Muke sa adresom ili "kad čeljad nisu besna, nisu ni prebivališta tesna"

O čemu se radi? Pre više od 4 godine, kupio sam i vozio prastaru i vremešnu „Mazdu“, plaćenu tada „neverovatnih“ 24 000 dinara! Na tom autu je najvrednije u tom trenutku bilo to što je imao ugrađen plin i zato bio zaista mali potrošač. Meni je takav auto odgovarao tada, pre svega jer mi je trebao samo za vožnje po lokalnim destinacijama, a to znači samo po gradu Kraljevu i okolini.

Posle nekoliko proteklih meseci od kupovine moje „Mazde“, stigne i vreme za njegovu ponovnu registraciju. Pre nego što sam obavio tenički pregled auta, odvezem ga nekoliko dana pre, za svaki slučaj, kod majstora, koji izvrši sve neophodne popravke na autu, kako bi isti mogao da bez ikakvih nepredviđenih problema „prođe“  tehnički pregled ispravnosti vozila.  I zaista, kao što sam i očekivao, auto beza ikakvih problema, uspešno prođe kontrolu tehničke ispravnosti, i ja u vezi toga, dobijem svu neophodnu dokumentaciju. Nakon toga, ostalo mi je još samo da odem u Policijsku stanicu u Kraljevu, i da na odgovarajućem šalteru namenjenom za registraciju vozila, predam svu zakonom propisanu dokumentaciju i izvršim uplatu svih zakonom  propisanih novčanih taksi. Upravo odlaskom na pomenuti šalter počinje prava i suštinska priča o „pasiviziranom“ i „aktivnom“ prebivalištu (tada saznajem šta je to), koje je danas, čini se, jedna od najaktuelnijih tema u  Republici Srbiji. Evo mog iskustva na tu temu, iz prve ruke.

Dakle, odem ja sa svom pripremljenom i popunjenom dokumentacijom za produženje registracije vozila, na šalter Policijske stanice u Kraljevu da predam dokumentaciju. Službenica mi ljubazno traži ličnu kartu na uvid. Rutinski dajem ličnu kartu. Službenica ubacuje ličnu kartu u takozvani „čitač“, i nekoliko minuta nešto zbunjeno posmatra na monitoru svog kompjutera. Nekoliko puta proverava položaj kartice u čitaču, nervozno klikće pomoću „miša“ i „lupa“ prstima po tipkama tastature. Potom se naginje prema šalteru i kaže: „Izvinite, ali vama nešto nije u redu sa ličnom kartom. Moraćete da odete do odeljenja ličnih karti nekoliko šaltera niže niz hodnik. Dok to ne rešite,  ja ne mogu da prihvatim vašu dokumentaciju za vozilo. Izvinite.“ Ja se zahvaljujem radnici, i odlazim na obližnji šalter odeljenja za lične karte. Predajem ličnu kartu na šalteru, i kažem da su me poslali sa šaltera za registraciju vozila, jer imam neki problem sa ličnom kartom. Službenik uzima ličnu kartu, i posle svega desetak sekundi mi kaže: „Vi ste odjavljeni sa vaše adrese stanovanja. Praktično, vaša adresa i prebivalište je pasivizirano.“ Molim ? Kako sam odjavljen? Pa ja i dalje živim u istoj kući koju sam kupio pre više od 15.godina, 100 metara od vašeg šaltera  !  – kažem nervozno. Službenik samo sleže ramenima, i kaže mi da on tu ništa ne može da uradi. Ja se udaljim od šaltera i rešim da se prvo javim jednom mom starom prijatelju koji radi u ovoj istoj Policijskoj stanici u Kraljevu, i da ga pitam za savet, šta sada trebam da uradim. Imam sreće, nalazim ga u njegovoj kancelariji. 

