Toma nesposoban i politički beznačajan; Vučić je najveći stručnjak za političku manipulaciju - ali neka se odrekne EU i izjasni za Rusiju i podržaću ga

Deset dana po povratku iz dvanaestogodišnje robije iz Haškog tribunala, Vojislav Šešelj sa sinom Aleksandrom dočekuje nas u sedištu svoje stranke u Zemunu. Kaže: „Ovde se sada radi udarnički. Odvojio sam sat vremena za vas, a onda me čekaju druge obaveze. Pitajte, odgovaram!“ Izdvojio je i više od sata, odgovarajući na pitanja o haškim danima, rastanku s Vučićem i Nikolićem, aktuelnoj politici i svom zdravstvenom stanju.

Šešelj je u međuvremenu obavio preglede u Beogradu i kaže da je najvažnije što je ustanovio da se dva kancera sa jetre nisu proširila na druge organe, da su zahvatili malu površinu i da bi u roku od dva meseca trebalo da reši da li će ići na hemoterapiju ili na operaciju.

- Kad su me izolovali u samicu dok sam primao hemoterapiju, jer sam kao bio opasan da telesnim izlučevinama ne ugrozim druge robijaše, jer sam pun hemije, posle sedam dana sam im rekao – ja više ne idem na hemoterapiju. Sad mi ovde doktor Zoran Milošević, profesor Medicinskog fakulteta iz Kliničkog centra Srbije, koji je rukovodio mojim pregledima, kaže da je bolje što nisam išao na 12 hemoterapija jer bi mi to uništilo jetru. Kaže, za sadašnju situaciju, ako krenemo na terapiju, neće biti potrebno više od 5 do 6. Znate da, ako se hemoterapije ne sprovode stručno, mogu podstaći rak.

Naročito kad znate šta se desilo Slobodanu Miloševiću.

- Da, upravo on je umro zbog nepružanja adekvatne medicinske pomoći. Milošević je nekoliko dana pre smrti u sudnici tražio da mu se obezbede uslovi za lečenje jer ima teške probleme. Govorio je da se oseća kao da mu je glava teška pola tone. Međutim, oni su sve to ignorisali. I još nešto, u njegovoj krvi nađen je antibiotik, najjači možda na svetu, koji služi za lečenje tuberkoloze i lepre, što on nije imao. Ali nije u tome poenta. Taj antibiotik je kontraindikovan s lekovima koje je uzimao za srce. To mu je neko namerno dao. A ko, ta istraga nikada nije vođena.

Kako ste vi na kraju pušteni iz Ševeningena? Aleksandar Vulin kaže da možete da zahvalite Vučiću, jer je garantovao za vas.

- Aleksandar Vulin je kompletan idiot. Ne vredi se obazirati na njegove izjave. (Objavite to, nemojte da izbacujete.) Vučićeva vlada obmanjuje javnost, kopala je i rukama i nogama da se ja ne vratim. Međutim, Sudsko veće je samo tražilo načine da me se otarasi i apsolutno nikakav uslov mi nije postavljen, niti sam bilo šta potpisao. Oni su samo naložili Vladi Srbije da spreči da dolazim u kontakt sa zaštićenim svedocima i da me isporuči kad me Haški tribunal bude tražio i to je sve.

Već je stigao predlog hrvatskih zastupnika u Evropskom parlamentu za usvajanje rezolucije koja bi trebalo da osudi vaše ponašanje i retoriku.

- To je izvanredna stvar. Ta je rezolucija političkog karaktera i dokaz političkog pritiska na sud. Ja se tome radujem.

Kad ste se poslednji put čuli s Nikolićem, a kad s Vučićem?

- I s jednim i s drugim 2008. godine. S Tomislavom Nikolićem to veče kad je podneo ostavku, a s Vučićem još dvaput posle toga. Jednom lično, a drugi put na sastanku komiteta za moju odbranu.

Kad ste shvatili da će promeniti ideologiju?

