko panašanje poznato kao fascinacija sopstvenim dželatom. Time bismo i politički strašno naštetili odnosima sa Rusijom jer bi NATO iz naše zemlje okrenuo rakete prema Moskvi. I najzad, zbog skupoće jer ćemo platiti u krvi i u parama. U krvi, tako što će naši mladići odlaziti da ginu po raznim ratištima širom sveta, a drugo kao član Alijanse morate da kupujete preskupo oružje koje mi ne možemo da priuštimo. Treća tačka glasi: više Rusije, zbog ekonomije, zbog KiM u Srbiji i zbog odbrambene politike.

Kako vam se čine zalaganja za Srbiju u Evroazijskoj uniji?

Mi ne pripadamo Evroazijskoj uniji jer se ona sastoji od zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Nama je, kada sam bila u Rusiji, i sama sa DSS, i sa Dverima, rečeno da bi najbolja pozicija Srbije bila da bude posrednik između Zapada i Rusije, tj. Istoka, onako kao što su to za vreme Hladnog rata bile Finska i bivša Jugoslavija. Finska je sada deo EU, a Jugoslavija se raspala i neke od zemalja su već u EU. To bi Srbiju pomerilo iz statusa međunarodnog objekta, kome se samo govori šta treba da radi, u status subjekta, koji igra određenu ulogu i ima partnerski odnos.

Posle godinu i po od odlaska Koštunice i sporenja da li je stranka odustala od svojih izvornih načela, kako sada gledate na taj događaj? Da li je DSS promenila politiku?

Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali to naprosto nije tačno. Mnogi od onih koji su otišli  i osnovali takozvani Državotvorni pokret, danas se vraćaju u DSS.

Ko se vratio?

Bojana Aleksić, Vasilije Pavićević, Željko Tomić i Miloš Radulović. Oni su bili poslanici DSS.

Hoće li u patriotski blok još neko osim vas i Dveri?

Pored nas i Dveri, tu su i srpski intelektualci. Đorđe Vukadinović će biti na poslaničkoj listi. Za ostale smo u fazi pregovaranja, na kom nivou žele da se angažuju. Imamo nekih trinaestak organizacija sa kojima se dogovaramo, tako da ćemo ići u širem bloku.

Videli ste se sa liderom Pokreta „Dosta je bilo“ Sašom Radulovićem. Zašto se niste dogovorili o predizbornoj koaliciji?

„Dosta je bilo“ i DSS imaju podudarne stavove oko markiranja problema u društvu, kao što su prodaja zemlje, javne finansije, rasprodaja državnih resursa, zapošljavanje i otpuštanje, saradnja, odnosno nesaradnja sa MMF. To su sve tačke oko kojih se slažemo. Dakle, slažemo se oko dijagnoze, ali imamo različite stavove oko terapije. Radulović misli da bi put u EU trebalo zaustaviti na 6 meseci ili godinu, a mi smatramo da treba odustati od tog puta. DSS je stava da jedino ukidanjem SSP možemo da vratimo carine na poljoprivredne proizvode iz EU i jedino tako možemo obustaviti prodaju zemlje strancima. Ne možete vi iz jednog ugovora uzimati samo ono što vam se sviđa.

I u Moskvi su nam rekli da je najbolja pozicija Srbije da bude posrednik između Zapada i Istoka, kao što su to za vreme hladnog rata bile Finska i Jugoslavija.

Kada se Vojislav Koštunica povukao, a vi preuzeli stranku, mnogi su vas nazivali izdajnikom. Ima li u patriotskom bloku kukavičjih jaja?

Oni koji su najviše vikali da sam ja kukavičje jaje, pokazali su se upravo kao kukavičje jaje i saradnici vlasti. Ja sam kroz moja istupanja i kritiku vlasti pokazala da sam autentični opozicionar.

Kakav je odnos sa Nenadom Popovićem?