Na brzinu mu ispričam moj problem, na šta on izlazi iz kancelarije i vraća se sa jednom njegovom koleginicom.  Ja sada njoj dajem moju „problematičnu“ ličnu kartu, da ona pogleda o čemu se radi, a ja ostajem u kancelariji mog prijatelja da se malo ispričamo. Ubrzo se na vratima ponovo pojavljuje službenica kojoj sam dao ličnu kartu i kaže mi. „Vi ste odjavljeni sa vaše adrese stanovanja, odnosno vaše prebivalište je „pasivizirano“. Zato vam trenutno ni lična karta nije ispravna i ne važi.“ Ali kako je to moguće? - ubacuje se u razgovor sa službenicom sada moj prijatelj iz policijske stanice. „Pa ja njega srećem svako jutro jer živimo u istoj ulici, jer u isto vreme idemo na posao“. Službenica odgovara: „Ne znam ja to ništa. Ovde piše da su mu bezuspešno pokušali da uruče neko rešenje Suda nekoliko puta, i da je našem službeniku rekao neko od komšija da on više ne živi tu“. Ja odmah pitam – „Koji komšija, imali on ime i prezime?“ Službenica kaže da ona to ne zna, i da ona sada ne može ništa da promeni, ali da će mi ispričati šta ja trebam da uradim, da bi mi lična karta ponovo bila ispravna, a prebivalište „aktivirano“. 

Šta ću drugo nego da pristanem. Ona me pita, po kom ja osnovu imam prebivalište na toj adresi. Ja kažem – kupio sam kuću još 2004. godine, po osnovu vlasništva stambenog objekta. Ona mi kaže da onda moram da donesem overen kupoprodajni ugovor, i da u Odeljenju katastra uzmem potvrdu o adresi stanovanja, i da onda se vratim na odeljenje ličnih karti u Policijsku stanicu, da bi mi „aktivirali“ prebivalište i ličnu kartu.

Odlazim kući da nađem kupoprodajni ugovor, ali zaključujem da više nemam nijedan primerak jer sam ih „potrošio“ ( jedan prilikom instaliranja telefonske linije, jedan prilikom uključenja na liniju centralnog gradske toplane, itd). Odlazim u opštinski sud, gde sam izvršio overu Ugovora, da bih uzeo kopiju tog dokumenta. Ljubazno me šalju da uplatim administrativne takse za tu vrstu usluge. I zaista, dok sam otišao do obližnje pošte, već me je na šalteru Suda čekao overeni primerak kopije kupoprodajnog ugovora moje kuće. Odlazim u Odeljenje katastra da sada uzmem potvrdu o mojoj adresi stanovanja a samim tim i prebivališta. Uplaćujem opet propisanu taksu za tu vrstu potvrde, i brzo dobijam i taj „papir“.

Sav srećan se vraćam u Policijsku stanicu, na odeljenje ličnih karti da „odblokiram“ pasivizirano prebivalište. Ali službenik sada konstatuje da je ne izdatoj potvrdi iz  Odeljenja katastra moja adresa stanovanja drugačija od one u ličnoj karti. „Kako je moguće da mi se promenila adresa stanovanja, kada ja nisam mrdnuo sa te adrese 15 godina?“. Službenik mi kaže: „Bez ljutnje gospodine, ali adresa u ličnoj karti vam je „ulica C.D. broj 75, a na ovoj potvrdi piše: ulica C.D. broj 75A“. Ja kažem da je verovatno to slovo „A“ dodato, ali to meni niko nije rekao, i da meni sva pošta stiže na adresu koja je u ličnoj karti. Službenik mi kaže da on ne može nikako da mi aktivira moje prebivalište sa tom mojom potvrdom gde ima dodato jedno slovo „A“ pored broja 75, za razliku od adrese u važećoj ličnoj karti gde je samo broj 75 ali bez ikakvog slova. Ljubazno mi objašnjava da ipak moram da „izvadim“ novu ličnu kartu, jer ja sada imam novu adresu stanovanja i prebivalište zbog onog jednog slova „A“ koje je dodato! Ja naravno mogu samo da pristanem. Odlazim da uplatim sve propisane administartivne takse, čekam u ogromnom redu, da se slikam za ličnu kartu, i da predam otisak prsta, i da sačekam da mi urade ličnu kartu. Uspevam da sve to uradim, i da mi konačno, posle svega aktiviraju moje „pasivizirano“ prebivalište, kako bih se konačno vratio na šalter za registraciju vozila, da registrujem moju „Mazdu“.