- Što se tiče Vučića, samo godinu dana nakon mog odlaska u Hag, 2004. godine kada sam saznao da se on tajno sastajao sa Mortonom Abramovicem, poznatim američkim diplomatom bliskim CIA, zaduženim za najprljavije poslove. To je javno rekao DŽejms Lajon, tadašnji šef Međunarodne krizne grupe. Vučić je svojim ponašanjem pokazivao da ide u tom pravcu. Godine 2004, umesto naše radikalske plave boje on je forsirao narandžastu boju. A ta narandžasta je osmišljena na Zapadu i primenjena u prvom ukrajinskom puču kad nisu priznali Janukovičevu pobedu već Juščenkovu. Ja sam ga pitao, on je rekao da je načuo za narandžastu boju da dobro deluje na birače u pogledu rezultata koji se žele postići. Nagrdio sam ga i naložio da u drugom krugu odbaci tu i da se vrati našoj plavoj boji i on je poslušao.

Jeste li pitali Vučića za taj sastanak s američkim diplomatom?

- Pitao sam ga, on je rekao da je to bilo slučajno, spontano, da nije dugo trajalo. Znate, i ja pokazujem s vremena na vreme neko lukavstvo. Ne idem odmah u frontalni obračun, čekam da stvari sazru. Da sam ja prionuo u obračun s Nikolićem 2006, ne bi me stranka razumela i ko zna šta bi onda bilo. Tako isto i što se tiče Vučića.

I stvari su sazrele kada je došlo vreme da se glasa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom?

- Tada je bilo sve spontano i jasno. Nikolić je bio za glasanje za SSP, neovlašćeno je ušao u pregovore sa Božidarom Đelićem, a stranka na predsedničkom kolegijumu odlučila da se glasa protiv. Imamo dakle principijelan osnov razilaženja, da niko ne može da kaže da je u pitanju lični sukob. To mi je bilo važno.

Je l' je i Nikolić zavrbovan od strane Amerikanaca?

- Toma je išao postepenije od Vučića. On je bio opsednut pohvalama da je dobar, pametan i sposoban i on je u jednom trenutku u to poverovao. Krenuo je stranputicom kad je dobio prvi veliki novac, a to je bilo 2006.

Od koga je dobio novac?

- Od Borisa Tadića, Mila Đukanovića, Stanka Subotića, a nešto kasnije i od stranih obaveštajnih službi. Boris Tadić ga je upućivao na Miškovića i izgleda da je od njega dobio najviše novca.

Zašto je Vučić hapsio Miškovića ako im je on obezbedio novac za stranku?

- Po mojim saznanjima, Vučić je nekoliko puta tražio od Miškovića novac za svoj list Pravda i ovaj mu nije dao. Mišković je rezonovao da je dovoljno što daje velike pare Nikoliću, zašto bi sad davao i Vučiću? Međutim, Vučić mu to nije zaboravio i kad je došlo do Miškovićevog hapšenja, Nikolić se upinjao iz petnih žila da to spreči. Vučić je sad u problemu i ne zna kako da se osudi Mišković. Da sam na Miškovićevom mestu, ja bih javnosti dao kompletan spisak političara kojima sam davao novac. U korumpiranom društvu biznismeni najlakše uspevaju ako podmićuju političare. Ali, za društvo su mnogo opasniji podmitljivi političari od biznismena. S njim bi trebalo napraviti sporazum i da dobije status zaštićenog svedoka. Tad biste videli koliko je uzeo Tadić, koliko Miki Rakić, Tomislav Nikolić i ko zna ko sve.

Da se vratimo na pitanje kako ste se rastali s kumovima?

- Dakle, Tomislav Nikolić je neovlašćeno ušao u pregovore sa Božidarom Đelićem oko nekih amandmana na SSP iako je na kolegijumu dogovoreno da se sporazum ne podrži. I onda, vidim ja na televiziji, izašao Nikolić za govornicu i kaže prihvaćeni su amandmani i da će glasati za sporazum. Sazovemo ponovo predsednički kolegijum, tu svi, ja na spikerfonu preko telefona, Nikolić jedini za SSP i ponudi ostavku. On je valjda mislio da ću ga ja ubeđivati, ali ja kažem: „Dobro, to je tvoje pravo. Svoja predsednička ovlašćenja prenosim na Dragana Todorovića“. Tad su Vučić i Todorović rekli da to nije dobro, naneće se šteta stranci i hteli su da ubeđujemo Nikolića da povuče ostavku. Ja sam namerno formulisao pitanje: „Tomo, je l' ti ostaješ pri svojoj ostavci?“ On procedi da ostaje. Ja kažem Vučiću, ti ćeš sutra izdati saopštenje da SRS sa žaljenjem konstatuje da je Tomislav Nikolić podneo ostavku na stranačke funkcije, da mu se zahvaljujemo, jedno lepo i korektno saopštenje. To je bio petak, Vučić ne izda saopštenje, ja ga zovem u subotu i pitam, kaže: „Mi smo se dogovorili da odložimo do ponedeljka da vidimo da li će Toma da se predomisli“. Ja mu odmah kažem: „Vučiću, izdaj to saopštenje ili će odmah biti izdato saopštenje o tebi.“ I on izda saopštenje i nestane.

