Vreme je da se magla na desnici raščisti

Godišnjice nekažnjenih masakara nad građanima Srbije, vulgarno čerupanje narodne imovine, nepostojanje zdravstva, školstvo koje izdiše pred našim očima, sramna obrazloženja zbog uvoza hrane u raj koji se još zove Srbija, finalne akcije na konačnom uništenju domaće ekonomije, besmislena kreditna zaduženja, javni radovi koji rešavaju ekonomske probleme stranaca, a ne naroda koji će vraćati te kredite, strmoglavi pad broja rođenih i neopisiv rast broja umrlih govori da je Srbija vojište, jednako kao Ukrajina i Sirija, samo što se ovde ratuje sasvim drugim sredstvima.

Odgovor na pitanje ko je odgovoran za gorepomenute zločine protiv države (i genocid nad narodom) treba tražiti među pojedincima i grupama koje su vršile vlast, od narandžaste revolucije do danas. Međutim, skoro jednako građani se okreću i onima koji su, svojim činjenjem i nečinjenjem, omogućili vlastima da sprovedu pomenute zločine; najpre liderima, a potom i rukovodstvima takozvanih „opozicionih“ partija

Sudeći po gorepomenutim rezultatima, neprijatelj vodi i na pragu je pobede - našeg istrebljenja. Nije ga briga što domaći na semaforu lažiraju rezultat na 50:0. Dokle postiže željene rezultate, neprijatelju i odgovara ta jadna osobina domaćih vlastodržaca.

Odgovor na pitanje ko je odgovoran za gorepomenute zločine protiv države (i genocid nad narodom) treba tražiti među pojedincima i grupama koje su vršile vlast, od narandžaste revolucije do danas. Međutim, skoro jednako građani se okreću i onima koji su, svojim činjenjem i nečinjenjem, omogućili vlastima da sprovedu pomenute zločine; najpre liderima, a potom i rukovodstvima takozvanih „opozicionih“ partija. Štete, koje su loše odluke vlasti nanele državi i narodu, bile bi višestruko manje da je opozicija radila svoj zadatak.

Umesto da kritikom i ukazivanjem na greške vlasti pomogne i narodu (pa i vlasti), ona je svoju šansu, nažalost, uočila u pravljenju kompromisa. Šta je ulagala u te dijaloge sa vlastima? Ulagala je nadu naroda, potom poverenje i narodnu energiju. Šta je za to dobila? Članovi partija ništa, a lideri i nekolicina oko lidera – nezamislivo! Tone srebrnjaka, dronja i đinđuva u zamenu za narodno poverenje, suze, nadu, a najviše živote i porodice. Spisak srama za koji se priča da se naveliko pravi.

Posledica tih nebrojenih ponavljanja nevere ili narodnih žrtava bez rezultata za narod su da je narod atrofirao i više ga ne zanima ništa, pa ni sopstveni život. Posledica je da narod mirno i nemo posmatra zveri koje razvlače javnu imovinu sticanu decenijama, nezapamćeno siromaštvo i demografska katastrofa. Ko je za to odgovoran? Ljudi, koji vrše vlast, rade svoj zadatak, ozvaničen kroz čestitiku nekoliko sati pre završetka izbornog dana, sećamo se, zar ne? Atrofiranje naroda je jedan od ciljeva okupacionih vlasti i to ih, naravno, ne abolira od odgovornosti i kazne. Glavni odgovorni za atrofiranje volje naroda su oni koji su prihvatili da obavljaju svoje radne zadatke u Jedinici udruženog rada „Opozicija“.

Građanima je potrebna zdrava opoziciona politička scena, posebno na desnoj strani, jer se tu nalazi većina glasačkog tela Srbije. Postojeća scena je toliko oronula i sa tako malo „štofa“ da je nepopravljiva. Ne zna se više ko koga ima u fioci i ko mora da daje nacionalnu imovinu da bi spasio svoju zadnjicu

Desni prostor na političkoj sceni, na kome se nalazi najveći deo političkog mnjenja u Srbiji, mesto najvažnije za narodni otpor, već decenijama je zauzeto licima koja ni najmanje ne zastupaju interese ni ciljeve desnice. Ne samo u fizičkom prostoru, već i duhovnom, o čemu neki naredni put. To su samo manekeni, koji trebaju da zauzmu mesto ili temu, i da se goje toliko da za dobronamerne i iskrene tu nema mesta.

