Trenutno se vrši izdaja srpstva od skoro svih stranaka u Srbiji i Republici Srpskoj

Na Sajmu knjiga u Beogradu danas je održana promocija knjiga Emila Vlajkija „Demonizacija Srba“ (dopunjeno izdanje), „Američki teror“ i „Bednici moderniteta“ u izdanju izdavačke kuće „Filip Višnjić“ iz Beograda i „Srpskog kulturnog društva“ iz Gacka, na kojoj su govorili sociolog Milimir Mučibabić, urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, kao i sam autor.

Milimir Mučibabić je rekao da je autor pokušao da shvati ciljeve tzv. „amerikanizacije“ sveta. U tom kontekstu, naslov knjige „Demonizacija Srba“ lako može čitaoca da navede na stranputicu, jer sama demonizacija srpskog naroda nije njena ključna tema, već više svojevrsni metod da se pokaže način delovanja neo-liberalnog globalizma.

- Autor polazi od pretpostavke da mi danas živimo u surovosti totalitarne države čije je drugo ime globalizam. Ta totalitarna država, koja represijom i surovošću stvara stanje u kojem se čak i racionalnost podređuje dobitku koji se naziva profitom, za cilj ima da osvoji planetu, pri čemu se tom osvajanju daje neka druga dimenzija - naglasio je Mučibabić, dodavši da se ta totalitarna država krije iza raznih formi poput borbe za humanizam, demokratiju ili ljudska prava.

- Narodi, a bogami i pojedinci, koji se usude da bilo šta o tome govore bivaju naprosto demonizovani. Zbog toga su Srbi u te male stripove ušli kao vandali, do te mere da su Srbe predstavljali kao jedinu prepreku koju je potrebno prevladati kako bi univerzalno dobro pobedilo – dodao je Mučibabić, istakavši da se autor u svojoj knjizi upravo služi empirijskim podacima (od pojedinačnih primera ka opštem stanju) kako bi uspeo da dopre do istine.

Primetivši da mnogi autori sa Zapada pokušavaju da stave znak jednakosti između delovanja nemačke nacističke partije i nacionalnog delovanja Srba, prof. Mučibabić je konstatovao da bi to značilo da su Srbi svojom željom da odbrane svoju zemlju, ideologijom „krvi i tla“, sami po sebi genocidni u istom smislu kao što su bili pripadnici nacističke partije u Nemačkoj polovinom 20. veka.

 - U tom smislu amerikanizacija, ideologija koja želi da se predstavi kao globalizacija (dakle sistem koji je sinonim za slobodu i jednakost) jeste imala svoju deceniju uspeha u kom smo učestvovali svi mi, dok nismo imali snage da prepoznamo sve to. Ove knjige su stoga, ujedno i govor protiv univerzalnog terora i totalitarne države, koji je za sve nas obavezujući – istakao je Mučibabić, zaključivši da taj sistem ide dotle da namerno menja značenje nekih humanističkih pojmova, poput slobode, demokratije, ljudskih prava i sličnih.

Đorđe Vukadinović je, nakon konstatacije da je Vlajki retka pojava na ovdašnjoj javnoj i političkoj sceni, budući da poseduje jedan širok pristup obrade društvenih pitanja, rekao da je u današnje vreme teško imati takav pristup jer je javnost preplavljena gomilom informacija, poluinformacija i dezinformacija što uzrokuje u krajnjem rezultatu da većina nije u stanju da, narodski rečeno, „od drveta vidi šumu“.

- Baš zato Vlajki u samim uvodima knjiga „Američki teror“ i „Demonizacija Srba“ daje kvalitetne filozofsko-teorijske uvide i na taj način definiše svoju poziciju. Čitalac zbog toga zaista može da se razočara, ukoliko u ovim knjigama očekuje samo neku vrstu kataloga američkih zločina koji su počinjeni u određenom periodu, odnosno evidencije medijskih primera demonizacije srpskog naroda u prethodnim decenijama – rekao je Vukadinović, primetivši da ta simbioza empirijskog i teorijskog pristupa ima svoju namenu jer daje dodatnu ozbiljnost autorovoj analizi, kakvih često nedostaje na domaćoj javnoj sceni.