Nikolić već u ponedeljak počne da krade poslanička mesta, mi zakažemo Centralnu otadžbinsku upravu za isključenje. Na upravi Nikolić nije imao ni četvrtinu podrške. Oni koji su ostali verni stranci, oni su se dogovorili da dođu s bedžom i na osnovu toga odmah je sračunao kako stoje stvari. Tada je isključen iz stranke.

Jeste li kontaktirali s Vučićem nakon što je nestao?

- Jesam, zovem ga ja i pitam gde si ti ovih dana, kaže ja sam na braniku stranke. Pitam ga gde si, kaže išao sam u Italiju, kupovao neku štamparsku mašinu za svoj list Pravda. I opet ga nema. Todorović mi je rekao da je Vučić nezadovoljan što on nije preuzeo da menja predsednika i izrazio spremnost da mu ustupi tu funkciju. Ja sam Todoru rekao da ne dolazi u obzir i da Vučić ne može ostati ni generalni sekretar jer kad se tako važne stvari dešavaju na nivou stranke, on mora biti tu prisutan i reagovati, a ne ostaviti stranku da se koprca u nevoljama. I kažem, Todore ovo je šansa da se i njega otresemo, ako ode samo Toma ništa nismo uradili.

Dakle, mogli ste da sprečite formiranje SNS samo da ste Vučiću dali funkciju zamenika predsednika?

- On tad ne bi otišao iz stranke, ali ako bi on bio zamenik, on bi lukavo, inteligentno i postepeno eliminisao iz rukovodstva sve ljude koji mu se suprotstavljaju. Mene bi ubeđivao da je sve u redu, da je odan stranci, ideologiji, meni lično i stranka bi promenila svoju politiku za 180 stepeni. On bi ostao, a sad bih ja bio som na asfaltu, a SRS bi bila evrounijatska jer je on već uveliko bio zavrbovan.

I šta se dalje dešava?

- Dešava se konferencija za novinare i novinar pita Gordanu Pop-Lazić gde je Vučić, šta je s njim, a ona odgovori: „Otkud ja znam gde je Vučić, nisam mu ja majka. Raspitajte se gde je, nađite ga.“ Tu je njemu bilo jasno da ne može računati na mesto zamenika predsednika. On je onda inteligentno došao pred gradsku skupštinu, podneo ostavku na odbornički mandat i rekao da napušta SRS. U međuvremenu, preko svojih medija, naročito preko Pinka, neprekidno forsira priču da se još nije izjasnio ključni čovek.

Šta je bilo s Majom Gojković?

- Maja Gojković je takođe bila vrbovana. Ona je u noći pobede 2004. tražila da se sklone radikalske zastave. Ja sam joj rekao da su zastave naše osnovno stranačko obeležje, ona nije poslušala. Napustila je stranačku ideologiju, a ja sam joj pružio šansu da se popravi. Godine 2006. izabrana je u Centralnu otadžbinsku upravu, o tome je odlučio Kongres stranke, a prema našem statutu potpredsednike bira predsednik. Ja je nisam predložio ni u predsednički kolegijum ni za potpredsednika. 2008. godine na predsedničkim izborima ona je naočigled novinara koji su to snimili glasala za Borisa Tadića. To je razbesnelo Nikolića i on je tada eliminisao iz stranke. Tad je proglašeno da ona nije član stranke, što baš i nije odgovaralo istini. Nije izbacivana.

Koja je priča s Aleksandrom Martinovićem? Nakon odlaska Nikolića i Vučića iz stranke, pozvali ste ga u Hag, postao je glavni stranački adut, umalo nije bio kandidat za predsednika...

- Mi smo počeli da sumnjamo da je on, kad smo ga odredili kao predsedničkog kandidata, postigao dogovor sa naprednjacima da podrži u drugom krugu Nikolića. Kasnije se ispostavilo da su sumnje bile opravdane. Ko je mogao u ono vreme kad je on u Skupštini drvlje i kamenje bacao na naprednjake da pomisli da će i on izdati. Posle smo shvatili da je on napadao isključivo Tomislava Nikolića, što nikome na vreme nije upalo u oči.