Ne samo da su se uležali i počeli da trule na mestima koja su im poverena na kontrolu, već su počeli da takvo stanje prenose na društvo, koje očigledno intenzivno truli. Trulo društvo nije u stanju da identifikuje opasnost niti da se opasnosti suprotstavi. Stanje koje želi svaki okupator, zar ne?

Građanima je potrebna zdrava opoziciona politička scena, posebno na desnoj strani, jer se tu nalazi većina glasačkog tela Srbije. Postojeća scena je toliko oronula i sa tako malo „štofa“ da je nepopravljiva. Ne zna se više ko koga ima u fioci i ko mora da daje nacionalnu imovinu da bi spasio svoju zadnjicu. Takav život je pakao najpre za narod, a siguran sam, i za ucenjene pojedince i njihove porodice. I za narod i za njih je bolje da se formalno saradnje prekine.

Istini za volju, saradnja od strane naroda već je davno prekinuta, jer je svima, pa čak i provincijalnim posmatračima političke scene u Srbiji, postalo jasno da je većina opozicije na desnoj strani, ako ne i celokupna, u stvari filijala stranke koja vrši vlast. Ili, još preciznije, okupacionih snaga.

To samo još ne izgovaraju lokalni aktivisti partija, jer se nadaju nekoj mrvi sa stola Beograda. Ako ne verujete, otiđite u svakodnevnu kafanu, sedite u voz ili autobus, svratite na slavu, pa ćete čuti isto, ali mnogo „sočnije“ definisano.

Da sumiramo u jednoj rečenici - pare, hladnjače, dupleksi, kuće i stanovi na Senjaku i Dedinju imaju vrednost i smisao samo ako je čovek slobodan i živ!

Vreme je za promene u Srbiji koje se neće odvijati poput eksplozije, već evolutivno i unutar države. Svaka eksplozija na ovim prostorima, znamo da se završavala narodnom tragedijom i gubitkom dela suvereniteta. Da, eksplozija odgovara strancima, jer im otvara prostor za još veću manipulaciju – gledamo Ukrajinu. Takođe, eksplozija odgovara i okupacionim oficirima u vlasti i opoziciji jer se nadaju da će im dati vreme da pobegnu sa mesta zločina i potroše deo blaga koji su im dali okupatori za lojalnost i dobro obavljen posao. Jedini kojima ne odgovara eksplozija su – građani Srbije, odnosno 99% države!

Stoga, svako naredno pozivanje na litije, mini proteste, takozvano skupljanje kritične mase za skidanja vlasti, trošenje ključnih tema za sitne partijske potrebe, organizovanje protesta za sve i svašta, samo su pražnjenje narodnog nezadovoljstva da se ne bi desio veliki prasak!

Potrošene su reči da su oni, koji vrše vlast, Srbija, a da je smena takvih, atak na Srbiju. Nije Aleksandar Vučić Srbija, niti će to biti bilo koji naredni predsednik ili službenik u vlasti. Da li je Ana Brnabić Srbija!? Ili bilo koje lice u postojećoj ili prethodnoj vladi! Istina, okupator njihovim imenovanjem na tako važna mesta želi da naša država bude ponižena i urušena. Naše je da mu to ne dozvolimo.

Samo jedinstven front, koji nema ni levo ni desno, koji je iznad partije i pokreta i iznad pojedinca, može otvoriti put iz kala u kome se nalazimo. Sve teme i svi ljudi u jednoj koloni i ka jednom mestu, sa jednim zahtevom!

Stoga, svako naredno pozivanje na litije, mini proteste, takozvano skupljanje kritične mase za skidanja vlasti, trošenje ključnih tema za sitne partijske potrebe, organizovanje protesta za sve i svašta, samo su pražnjenje narodnog nezadovoljstva da se ne bi desio veliki prasak!