U najkraćim crtama, umesto da samo rutinski produžim registraciju mog auta, ja sam morao da se javim mom poslodavcu i tražim dan od odmora, kako bih rešio problem „pasiviziranog“ prebivališta u ličnoj karti, a sve to da bih mogao da onda završim započeti proces registracije putničkog vozila

U najkraćim crtama, umesto da samo rutinski produžim registraciju mog auta, ja sam morao da se javim mom poslodavcu i tražim dan od odmora, kako bih rešio problem „pasiviziranog“ prebivališta u ličnoj karti, a sve to da bih mogao da onda završim započeti proces registracije putničkog vozila. I da odmah bude sve jasno: ja sam siguran da su Službenici u Policijskoj stanici u Kraljevu sve uradili tada u skladu sa Zakonom i važećim propisima. Čak su bili i vrlo predusretljivi da mi pomognu da rešim svoj problem, i upućivali su me na proceduru koju moram proći, kako bih konačno „povratio“ svoju adresu stanovanja i prebivalište, iako su sami znali da ja zaista živim tamo već 15. godina i da se moje prebivalište nalazi praktično samo 100 metara od glavnog ulaza Policijsku stanicu Kraljevo. Ali, procedura je procedura, i ja sam morao da dokažem da je nekretnina moja, da je prijavljena u katastru, da se adresa slaže sa onom u ličnoj karti itd. Da sam stanovao privatno, trebao mi je ugovor o zakupu, lična karta vlasnika stambenog objekta za koji je potpisan ugovor o Zakupu, i drugo. Dakle, sve je jasno i vrlo komplikovano. Pazite, ja sam se NAMUČIO DA PRIJAVIM (ODNOSNO AKTIVIRAM) PREBIVALIŠTE GDE ŽIVIM VEĆ 15 GODINA!

I sada kada čitam u medijima razne aktuelne priče o navodnim „lažnim“ prijavama prebivališta na raznim adresama u Beogradu, gde je navodno nađeno prijavljeno u pojedinim stanovima i kućama, koje imaju svega 50-tak kvadratnih metara površine (tolika je površina i moje kuće otprilike), da u njima zvanično „prebiva“ i po 50 ljudi, ja prosto ne verujem da je to moguće izvesti u bilo kojoj Policijskoj stanici u Srbiji, a pogotovu ne u Beogradu.

Ili da kažem drugim rečima: DA U BEOGRADU U POLICIJSKIM STANICAMA IMATE TAKVE PROFESIONALNE SLUŽBENIKE KAKVE IMA POLICIJSKA STANICA U KRALjEVU,  ne bi postojala ni teorijska mogućnost da se neko „lažno“ prijavi na „lažnu“ adresu i na „lažno“ prebivalište! Pa ja sam službenicima Policijske stanice u Kraljevu jedva uspeo da dokažem da ja koji živim dugih 15 godina u istoj kući u mom vlasništvu, i na istoj adresi, koja je samo 100 metara udaljena od policijske stanice, imam pravo da „aktiviram“ greškom nekog idiota „pasivizirano“ prebivalište, bez obzira što me i njihovi zapošljeni visoko pozicionirani služebnici svojim očima viđaju svaki radni dan da izlazim sa te adrese i idem na posao! Kakvi su to samo surovi profesionalci! Bar su bili surovi prema meni! I bili su, napominjem, jako ljubazni i profesionalni i u mom slučaju, jer apsolutno poštuju Zakon do u jedno jedino slovo (slovo „A“ na primer u mom slučaju).

SKANDAL: NELEGALNO BIRAČKO MESTO U ARENI
Čovek objašnjava koja je procedura za glasanje u Areni za ljude iz BiH pic.twitter.com/jbNYNtsjzE

— SRBIJA CENTAR SRCE (@Srbija_centar) December 17, 2023

Zato me jako zanima, kako je moguće da se policijskim službenicima u Beogradu može da „potkrade“ takav veliki previd i da se ljudi prijavljuju sa prebivalištem kako se kome hoće!