I vi više napadate Nikolića nego Vučića?

- Ne. Ja napadam obojicu podjednako. Što se tiče mog ličnog stava, mnogo me je teže pogodila izdaja Tomislava Nikolića nego Aleksandra Vučića jer sam u Nikolića zaista imao neograničeno poverenje. U Vučića nikada nisam imao toliko poverenje. Vučić je obrazovaniji i inteligentniji, ali čovek koga je teško kontrolisati. On nikakav autoritet u stranci nije priznavao osim mene. Osećao se superiornim u odnosu na ostale i njih je gazio. Ja sam tu bio svaki dan da mu čitam lekcije. I ima druga jedna stvar, Vučić je odmah vratio svoj odbornički mandat, dok je Nikolić ukrao poslanički mandat SRS iako se u crkvi zakleo da će se odreći tog mandata kad god stranka to od njega zatraži. To su razlike u čisto ljudskom pristupu, pa zato možete izvući takav zaključak.

Ipak, za razliku od Vučića, Nikolić nema nikakvu vlast.

- Tomislav Nikolić je danas potpuno beznačajan, a Aleksandar Vučić drži svu vlast u svojim rukama. Mi možemo da se šegačimo sa Nikolićem, kao što ćemo to raditi. Pogotovo oko njegove diplome, oko Fondacije Dragice Nikolić, njegovog čardaka ni na nebu ni na zemlji u Bajčetini, oko tri kuće koje je podigao u zabranjenom pojasu uz reku Savu potpuno nelegalno, zbog te njegove pohlepe, ogromnih troškova njegove porodice. Znate, kad njegova porodica krene na kolektivno letovanje u Tursku, oni potroše mnogo više para nego što vredi cela moja kuća.

Što se tiče Aleksandra Vučića, on je ozbiljan politički protivnik i ne sme se potcenjivati. On je u Srbiji najveći stručnjak za polititičku manipulaciju, za medijsku manipulaciju. Teško mu možemo i u Evropi naći ravnog. Utoliko je opasniji.

Sa područja medijske manipulacije on je na internetu proučio svu literaturu koja je u svetu objavljena na engleskom jeziku. Za razliku od Tomislava Nikolića koji ne voli da čita knjige, više voli da peče rakiju. Ali i Tomislav Nikolić je imao svoje vrednosti. On je bio veoma pošten čovek. U određenim okolnostima ljudi se menjaju. Uveren sam da ja nisam otišao u Hag, da Tomislav Nikolić ne bi postao izdajnik, a uveren sam da ne bi ni Aleksandar Vučić, mada nešto manje uveren nego u Nikolića.

Da li mislite da postoji sukob između njih dvojice?

- Među njima dvojicom je veliki sukob. To se vidi i po tome kako Kurir napada Tomislava Nikolića. Taj sukob je oduvek tinjao. Vučić je podmetao klipove Nikoliću. Donosio mi je prisluškivane razgovore Tomislava Nikolića i Borisa Tadića u Hag.

Otkud njemu to?

- On je nabavio neki uređaj za prisluškivanje koji vredi 35.000 evra. Pošto su svi naši telefoni u stranci bili umreženi, da bismo plaćali jefinije, on je tim uređajem mogao da kontroliše sve umrežene telefone.

Da li je Nikolić radio slične stvari protiv Vučića?

- Nikolić je nesposoban za to. On je bio inteligentan i elokventan i uklopio se u stranačku ideologiju. Nema on pojma ni danas šta je ideologija, ali uklopio se u naš sistem ideloških vrednosti i znao da ih zastupa. On je jadan, kad je formirao stranku izjavio da njemu uopšte ne treba ideologija. Pa posle kaže - ideologija je Srbija sa dvoja vrata, jedna prema istoku, jedna prema zapadu. Srbija kao železnička stanica.

Kako mislite da rušite vlast?

- Vučić sve vreme vlada na osnovu obećanja. Stalno obećava „biće bolje“, a sve više i više propadamo. On stalno dovodi investitore, a ništa se to ne pokazuje u privrednom životu. Trčaćemo kroz celu Srbiju po lokalnim medijima, držaćemo tribine, mitinge. Koliko energije budemo imali, koliko truda i napora, takvi će biti i rezultati.

