Politički život | |||
Treća Srbija |
petak, 10. oktobar 2008. | |
Teško da mogu da prihvatim frazu o ''dve Srbije''. Ma kako to za novinare zgodno i kratko zvučalo, verujem da dovoljno puta ponovljene reči mogu da utiču na promenu mišljenja i stvaranje stava. U ovom slučaju, na davanje velikog značaja postojanju različitog političkog razmišljanja u Srbiji. Ma kako različita mišljenja bila, verujem da su oba proizvod dobronamernosti i želje za dobrobit Srbije, samo sa različitim pristupom. I pored toga, mogao bih, koristeći ovu terminologiju, pomenuti da se ovih dana na scenu ponovo, na velika vrata pojavila i Treća Srbija. Zapravo, ako mene pitate, istinska Druga, ali to je već duža tema. Tu Srbiju čine dve grupe ekstremista – krajnje desni i krajnje levi, samozvani anti-fašisti. Dok o ovim prvim svako već ''sve zna'', o ovim drugima ne zna se gotovo ništa, osim da se redovno pojavljuju kao reakcija na mitinge desnih ekstremista. Po ugledu na najbolju tradiciju Miloševićevih ''kontra-mitinga'', oni se organizuju iz raznih grupacija da bi u određenom trenutku ''spasili'' Srbiju od nacista. Prošlogodišnje istovetno okupljanje ovih međusobno bliskih ekstremista pokazalo je pravo stanje stvari. Ispalo je da je policija morala da štiti brutalne i zle naciste, skinhedse i ostale fašiste od miroljubivih i globalističkih komunista, koji su ih civilizovano zasipali kamenicama. Naravno, ne branim naciste. Onaj ko u Srbiji poštuje kukasti krst je ili zlonameran ili izmanipulisan. Češće ono prvo, jer verujem da se oni zlonamerni vešto kriju i koriste mlade tako što ih guraju u prve redove svoje besmislene borbe. Tako su i zlonamerni ljudi iz senke kao i njihovi mladi ''vojnici'' na terenu, krajnje minorna i bezopasna grupa, barem kad se uporede sa drugim evropskim metropolama. Njihovo postojanje pomaže, promoviše i održava upravo druga strana. Pomenute naci-grupe su ne samo brojčano male i sačinjene isključivo od mladih ljudi, najčešće fudbalskih navijača, nego se okupljaju samo oko dva sajta čiji se serveri nalaze u Americi (1). Te sajtove, po njihovim rečima, prati policija, i za njih većina građana ne zna. Ali, izgleda da te sajtove pažljivo prate i anti-fašisti, jer je većina ljudi tek na osnovu njihove reakcije saznala za ranije najavljeni skup nacista. Fašisti u Srbiji dakle jesu nazadni, potpuno van razumevanja vremena u kojem žive i morali bi da na račun anti-fašista uplate honorar za dobru reklamu koju su dobili. Ne postoji bolji marketing u Srbiji od onog koji odrade anti-fašisti i organizacije koje stoje iza njih. Savršeni život u simbiozi. Nema jednih bez drugih. U tekstu koji sam napisao pre godinu dana (zanimljivo, do u dan tačno pre toliko (2)) pišući o sličnom dešavanju u Novom Sadu, pomenuo sam da je borba protiv nacizma opšte mesto koje je jedno od temelja savremenog sveta. I nakon tih godinu dana, nije mi jasno zbog čega bi neko morao da insistira na borbi protiv malog broja ekstremista ukoliko i sam nije ekstremista. Jedina razlika između dva mitinga je u tome što su prošle godine komunisti pozivali istomišljenike na borbu letvama (kao Hitler u Vajmarskoj Nemačkoj), a ove godine obećavaju mirne demonstracije. Ipak, ne odustaju od toga da pozovu građane da ''svi'' zajedno stanu u jedan stroj protiv nacizma. Ta reč ''svi'', glasno izgovorena kao poziv, ne zvuči dobronamerno ni u jednoj državi i ne odgovara ni jednom normalnom društvenom sistemu. Znamo, dakle, ko su nacisti, znamo šta su učinili Srbiji i Srbima, i znamo otprilike koliko ih danas ima i iz kojih grupacija dolaze. Ono što ne znamo je ko su današnji anti-fašisti. Izgleda da oni nisu organizovani u zvanična