Što se mene tiče, u kontrolu rada „Policijskih stanica u Beogradu“ na čijem nadležnom području je došlo do „lažnih prijava prebivališta“, treba samo poslati surove profesionalce iz Kraljeva, i dati im odrešen ruke. Verujte mi, ne da će naći sve greške u adresama i prebivalištima, već će naći i greške i kod onih koji žive čitav život u Beogradu, i oduzeće im lične karte (pasivizirati), a o lažno prijavljenim neću ni da pričam, siguran sam, da ima da ih nema!

PS. Sve Policijske stanice u Srbiji imaju velike baze podataka sa podacima o prebivalištu svake osobe koja ima ličnu kartu. Sve te baze su umrežene, i zato što je sistem potpuno digitalizovan, ako se poštuje Zakon, nije ga uopšte lako zloupotrebiti a da tu zloupotrebu  „ne vide“ službenici bilo koje Policijske stanice u Srbiji. Sa druge strane, baš zato što je baza podataka centralizovana i razvijeni sistem odlično funkcioniše,  zloupotrebu može da izvrši samo neki visoko rangirani službenik Policije a nikako savesni i marljivi službenici koji rade na Odeljenjima ličnih karti u Policijskim stanicama u Srbiji.

Pouka za kraj

Bez ikakvih loših namera i ličnih interesa, predlažem onima koji su navodno otkrili veliki broj adresa raznih stambenih objekata (od malih kuća, do velikih stanova) u Beogradu, na kojima ima navodno i po nekoliko desetina ljudi prijavljeno prebivalište (mislim da je rekord 50 ljudi na 54 kvadratna metra), da urade sledeće:

Prijavite na te sumnjive adrese prepune stanara još potencijalnih stanara. A zašto da ne?!Treba ispitati krajnje granice izdržljivosti i stambenih objekata i tih adresa u centralnoj bazi Policije. To je u celoj priči krucijalno i najvažnije. Zašto? Pa zato što će se tim postupkom doći do veoma važnih podataka za domaće sociologe, arhitekte, građevinske inženjere i urbaniste. Šta ako na tim adresama može da živi još duplo ili trostruko ili desetostruko ili stostruko više ljudi?!

Pa prijavite na te sumnjive adrese prepune stanara još potencijalnih stanara. A zašto da ne?!Treba ispitati krajnje granice izdržljivosti i stambenih objekata i tih adresa u centralnoj bazi Policije. To je u celoj priči krucijalno i najvažnije. Zašto? Pa zato što će se tim postupkom doći do veoma važnih podataka za domaće sociologe, arhitekte, građevinske inženjere i urbaniste. Šta ako na tim adresama može da živi još duplo ili troduplo ili desetostruko ili stostruko više ljudi?! Ako je to moguće (ako ne praktično, a ono bar teorijski!), onda je možda prijavljivanje što većeg broja stanara i ljudi koji će prebivati na istoj toj već prepunoj adresi može da dovede konačno do pada cene kvadrata stambenog prostora u Beogradu. Možda i regionu, pa i Evropi. Osim toga, eto načina da zadivimo svet našom tradicionalnom gostoljubivošću, jer zamislite kada budući turisti budu mogli da obiđu pojedine stambene objekte u Beogradu i Srbiji, gde u jednom trosobnom stanu živi i nekoliko stotina ljudi, bez ijedne jedine žalbe na uslove života u tom stanu. Zamislite kakav je to dokaz tolerantnosti i tradicionalnog gostoprimstva našeg naroda: da može da živi i po 5 ljudi na kvadratni metar stana, a da nema ni prijave nasilja u porodici, ni buke, ni svađa, ni tuča,ničega. Sa tim se treba ponositi i sa tim podacima izaći u svet. Nema razloga da se takav uspeh krije.

Dakle, prijavljujte na iste adrese još potencijalnih stanara. Pa zar u kući od 54 kvadratna metra, gde trenutno ima 50 ljudi prijavljenu adresu stanovanja i  prebivalište, može biti ikakav problem za nadležnu Policijsku stanicu da prihvati na prebivalište za još 50 stanara? Ili za još 100 stanara?