Kritikovaćemo vlast, iznositi prljav veš i otkrivati korupcionaške afere. Znate, ima mnogo ljudi u sadašnjoj vlasti koji su ogrezli u korupciji, od Tomislava Nikolića kod koga je to najflagrantnije izraženo. On nikad nije bio na fakultetu na kome je diplomirao, nikad nijedan ispit nije polagao. Ne zna ni na koji je odsek tog fakulteta bio upisan, a na datume koji stoje u indeksu on je bio u Strazburu na zasedanju Saveta Evrope ili negde u unutrašnjosti Srbije na nekom partijskom zadatku.

Mislite li da preuredite SRS?

- To već radimo, i ima pomaka, ljudi koji su se pasivizovali, već su postali mnogo aktivniji.

Neke ljude ste već izbacili u prvi plan. Recimo, vašu nekadašnju sekretaricu Ljiljanu Mijoković, koja je poznata po tome što se uselila u stan Hrvata Barbalića?

- Ona je šef predsedničkog kabineta i član predsedničkog kolegijuma. Nije se ona useli ni u čiji stan. Opština je konstatovala da je taj stan više godina prazan. I opština je stan dodelila na korišćenje svojoj službenici, a ne mojoj sekretarici. Opština se još ranije tužila s tim Barbalićem, jer nosilac stanarskog prava je bio njegov otac. Otac i majka su se davno iselili u Hrvatsku a ovaj njihov sin nikakvih uslova nije imao da taj stan dobije jer je imao nekoliko nekretnina u Beogradu. Stanarsko pravo mogli ste preneti samo na nekoga ko živi s vama u zajedničkom domaćinstvu, ali ne na sina koji je davno odselio i ima stan u svom vlasništvu. Neki su to naduvavali jer su hteli političku aferu.

Šta mislite o stvaranju šireg opozicionog bloka?

- Zainteresovani smo da okupimo sve patriotske intelektualce i istaknute ličnosti, ali ne možete ući u koaliciju s udruženjem građana ili sa DSS.

Zašto osujećujete saradnju sa DSS?

- DSS se raspala. Ona se može obnoviti samo ako najure Sandu Rašković-Ivić. Nju je Vučić doveo za predsednika DSS. To je moja pouzdana informacija. Koštunica je podneo ostavku razočaran izbornim rezultatima i nije bio zainteresovan za izbor novog predsednika.

Miloš Aligrudić je bio Koštuničin kandidat.

- Da je bio zainteresovan, borio bi se i došao bi na tu izbornu skupštinu. Vučić je prečešljao svu infrastrukturu DSS-a i maksimalan broj delegata obradio na raznorazne načine da glasaju za Sandu. Ona na prethodnim izborima nije bila ni na listi kandidata za poslanike. Svi ozbiljni ljudi, Koštuničini saradnici su napustili stranku.

Zar nisu ti ozbiljni ljudi izneverili dogovor o formiranju Vlade DSS i SRS, kad je Koštunica trebalo da bude premijer a Toma bio par dana predsednik Skupštine?

- To je Koštunica uradio i to mu se razbilo o glavu. Zato što je još cinculirao između Istoka i Zapada. Još njegovo opredeljenje za rusku opciju nije bilo definitivno.

Da li su i Dveri Vučićev projekat?

- To nisam rekao. Još nemam informacije o Dverima. Ali, Dveri uopšte nisu registrovane kao politička stranka.

Kakve veze ima, učestvuju na izborima.

- Ali kao grupa građana. Ne može se praviti koalicija između jedne registrovane političke stranke i udruženja građana koji nisu stranka. Tako me možete pitati i što ne pravim koaliciju i sa vašim časopisom i sajtom, koji su takođe patriotski orijentisani. Sanda Rašković-Ivić to ne razume. Ona je jedna ćurka koja je zalutala u politiku. (Nemojte to da izbacujete.) Da vidimo koja još stranka postoji koja je patriotske orijentacije. Možda će to biti stranka Nenada Popovića. Da vidimo gde će Samardžić, gde će Aligrudić. Nije to nemoguće, ali je rano o tome razgovarati kad sav taj proces još nije okončan. Ako oni budu imali neku stranku, mi u najmanju ruku možemo da razgovaramo.

Iako drvlje i kamenje bacate po naprednjacima, na lokalnom nivou vam ne smeta da sarađujete. Imate s njima koaliciju u Bajinoj Bašti i Titelu.