udruženja građana, niti na neki drugi način, a po rečima gospođice koja je nedavno gostovala u jednoj emisiji javnog servisa, oni se okupljaju samo po potrebi, a to je onda kad se okupe i fašisti. Dakle, ne znamo iz kojih grupacija dolaze, ne znamo ko stoji iza njih (postoje, naravno, pretpostavke), ne znamo koji im je motiv, i ne znamo odakle im pravo na monopol borbe protiv fašizma, za koju i dalje mislim da je nepotrebna, jer su fašizam u Srbiji promovisali upravo anti-fašisti, odnosno, ljudi iz organizacija koje stoje u senci iza njih. U istoj emisiji javnog servisa, neko je rekao da današnji antifašisti nisu isto kao oni komunisti, pravdajući njihovo postojanje kroz naglašenu tvrdnju da je njihovo delovanje samo u skladu sa civilizacijskom tekovinom. Naravno da je anti-fašizam civilizacijska tekovina, ali napadanje nečega što jedva postoji i promovisanje skupa malog broja ljudi koji bi jedva bio zapažen nije civilizacijska tekovina, nego odlično odrađen marketing za obe strane, što je civilizacijska tekovina zapadnog društva. Osim toga, civilizacijska tekovina je i borba protiv komunizma, pa opet ne vidim da je društvo aktivno ustalo u otpor protiv mitinga komunista, koji se kriju pod zgodnim plaštom imena ''anti-fašista''. A komunisti u Srbiji su uradili dosta, skoro da su nastavili tamo gde su nacisti stali. Od fizičkog istrebljenja neistomišljenika, do smanjenja teritorije Srbije, prekrajanja granica, prisilnog izmeštanja stanovnika (najviše na Kosmetu), do izmišljanja novih nacija, koje nikad ranije u istoriji nisu postojale. Zbog svega ovoga, mislim da bi u Srbiji zauvek trebalo zabraniti javno isticanje i svastike i zvezde petokrake, kao dva simbola pod kojim su ovoj državi učinjena najveća zlodela. Pod uticajem moćnika koji stoje iza komunista, u Srbiji se tako desila još jedna paradoksalna situacija. Miting fašista je zabranjen, a miting onih koji su želeli da protestuju protiv tog mitinga je dozvoljen. Čak i ako stavimo na stranu moj stav da su obe grupe ekstremističke, ova situacija je u ozbiljnom sukobu sa logikom. Kakav je smisao borbe protiv nečega što je već zabranjeno? Možda nema veze sa logikom, ali neki smisao ipak postoji, odnosno, ta situacija nekome koristi. Podsetiću da se ista situacija desila pre godinu dana u Novom Sadu, kad je miting fašista takođe bio zabranjen, a kontra-miting dozvoljen. Najviše koristi od postojanja fašista, njihove promocije i zabrane, imali su upravo anti-fašisti, zapravo komunisti i one nevladine organizacije koje stoje iza njih. One organizacije čiji bi neki pripadnici najviše voleli, kad bi samo smeli, da se javno nazovu komunistima. To im je svima bila odlična prilika za novu demonstraciju sile i onoga šta mogu da urade na samu pomen protesta koji u svom imenu ima reč ''Srbija'' (3). Pre godinu dana, zabrinut za prijateljicu koja živi u centru Novog Sada, zamolio sam je da tog dana ne izlazi na ulicu, čak ni do prodavnice. Kasniji događaji na ulici pokazali su da takva zabrinutost nije bila bez razloga. Želeo bih da iskoristim ovu priliku i zamolim sve ljude koje poznajem i ne poznajem, da u subotu odustanu od popodnevne šetnje ulicama. Iskreno se nadam da ovo neće biti još jedna prilika da se ekstremisti međusobno potuku i usput polupaju grad, onako zajednički i svaki sa svoje strane. Fusnote:
1. Među antifašistima ozoglašeni sajt Stormfronta samo je mali deo velikog sajta poznate američke organizacije Stormfront, koja se javno i legalno u demokratskoj Americi bori za supremaciju bele rase. Ma kako to bolesne ideje bile, organizacijama američkih levičara ne pada na pamet da organizuju protestne mitinge u isto vreme kad i oni.
|