Podsetivši da ove Vlajkijeve knjige poseduju nešto što se može nazvati trajnim delovanjem, jer su prva izdanja nastala pre više od deset godina, Vukadinović je primetio da je neobično što se demonizacijom Srba bavi autor koji je, po sopstvenom priznanju, „Hrvat jugoslovenske provinijencije“, koji je, pored toga, (preko majke) Jevrejin.

- To samo pokazuje da intelektualna odgovornost, hrabrost i poštenje nemaju domovinu, ali ujedno predstavlja i svojevrsnu opomenu ovdašnjim autorima, kojima u ličnim kartama piše da su srpske nacionalnosti, da (osim njih nekoliko koji se mogu prebrojati na prste jedne ruke) nisu pokušali makar nešto slično kao g. Vlajki - istakao je Vukadinović, napomenuvši da se autor u svojim knjigama ograđuje od površnog anti-amerikanizma, i da zapravo tvrdi da ta ideologija neoliberalizma i socijal-darvinizma u velikoj meri potčinjava i same Amerikance.

- Srbija nije izuzetak, već samo prva žrtva ovog globalističkog imperijalizma. Vi kada čitate ovu knjigu jasno vidite da politička rukovodstva koja su vodila Srbiju, i Srbe s obe strane Drine devedesetih godina prethodnog veka, nisu mogla da urade nešto mnogo više za nacionalni interes od onoga što jesu učinila. Posebno naivno zvuče sve one teze koje slušam već 20 godina koje imaju otprilike dva kraka: s jedne strane se svaljuje sva krivica na Slobodana Miloševića i ostale koji su vodili politiku srpskog naroda do 2000. godine jer su otprilike odbijali saradnju s tim novim snagama globalizma, a ona rukovodstva koja su došla posle 2000 godine su navodno kriva jer nisu uložili dovoljno truda i novca za lobiranja u stranim centrima odlučivanja i slično - rekao je Vukadinović, naglasivši da se iz Vlajkijevih knjiga može jasno videti koliko su te teze netačne i opasne, jer obe prebacuju odgovornost za ono što se dešavalo isključivo na našu stranu.

- To je ta naivnost i glupost, a često i zlonamernost s kojom se mi suočavamo, a koja postaje bespredmetna kada je suočimo sa Vlajkijevom analizom - rekao je Vukadinović, zaključivši svoje izlaganje rečima da možda ipak nije sve izgubljeno jer taj socijal-darvinistički sistem drastično gubi svoju moć onda kada se demaskira njegova lepa "ljudsko-pravaška" fasada i kada se jasno pokaže šta stoji iza i ispod te "humanističke" i humanitarne retorike.

Autor knjiga Emil Vlajki je u svom kratkom obraćanju rekao da se otišlo predaleko kada je demonizacija Srba u pitanju, jer je jedna stvar kada se neko demonizuje spolja, a potpuno drugačije kada taj neko sam sebe počne da demonizuje iznutra.

- To je onda jedna teška patologija. U ovom času srpstvo propada u svakom smislu, teritorijalno, duhovno i moralno. I u Srbiji i Republici Srpskoj se trenutno vrši izdaja srpstva od skoro svih političkih stranaka i snaga, i ako se ovako nastavi srpstva vrlo brzo više neće biti – primetio je Vlajki, napomenuvši da u Srpskoj sve ide ka unifikaciji BiH, dok je Srbija u fazi rasparčavanja.

Rekavši da u ovom trenutku u Republici Srpskoj ne vidi način kako da dopre do javnosti, Vlajki je primetio da ni situacija u Srbiji nije mnogo bolja.

- Ne mogu praktično ništa više kritički reći, iako me naizgled puno objavljuju. Stvar je u tome što objavljuju samo ono što odgovara vladajućem sistemu i medijima, pa tako ispada da ja svaki put nešto drugo kažem od onoga što sam praktično rekao i napisao, jer u Srpskoj vi više nemate slobodnih medija, kao što ih nema ni u Srbiji. Pored Nove srpske političke misli i Pečata ja praktično i ne vidim neki drugi medij koji bi zanimala sudbina srpskog naroda - istakao je Vlajki, zaključivši da je najverovatniji cilj novog talasa demonizovanja srpstva, koji je započet stavljanjem znaka jednakosti između Gavrila Principa i Osame bin Ladena, otcepljenje Vojvodine od Srbije, nakon što se situacija oko Kosova smiri.

(Marko Radovanović-NSPM)