- Mi imamo načelan stav koji naši opštinski odbori striktno sprovode. U Bajinoj Bašti smo imali koaliciju s DSS-om koji se jako nekorektno ponašao prema nama misleći da s nama niko više neće u koaliciju. U interesu građana je bilo da uđemo u koaliciju s DS u Baču. U Šidu smo sa DS i SNS. Kroz Srbiju je sve to rastresito, ali je naš stav da uvek mora biti u interesu građana i da nećemo da pravimo koalicije s ljudima koji su bili naši članovi pa su nam ukrali mandate.

Možda biste u nekom trenutku mogli i na republičkom nivou da sarađujete s naprednjacima?

- Evo neka se Aleksandar Vučić odrekne EU i neka se izjasni za potpunu integraciju s Rusijom, podržaćemo ga. Ja se borim za svoje ideale, a ne za svoju sujetu. Nisam ja grof Monte Kristo, kao što to govori Sanda Rašković-Ivić. Moji su ideali ostali isti i onaj ko hoće da ih realizuje, dobrodošao je. Ne napadam ja Vučića što je on mene lično izdao i što sam ja kivan, nego zato što sprema novu nesreću Srbiji i srpskom narodu. Neka to promeni, neka se okrene potpuno prema Rusiji. Svesni ste da ovako ne može ostati i da su stalni pritisci sa Zapada da se Srbija konačno izjasni. Neka se okanu EU, neka prestanu sa svim tajnim pregovorima o saradnji s NATO paktom uključujući i ulazak.

Je l' vas kontaktirao neko od aktuelanih političara?

- Ne, niko.

Jeste se videli s Lauferom?

- To je simboličan naziv za veliki broj ljudi koji su sarađivali sa SRS isključivo iz patriotskih motiva. Još uvek ima tih ljudi. Ne smem ni da žurim s tim jer znam da me policija prati, niti smem da krenem da obilazim sve te ljude. To ću morati postepeno, ali da vam dokažem da moje službe i dalje rade, daću vam jednu ekskluzivnu vest. Zahvaljujući tome što je bio u JUL-u, Aleksandar Vulin je uspeo svog oca Ranka Vulina da spase od hapšenja. Ranko Vulin je bio direktor Ciglane u Kaću, gde je '93. izvršio dva krivična dela zloupotrebe službenog položaja i jedno krivično delo primanja mita u devizama. Date su mu obeležene novčanice, a policija ga je uhvatila na delu. Prošao je bez krivičnog gonjenja.

Kad smo kod Vulina, ne samo on, već i mnogi analitičari tvrde da ste pušteni iz Haga da biste oslabili Vučića zbog toga što je Amerika nezadovoljna njegovom politikom prema ukrajinskom problemu.

- Kolika je to glupost! Ne postavlja se pitanje otkud ja u zatvoru 12 godina, nego otkud ja na slobodi. Moje prirodno stanište je zatvor?

Ne, ali vi najbolje znate da Amerika upravlja Haškim sudom.

- Jeste, ali šta su mogli da rade? Držali su me 12 godina na njihovu ogromnu moralnu i stručnu štetu. Međunarodni teorijski časopisi iz oblasti međunarodnog krivičnog prava prepuni su kritičkih tekstova o procesu koji se tamo vodi protiv mene i to je moralo jednom da prestane. Ali nije još, videćemo kad će to da se završi. Pošto sam izbačen, ja se dobrovoljno neću vratiti. I sad da vidim kako će Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić da me hapse.

Mislite da će im to biti problem?

- Bilo bi to vrlo interesantno da me moji najbliži saučesnici u svim mojim ratnim i zločinima protiv čovečnosti isporuče Haškom tribunalu. Videćemo.

Kako ste zadovoljni odnosom medija?

- Imao sam prvih dana veliki publicitet, međutim Vučićeva dugačka ruka sad to maksimalno sputava.

Niste bili gost ni na jednoj televiziji. Da li vas je iko zvao?

- Nije me zvala nijedna televizija s nacionalnom frekvencijom. Ja u tome vidim uticaj Vučića.

MILOŠEVIĆ JE NAJVIŠE VOLEO DA SE DRUŽI SA MNOM, A I JA SA NjIM; MISLIM DA SE BABIĆ DOBRIM DELOM UBIO ZBOG MOJIH NAPADA I PSOVKI

S kim ste se od zatvorenika najviše družili u Hagu?

