„Voždovački proces“ - ili zašto u kolonijama ne postoji samostalni politički život

„Okrugli sto“ vlasti i opozicije održan  u sredu, 31. avgusta na Fakultetu političkih nauka na Voždovcu,  organizovan je na inicijativu američkog diplomate Metjua Palmera, a u neposrednoj organizacije Fonda za otvoreno društvo (Danas, 1.8.2019). Palmer je to naknadno demantovao, ali neuverljivo. Tako je počeo dijalog između ljutih protivnika koji su do juče jedni druge nazivali fašistima. Otkud takav preokret.

Očigledno da učesnici u ovom dijalogu nisu politički autonomni i da postupaju po nalozima koji dolaze sa strane. Zapadu ne odgovara oštra politička podela unutar proevropskog i neoliberalnog dela našeg političkog spektra u momentu kada se približava konačno rešenje kosovskog problema.  Cilj  „okruglog stola“ čiji učesnici ni o čemu ne odlučuju, jeste formiranje moćnog političkog bloka koji treba da izvede priznavanje Kosova i da izoluje nacionalnu desnicu. Iako je još od dolaska na vlast SNS 2012. jasno da Vučić i njegova stranka imaju podršku Zapada, opozicioni lideri nisu kritikovali zapadne vlade zbog njihove podrške koje pružaju autoritarnom načinu vladanja u Srbiji.

Opozicija će ponovo biti nasamarena. Njena loša politička pozicija samo delimično je posledica medijske blokade i otvorenog nasilja kojim se koristi režim

I vlast i opozicija imaju istu političku platformu po kojoj neoliberalni koncept ekonomske politike i evropske integracije nemaju alternativu. Opozicioni prvaci sve vreme su nastojali da pridobiju podršku Zapada, a ne birača u Srbiji. Pažljivo su se trudili  da njihovi zahtevi ne prevaziđu neoliberalni koncept, bili su usredsređeni na kritiku stanja u  Narodnoj skupštini, medijima i sl. Pridružene nevladine organizacije, poput „Ne davimo Beograd“, nisu iskakale iz te matrice. Kad god bi Vesić posekao neko drvo oni su organizovali litiju, ali nisu protestovali kad radnici ginu na gradilištima.

Opozicija će ponovo biti nasamarena. Njena loša politička pozicija samo delimično je posledica medijske blokade i otvorenog nasilja kojim se koristi režim. Glavni problem je što ona nema alternativni politički program. Ako se sutra mediji otvore, tek tada će biti jasno da  opozicionari nemaju šta da kažu, već će samo ponavljati iste političke mantre kao i Vučić.

Vreme neoliberalne hegemonije u svetu je prošlo, treba tražiti nove koncepte za ostvarivanje autonomnog ekonomskog i političkog razvoja Srbije. Evropska unija u tome ne može da pomogne, niti je zainteresovana,  zbog teške sistemske krize u kojoj se nalazi, a koja će se u narednom periodu samo pogoršavati. EU je problem,a ne rešenje.

Savez za Srbiju je mrtvorođenče, u njemu se nalaze različite političke organizacije koje ne povezuje ni minimum ideološke koherentnosti. On će se raspasti, a političke podele i borbe odvijaće se između kosmopolitskih neoliberala i nacionalističke desnice.

političke podele i borbe odvijaće se između kosmopolitskih neoliberala i nacionalističke desnice

Zapadni uticaj je odlučujući politički faktor u Srbiji. Voždovački  sastanak održan je na jednoj visokoškolskoj instituciji koja ne bi trebalo da učestvuje u dnevnoj politici. Kada se crkveni velikodostojnici izjašnjavaju o političkim temema to obično izaziva nezadovoljstvo u liberalnim krugovima. Morali bi, međutim, isti kriterijumi da važe i za univerzitet i sve javne institucije.

U kolonijama ne postoji samostalni politički život. Naše političke institucije samo udaraju pečat na odluke koje su donete u svetskim centrima moći. Jedan nižerazredni američki diplomata diriguje i vlastima i opoziciji. Vučić po svojoj inicijativi neće napraviti nikakav ustupak niti promeniti svoj način vladanja. Izjava ministra Popovića od pre nekoliko dana verovatno je bila podstaknuta informacijama o „voždovačkom procesu“ tj. nastojanjima Zapada da u potpunosti kontroliše politički život u Srbiji.

Vučić je Zapadu mnogo dragoceniji od slabe opozicije preko koje on ne može da ostvaruje svoje interese u Srbiji. Njeno uključivanje u „voždovački proces“ treba samo da stvori privid legitimiteta režima AV. Ukoliko opozicionim liderima ponude neke mrvice vlasti, oni će na to pristati. Uostalom, poslanici i odbornici uživaju privilegije koje bi bojkotom izgubili. Za većinu opozicionih lidera politika je karijera od koje oni očekuju značajnu  materijalnu korist. Između funkcionera vlasti i opozicije postoje zajednički interesi. Osim toga glavni izvor finansiranja opozicionih partija su donacije koje dobijaju od države na osnovu svog parlamentarnog statusa. U svim modernim političkim sistemima postoji snažan proces kartelizacije političkih partija koje više  međusobno sarađuju nego što se takmiče. Opozicione partije i njihovi funkcioneri čvršće su interesima vezani sa SNS-om nego sa svojim biračima.