Popović s Vučićem pregovara oko saradnje. Potpuno je neprihvatljivo da vi pregovarate s vlašću, a onda ostavljate mogućnost da uđete u neki drugi savez ako vam to propadne. Nenad Popović je izabrao svoj put.

Milan Stamatović, potpredsednik SNP i predsednik opštine Čajetina, u intervjuu za NSPM rekao je da tu stranku vidi u patriotskom bloku. Jeste li s njim razgovarali?

Jesam, sreli smo se kada sam bila u poseti zlatiborskom okrugu. On jeste za saradnju u patriotskom bloku ali očigledno da tako ne misle svi u toj stranci jer bismo već nastupali zajedno. Mi smo držali javne tribine sa Srpskim liberalnim savetom, sa Veteranima Srbije, raznim srpskim intelektualcima ali sa Popovićem baš ni jednu jedinu.

Šta onda reći za Andreju Mladenovića i grupu iz DSS koji su ostali na vlasti u Beogradu?

Andreja Mladenović je odvojio jednu grupu ljudi koji su svi zaposleni u opštinskim organima i za koje se jasno vidi da su Vučićev privezak.  Oni idu na listi SNS svuda. Oni su, na sreću, izašli iz DSS.

Kako gledate na političku delatnost Vojislava Šešelja i kritike na vaš račun?

Šešelj je uvek omiljeni opozicionar vlasti kad god je u Srbiji. Cenim njegovo hrabro držanje u Hagu, ali on je nakon povratka pokazao da je postao potrčko svog potrčka. On napada patriotsku opoziciju, najviše mene, i Tomu Nikolića. To je neka lična mržnja između njih dvojice. Nikada nije napao Vučića i politiku Vlade. On je s onih 20 pitanja za Vučića bio na nivou Karleuše, a čak je i poručio svojim članovima na KiM da učestvuju na lokalnim izborima koje raspisuje predsednica lažne države Kosovo Atifete Jahjaga. To je apsolutna podrška Vučićevoj politici i Briselskom sporazumu.

Imate li kontakt s nekim od stranih ambasadora u Srbiji?

Redovno se viđam sa ruskim ambasadorom. Viđam se i s ambasadorima zemalja koje nisu priznale Kosovo. Takođe, odlazim na prijeme gde me pozovu.

O čemu razgovarate sa Čepurinom?

O našoj političkoj platformi, o tome kako vidimo pozicioniranje Rusije. Više puta smo skretali pažnju ruskom ambasadoru da bi zbog ravnoteže sila unutar medijskog prostora Rusija trebalo da, pored Sputnjika, ima i neki štampani i elektronski medij.

NATO će iz Srbije okrenuti rakete prema Moskvi ako budemo deo Alijanse.

Da li vam je Tomislav Nikolić odgovorio na pismo u kome ga podsećate da mu je DSS podršku za drugi izborni krug uslovio obaveznim referendumom o EU?

Nije. To je bila obaveza koju je on kao predsednik SNS preuzeo na sebe 16. maja 2012. Tada je obećao i da neće menjati Ustav. Mi smo svoje ispunili, podržali smo ga, on je zahvaljujući tome pobedio. Međutim, vide se ozbiljne namere vlasti da menja ustav. Možete da kažete referendum će biti jednog dana raspisan kao što je bio u svim zemljama kandidatima. Ali, mi imamo problem Kosova i Metohije i zato mi ne smemo da čekamo da Kosovo dobije stolicu u UN i da nas put u EU vodi preko te stolice.

Kako objašnjavate to što ste nakon promene vlasti 2008. vi i pod režimom Borisa Tadića zadržani na mestu ambasadora u Rimu?

Mene je Košutnica poslao u Rim da budem ambasador Srbije. Nisam bila ambasador DSS, već svoje države. Dosta sam važnih stvari uradila, pogotovo za Kosovo i Metohiju za to vreme. Uspela sam da se KFOR zadrži oko manastira, da se ne preda kosovskoj policiji, a to se ne bi desilo da nisam alarmirala italijansku javnost i organizovala susrete vladike raško-prizrenskog Teodosija sa italijanskim zvaničnicima. Temu KiM sam držala živom i aktuelnom u italijanskim medijima kao i temu bombardovanja SRJ i kršenja rezolucije SB UN. Što se tiče ekonomije, i tu sam igrala značajnu ulogu. Međutim, kada je trebalo da se podržavaju Euleks i prebacivanje pitanja Kosova iz SB UN ka EU, ja nisam slušala režim i zato sam vraćena ranije.