 Okupator održava ovako užasno stanje jer mu odgovara. Jednostavno se poslužuje sa čim hoće, a račun plaćaju građani Srbije. Ima više podupirača i šprajceva, koji pridržavaju vlast i opoziciju u Srbiji da se ne sruši, nego bilo koja okupaciona građevina u prošlosti

Ne možemo više tolerisati ovako bolesno stanje na političkoj sceni u Srbiji. Događaji na istoku Evrope govore da „Vreme je blizu“; događaji koji će radikalno promeniti odnose na Balkanu, na pragu su. Da bismo učestvovali u njima i ispunili svoj istorijski zadatak, potrebno nam je društvo sposobno da se organizuje, odupre napadima i ostvari svoj interes sredstvima i metodama koje okolnosti budu zahtevale. Potrebna je čista situacija na političkoj sceni, a posebno na strani gde se nalazi većina političkih bića u Srbiji. Potrebna nam je homogenost, jedinstvo, radi zajedničke akcije, a ne radi jednoumlja.

Preduslav za gorepomenuto je zdravo društvo, a njegovo zdravlje je najviše ugroženo trulom političkom scenom. Okupator održava ovako užasno stanje jer mu odgovara. Jednostavno se poslužuje sa čim hoće, a račun plaćaju građani Srbije. Ima više podupirača i šprajceva, koji pridržavaju vlast i opoziciju u Srbiji da se ne sruši, nego bilo koja okupaciona građevina u prošlosti.

Stoga, svi koji zauzimaju desni deo političkog prostora moraju se povući; promena mišljenja ili stava neće biti prihvaćena - previše puta su do sada menjali ćurak. Da budem nepristojno direktan, „u narodu ne vrede ni pola lule duvana!“. Razumevanje naroda prema sebi, najpre su oni sami potrošili. Čudi me da se oglušuju o poziv da se dobrovoljno povuku i oslobode politički prostor za delovanje. U protivnom, biće spakovani u isti koš (faktički, maricu) sa vršiocima vlasti, i zajedno uklonjeni sa političke scene.

Objektivno, takozvana „opozicija“ i jeste deo izvršne vlasti i mora biti tako posmatrana. Znam da neko, ko je mogao da radi šta hoće decenijama u ovom društvu, sada mora da se povuče. To će biti manje bolno nego suočavanje sa narodom koji se već čuje kako tutnji iza brda, a zora samo što nije svanula.

Žao mi je što to moram jasno da kažem, ali većina „opozicionih“ partija i „lidera“ mora da shvati da je potpuno politički neupotrebljiva. Glumeći „opoziciju“ postojećoj vlasti, oni u suštini rade protiv građana Srbije, i tako će ih narod tretirati u budućnosti

Stoga, povlačenje sa mesta rukovođenja partijom i pokretom, i javno izvinjenje svim građanima Srbije je gest koji će njima samima spasiti dušu, a verovatno i glavu. Dalje, mogućem spasenju može da doprinese izlučivanje nekadašnjih članova vladajuće stranke koji se nalaze u rukovodstvima „opozicionih“ partija i koji su, gle čuda, našli svoje mesto u Republičkoj skupštini!

Žao mi je što to moram jasno da kažem, ali većina „opozicionih“ partija i „lidera“ mora da shvati da je potpuno politički neupotrebljiva. Glumeći „opoziciju“ postojećoj vlasti, oni u suštini rade protiv građana Srbije, i tako će ih narod tretirati u budućnosti. Do sada su se „provlačili“ zahvaljujući „nevidljivoj“ ruci koja ih je štitila od kazni i abolirala od postupaka štetnih po Srbiju. Ne čini se više izvesno da će služba ili neka strana agencija uspeti da ih zaštiti od sankcija u novom društvenom stanju koje očigledno dolazi. Dolaze veliki izazovi i na njih moramo odgovoriti kako dolikuje. U protivnom, nestaćemo sa mape sveta.