Vojvođani po profesiji

Kako se približavaju izbori, a među njima i pokrajinski, tako se nadmetanje između stranaka koje će na tim izborima učestvovati zaoštrava. On što je zanimljivo jeste da se prvaci stranaka koje drže pokrajinsku vlast u ovom mandatu (LSV – Jerkov, Čanak, DS – Elezović, Ratković) napadaju  međusobno.

Umesto da pred građane Vojvodine izađu sa rezultatima njihovog poslednjeg četvorogodišnjeg mandata, i da se suoče sa nezadovoljstvom istih (ako rezultati nisu dobri) ili sa pohvalom (ako su dobri) oni se međusobno napadaju, optužuju, svađaju, prepucavaju….

U tim sukobima oni su začeli jedno neukusno takmičenje. Ko god napadne drugog optuži ga za izdaju interesa Vojvodine i nedostatak ljubavi prema Vojvodini. Ovo odvratno takmičenje nazvaću takmičenjem u vojvođanstvu. Utakmici u vojvođanstvu pridružili su se i neki funkcioneri SPS-a (Smiljanić), zatim neki funkcioneri LDP-a (Maraš, Mijić), a SVM se oglasi s vremena na vreme.

Istina je da su rezultati njihove dugogodišnje vladavine u Vojvodini katastrofalni. Računajući od 2000. godine, stranke koje se sada takmiče u ljubavi prema Vojvodini (LSV i DS) pokrajinsku vlast vrše neprekidno 12 godina, a na republičkom nivou  čine vlast od 2000. do 2004. i od 2008. do danas. To znači da su od 24 godine moguće pokrajinske i republičke vlasti oni bili vlast 20 godina.

Ako neko treba da snosi odgovornost za katastrofalno ekonomsko stanje u Vojvodini i njeno propadanje onda su to svakako LSV i DS, a zatim i njeni pokrajinski i republički satrapi SPS, SVM, LDP i slični.

Najbolji dokaz da je njima do Vojvodine stalo kao do lanjskog snega jeste činjenica da se ovo nadmetanje u vojvođanstvu razvilo upravo pred izbore. Pobednik u takmičenju je onaj ko na rečima pokaže da više voli Vojvodinu. Ovo takmičenje je krajnje neukusno i pokazuje da su učesnici u njemu vojvođani samo na rečima, a u praksi ih za Vojvodinu baš briga. Oni su u stvari postigli ono što još niko nije uspeo, da od pripadnosti jednom regionalnom identitetu u okviru Srbije (vojvođanskom, kao što postoji šumadijski lokalni identitet ili neki drugi) naprave zanimanje, odnosno profesiju. Ovo zanimanje nazvaću vojvođanstvo. Tako su prvaci DS, LSV, SPS, LDP postali vojvođani po profesiji.

Ovo takmičenje se razvije kad god im istraživanja raspoloženja javnosti u Vojvodini pokažu da među građanima raste autonomaško političko raspoloženje. U želji da izađu u susret tom sentimentu oni se međusobno nadmeću ko više voli Vojvodinu računajući da osvoje njegovu naklonost pre izbore. U tom nadmetanju su toliko revnosni pred svake izbore, upravo zato što su do sada bili u njemu uspešni. Svaki put je upalilo. Nadmećući se ko više voli Vojvodinu, uspevali su da prevare birače i da osvoje njihovu naklonost, iako ih za Vojvodinu baš briga o čemu govore katastrofalni rezultati njihove vlasti.

Upravo onim biračim kojima se ovim infantilnim takmičenjem dodvoravaju trebalo bi da pred ove izbore stave prst na čelo i postave sebi nekoliko pitanja.

Koji su rezultati ove vlasti u Vojvodini, dobri ili loši?

1. Zašto su loši?

Pričali su mi da sam siromašan jer me pljačka neko iz Srbije.

1. Sad kada moji vojvođani imaju vlast zašto sam i dalje siromašan?

2. Zašto to moji vojvođani koji su na vlasti nisu promenili?

3. Zašto me i dalje pljačka neko iz Srbije, ako su moji vojvođani na vlasti?

4. Da li to znači da mi nisu govorili istinu i da su me prevarili?

5. Da li to znači da me ne pljačka niko iz Srbije?

Pošto je meni i dalje loše i ja sam siromošan, neko me i dalje pljačka.

1. Ko mene onda pljačka?

2. Ako su me moji vojvođani prevarili, da li to znači da oni ne vole Vojvodinu kao što pričaju?

3. Da li me pljačkaju baš ti vojvođani koji su mi upirali prstom u druge po onoj narodnoj: „Na vukove povika, a lisice jedu meso“?

4. Da li je to znači da oni nisu vojvođani?

E upravo ovaj zaključak je onaj koji će da izvuče svaki takav glasač ako upotrebi malo zdrave logike i hladnog razuma lišenog strasti. Naravno to samo u slučaju ako mu se celo ovo takmičenje u vojvođanstvu nije do sada smučilo pa je već i bez ovih pitanja sam izvukao zaključke koristeći narodne mudrosti.

Kaže naš narod: „Samo prazna kanta zveči“. To znači da oni koji se najviše busaju u vojvođanske grudi i koji su do sada uspeli da ostvare zavidnu karijeru u profesiji vojvođanin, u stvari najviše lažu i najmanje im je stalo do Vojvodine.

Biračima u Vojvodini poručujem: oslušnite ko se najjače čuje u ovom nadmetanju u vojvođanstvu i tako ćete prepoznati ko za Vojvodinu uopšte ne mari i ko od profesije vojvođanin ima najviše lične koristi za sebe i uzak krug svojih finansijera, poznanika, familije, podrepaša i partijskih klijenata.

Poslednje pitanje koje do sada više puta prevareni birači u Vojvodini treba sebi da postave jeste ko zaista jeste autentični predstavnik interesa Vojvodine? Odnosno ko jeste vojvođanin? Ovo pitanje međutim zahteva posebno obrazloženje i ostavljam ga za drugi put.