Dogovaramo se sa 13 organizacija, na izbore ćemo u širem patriotskom bloku.

Kako objašnjavate izjavu koju ste 2013. godine dali u intervjuu Slodobnoj Dalmaciji da je Hrvatska imala pravo da vrati Krajinu?

To je potpuno falsifikovana izjava. Ja sam govorila da je međunarodna zajednica Hrvatskoj dala pravo da povrati Krajinu pod svoju jurisdikciju, a Srbiji nikada nije dato pravo da povrati Kosovo na isti način.

To je bila moja izjava. Žalosno je što srpsko javno mnjenje više veruje hrvatskim medijima, bez obzira na to što ja ovde živim dvadeset četiri, pet godina i što sam svojim radom i stavovima dokazivala da ne mislim tako.

Niste demantovali, to je citat, izjava u intervjuu.

To nije ni izašlo u Slobodnoj Dalmaciji, već na nekom opskurnom sajtu za koji ja nisam ni znala da postoji i da je objavljeno. To sam saznala tek pošto su usledili napadi posle dve godine.

Nisam bila ambasador stranke, već države. Kada je trebalo da se podrže EULEKS i prebacivanje pitanja Kosova iz SB UN ka EU, ja nisam slušala režim i zato sam smenjena sa mesta ambasadora u Rimu.

Kako objašnjavate izjavu koju ste 2014. dali banjalučkoj Alternativnoj televiziji da je Srebrenica bila genocidni zločin?

To je sve zlonamerno podmetanje koje služi za to da se ja oblatim. Ja sam samo ponovila stav Međunarodnog suda pravde koji je to označio kao "genocidni zločin", ali sam odmah dodala da je taj sud zaboravio da je genocid urađen i nad srpskim narodom i da mi imamo tačno po imenu, prezimenu i datumima rođenja i smrti 3.575 ljudi. 

Možete li da date psihološki profil premijera Aleksandra Vučića?

Premijer Vučić se ponaša kao tipičan konvertit, a taj sindrom konvertita jeste da je on uvek žešći pripadnik grupe u koju je došao, nego one iz koje je izašao. To objašnjava zašto je politika koju on sprovodi eldepeovska. Od radikalskog, ostali su mu tehnologija vlasti, poslušnost i pokoravanje, a stranka kao vojska.

Imamo kult ličnosti koji liči na srednjovekovne kraljeve koji su smatrali da su tu od Boga postavljeni.

On ima želju da sve kontroliše, da se u sve meša. To je obično odlika ljudi koji nisu mnogo sigurni u sebe. On je strašno osetljiv na kritike, što je odlika narcističkih ličnosti.

Premijer ima i sindrom bicikliste. On svoje podanike gazi kao pedale, a kičmu i glavu drži pognutu u odnosu na one koji su iznad njega. On je doprineo tome da se u našem društvu ponovo rodi kult ličnosti koji može da se meri s onim koji je imao Broz i niko posle njega. Postojali su kultovi ličnosti vezano za Miloševića i Tadića, ali nikada ovako intenzivno i nikada u širokom planu.

Prvi put imamo da su celo društvo i mediji uključeni u čuvanje premijera jer je stalno neko vanredno stanje i stalno neko hoće nešto premijeru da uradi. Na Pinku i u nekim listovima imali smo državni udar na Vučića u nastavcima. Imamo kult ličnosti koji liči na srednjovekovne kraljeve koji su smatrali da su tu od Boga postavljeni. Moderan političar u 21. veku to sebi ne bi dozvolio. 

Razgovarala: Smiljana Vidić