Dakle, prijavljujte na iste adrese još potencijalnih stanara. Pa zar u kući od 54 kvadratna metra, gde trenutno ima 50 ljudi prijavljenu adresu stanovanja i  prebivalište, može biti ikakav problem za nadležnu Policijsku stanicu da prihvati na prebivalište za još 50 stanara? Ili za još 100 stanara? Kakva je to bitna razlika da li u toj kućici ima prijavljeno 50 ili 150 ljudi?Ako vam kaže službenik Policijske stanice da više na toj adresi nema mesta, a vi ga pitajte do koliko je stanara po kvadratnom metru površine dozvoljeno da bude?! Pitanje je legitimno i logično zar ne?! Pitajte ga, i ima li neki Zakon koji to reguliše i ograničava broj stanara u nekoj stambenoj jedinici. Da li možda Zakon reguliše koliko po kvadratnom metru stana može da živi simpatizera stranaka vlasti, a koliko simpatizera opozicije je dozvoljeno da se gura po 1 kvadratnom metru stambene površine?! To su vrlo važni podaci. Na kraju krajeva, ako vam baš ne da da se prijavite u tom već „zauzetom“ stambenom objektu, onda krenite da prijavljujete veliki broj stanara, na nekom odmah sledećem susednom obližnjem stambenom objektu slične površine. Nema razloga da vam to ne dozvoli da i vi u njemu prijavite isto bar 50 ljudi. To su već jednom pokazali da je dozvoljeno i da može, u neposrednom susedstvu. Zašto ne bi moglo i za vas, odmah pored?

Na kraju krajeva, sve je krenulo od toga: gde ima mesta za jednu porodicu, ima i za dve, a gde ima za dve, ima i za tri, a gde ima za tri ima i za četiri ili što bi naši stari rekli: AKO ČELjAD NIJE BESNA, KUĆA NIKAD NIJE TESNA! PAČEMU DRAMA I NERVOZA DRAGI MOJI, KADA SVE MOŽE DA BUDE VESELO I SMEŠNO! PA NEKA IDE ŽIVOT!

Dakle, prijavljujte što više potencijalnih stanara na te ISTE adrese. Prema tome, nemojte se buniti što ima mnogo ljudi sa prebivalištima prijavljenim na istim adresama, nego prijavljujte i vi još ljudi na te iste adrese, ili susedne. Pa ne može policijski službenik da nekome dozvoli da živi 50 ljudi na 54 kvadratna metra a nekom susednom objektu da ne dozvoli da na 65 kvadratnih metara na primer, upiše isto 50 stanara. Čak imaju i nešto više površine po čoveku.

Da li možda Zakon reguliše koliko po kvadratnom metru stana može da živi simpatizera stranaka vlasti, a koliko simpatizera opozicije je dozvoljeno da se gura po 1 kvadratnom metru stambene površine?! 

Sistem vam je širom otvorio vrata da možete i vi da prijavite desetine i stotine hiljada stanovnika u našoj prestonici, ako baš to želite i volite iz nekog razloga, a vi umesto da to odmah iskoristite vi se još i ljutite što to neko radi. Pa ko vama brani da uradite isto? Uživajte svi u blagodetima koje su vam date. Ako vam ne dozvole to, onda uzmite najskuplje moguće advokate i tužite državu na međunarodnom sudu što vas diskriminiše. Naravno, na tom sudu iznesite kako u susednom objektu ima prijavljeno prebivalište za 50 ljudi na manjoj površini nego što je ima ljudi u vašem stambenom objektu, gde ste želeli da ih smestite. Pa neka se zabavljaju malo i stranci na račun naših sposobnosti!

Smeh produžava život! Ovde će se živeti nesumnjivo sve duže! Znamo i zašto i zahvaljujući kome! Neka su nam živi i zdravi!

P.S: I još nešto! Ako su svi stanari sa prijavljenim prebivalištem u istoj kući (na primer njih 50 u kućici od 54 kvadratna metra površine, dobili ličnu kartu na osnovu zakupa te kućice), onda predlažem advokatima da prijave vlasnika stambenog objekta da je utajio porez, i da odmah pokaže dokaz da je platio porez na nekoliko stotina mesečnih kirija, ili ga tužite za utaju poreza za sve to vreme, pa mu tražite stan da se proda i naplati porez utajeni. Aktuelne vlasti i država Srbija će vam za to biti zahvalna sigurno.