- Mislim da je Milošević najviše voleo sa mnom da se druži, a i ja s njim. S njim sam se sprijateljio u Hagu, ovde nikada nismo bili prijatelji. Imali smo periode moguće saradnje i najoštrijih sukoba. Tamo nismo imali razmirice i svakodnevna stranačka prepucavanja, nego smo se posvetili sudskim procesima. Kad sam tek došao, imao sam zabranu kontakata s Miloševićem i to je trajalo nepunih godinu dana. A onda me iznenada prebace u blok u kom je on. Po mom mišljenju, neko je izučavao naše ranije sukobe, pa su pretpostavljali da ćemo se sukobiti i da će to naneti štetu obojici, naročito njemu zbog procesa. Znate, kad ste s nekim u sukobu u zatvoru, onda je to prilično nepodnošljivo. Međutim, mi se sprijateljimo i oni me posle dve godine robijanja prebace u sasvim drugu zgradu da ne bih bio s njim u kontaktu, ali je ta stara zgrada posle godinu i po dana srušena i onda smo opet bili u istoj. On je najviše bio opterećen sudbinom svoje porodice. Tražio je načina da im se pomogne da se vrate u Srbiju. Dačić ga je izdao, SPS je potpuno zanemarila potrebu da mu se pomogne i to ga je najviše opterećivalo.

Kad god je bilo mogućnosti, provodio sam vreme s Milanom Martićem, Nebojšom Pavkovićem, Goranom Hadžićem, Radovanom Karadžićem. S njim se nisam susretao često, jer smo bili u različitim blokovima, već kad su neke slave, proslave. Oni mene pozovu, jednom sam i ja njih pozvao, ali posle više nije bilo uslova jer su se neki robijaši bunili. Negodovao je jedan musliman kad je Karadžić došao na ručak koji sam ja priredio, pa to više nije bilo moguće.

Jeste li imali problema s nekim od zatvorenika?

- Ne, ali su oni imali problema sa mnom. Ja sam neprekidno bio u sukobu s onima koji su ulazili u nagodbu. Sa Biljanom Plavšić, Milanom Babićem, Miroslavom Deronjićem. Ja sam njima zagorčavao život. Samo ako ih vidim, ja odmah krenem s uvredama i psovkama. Mislim da se Babić dobrim delom obesio zbog mojih napada i psovki, da mu je postalo nepodnošljivo. Onda, Veselin Šljivančanin. Vremenom se u meni stvorila takva netrpeljivost prema njemu jer je toliko bio zatucan i titoista i zadrta Crnogorčina u onom najnegativnijem smislu, dakle, neko ko se izjašnjava kao pripadnik izmišljene crnogorske nacije, pa u jednom trenutku nisam više hteo s njim da se družim. A došlo je i do nekoliko incidenata, jednom sam hteo da ga tučem.

Zašto?

- Kad sam bio u najtežem zdravstvenom stanju, on je počeo da priča neke gluposti, onda mi je prvi nešto opsovao, a ja njemu majku, i on je odstupio. Sama pojava nekoga ko se zaklinje u Tita i hvali izmišljenom nepostojećom nacijom, nema nikakve ljudske vrednosti. Ko danas može biti za Tita posle svog zla koje nam je naneo? Sve ovo što se danas dešava je posledica Titove vladavine.

NIKOLIĆ SE MNOGO VIŠE RADOVAO OD MENE KAD JE UBIJEN ĐINĐIĆ, A RADOVAO SE I VUČIĆ

Da li ste svesni kakvo zgražavanje izazivate stavom da se radujete što je Đinđić ubijen?

- Uopšte me to ne interesuje. Ja ne bih pričao o Đinđiću, ali su novinari postavili pitanje. Mnogo više od mene se radovao Tomislav Nikolić. Radovao se i Vučić. Mnogo smo šala crnohumornih zbijali na tu temu. Ali je razlika u tome što sam ja iskren. Pitaju me da li se kajem što sam se pre 12 godina radovao. Pa što bih se kajao? Ja sam bio u zatvoru. Ja sam bar imao lični razlog da se radujem. On me je poslao u Hag i tražio da me ne vraćaju. A ruke nisam isprljao, u tome nisam učestvovao. Mene su u Hagu saslušavali istražni sudija i javni tužilac iz Beograda i ja sam u saslušanju rekao da me je obradovala vest jer je to bila stvar prkosa.

Razgovarala: Smiljana Vidić

Foto: Marko Radovanović