Stavovi zapadnih političara o Kosovu i uslovima da Srbija dobije status kandidata

Angela Merkel: Srbija ne ispunjava uslove za status kandidata za EU

Srbija u ovom trenutku ne ispunjava uslove za status kandidata za EU, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel i pozvala Vladu Srbije na promenu kursa.

Savezna kancelarka objasnila je danas u Bundestagu da "za sada nisu obezbeđene pretpostavke za dodelu statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju Srbiji".

Posle višenedeljnog nagađanja, konzervativna šefica vlade je danas jasno stavila do znanja da će nemački stav na samitu EU 8. i 9. decembra, kada se bude raspravljalo o daljoj evropskoj integraciji zemalja Zapadnog Balkana, kada je o Srbiji reč, biti negativan.

Za odluku o dodeli statusa kandidata Srbiji, kao i svakoj drugoj zemlji koja ga želi, potrebna je podrška svih članica EU.

"Put Srbije u EU vodi samo preko normalizacije odnosa sa Kosovom", rekla je kancelarka pred kraj govora o nemačkim pripremama za samit EU, koji je pretežno bio posvećenkrizi evra.

Angela Merkel je dodala da su "EU i nemačka vlada blagovremeno formulisali svoja očekivanja prema Srbiji u formi konkretnih koraka".

"Veoma mi je žao što Srbija do sada nije ispunila ova očekivanja u dovoljnoj meri, čime za sada nisu data pretpstavke za dodelu statusa kandidata", rekla je kancelarka.

Dodala je da se "pored toga Srbiji može prebaciti i da je proteklih dana doprinela stvaranju atmosfere u kojoj su nemački vojnici KFOR-a na severu Kosova vatrenim oružjem napadnuti i povređeni".

"To nije prihvatljivo. Naši vojnici tamo veličanstveno obavljaju svoj posao za šta smo im zahvalni", istakla je Angela Merkel. Istovremeno je navela da je Nemačka "za evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana".

"Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja su preko kriterijuma iz Kopenhagena deo politike širenja EU. Dugoročno mi želimo da ne samo Srbiju, već i Kosovo uključimo u EU i istovremeno sačuvamo punu sposobnost EU da funkcioniše", rekla je Angela Merkel pred poslanicima Bundestaga.

Filip Riker: Poziv da se uklone barikade treba da prati i ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova

VAŠINGTON – SAD pozdravljaju poziv predsednika Srbije Borisa Tadića da se uklone barikade na severu Kosova, ali taj poziv treba da prate i konkretne akcije na ukidanju paralelnih institucija na tom prostoru, izjavio je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Filip Riker.

On je na brifingu za strane dopisnike u Vašingtonu, rekao da SAD mesecima traže od srpskih zvaničnika da se izjasne o uklanjanju barikada.

Riker je takođe naveo da Srbija sada treba da sprovede dogovore postignute u dijalogu sa Prištinom.

„Postignuto je mnogo dogovora u dijalogu, ali se sada očekuje i njihovo sprovođenje. Do 9. decembra je važno da se Srbija usredsredi na sprovođenje postignutih dogovora, nakon čega će Evropski savet odlučivati o kandidaturi Srbije”, ocenio je Riker.

Na pitanje šta se tačno očekuje od vlasti Srbije, američki zvaničnik je kazao da se sada paralelne institucije na severu Kosova finansiraju iz Beograda, a da su u određenim slučajevima, kako tvrdi Riker, i pripadnici srpske policije, koji su plaćeni iz budžeta Srbije, aktivno pomagali u pravljenju barikada.

To je u suprotnosti sa rezolucijom 1244 SB UN i na tom polju Beograd treba da preduzme mere, rekao je Riker i pozvao Vladu Srbije da spreči izgradnju alternativnih puteva sa severne strane administrativne linije.

Riker se založio i za priznavanje diploma između Srbije i Kosova.

On je rekao da SAD podržavaju evropsku perspektivu Srbije i Kosova, ocenivši da su razgovori koji se vode u Briselu šansa za postizanje dogovora koji će omogućiti napredak u životu ljudi u Srbiji i Kosovu, posebno na severu Kosova.

Delimo stav EU da Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu. Cilj je unapređenje mira, stabilnosti i demokratije u regionu, ali ističemo da su dijalog i implementacija sporazuma od ključnog značaja za dalji napredak , naveo je zvaničnik Stejt departmenta.

Riker je, na pitanje dopisnika Tanjuga, rekao da američka administracija veoma ozbiljno shvata optužbe za trgovinu ljudskim organima na Kosovu, koje je u svom izveštaju izneo izvestilac Evropskog parlamenta Dik Marti.

Alen Žipe: Srbiji status kandidata samo uz napredak dijaloga sa Prištinom

Zvanični Pariz je otkrio karte kako će se odnositi prema pitanju proširenja EU, uoči odluke o Srbiji.

- Kada je reč o Srbiji, Francuska bi mogla da podrži dobijanje statusa kandidata pod uslovom nastavka započetog dijaloga s Kosovom i konkretnog napretka u tom smislu - zvanični je stav Francuske koji je izneo ministar spoljnih poslova ove zemlje Alen Žipe.

Prema Žipeovim rečima, politika proširenja treba da bude kontrolisana, uzimajući u obzir trenutnu situaciju u Uniji.

Francuski ministar ponovio je već poznati princip da perspektiva prijema zavisi od pojedinačnih zasluga svake zemlje kandidata, a da ritam prijema zavisi od ispunjavanja kriterijuma, naročito u domenu vladavine prava.

S obzirom na to da bi Evropski savet, prema Žipeovim rečima, 9. decembra trebalo da se izjasni o pitanjima proširenja na osnovu strategije Evropske komisije iz oktobra, Francuska je, osim za Srbiju, utvrdila svoju poziciju i za Kosovo, Crnu Goru i Tursku.

Ke d’Orsej smatra da je, što se Crne Gore tiče, otvaranje pregovora već u decembru - preuranjeno. Tom pitanju bi, prema stavu Pariza, trebalo da se vrati sredinom sledeće godine.

(Večernje novosti)

Gvido Vestervele: Srbija mora prihvatiti teritorijalni integritet Kosovo

Berlin - Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele upozorio da napadi Srba na vojnike Kfora uoči donošenja odluke o kandidaturi otežavaju njenu "evropsku perspektivu".

"Kažem slobodno i bez uvijanja: ako Srbija ne prihvata teritorijalni integritet Kosova, to je onda kriterijum i u donošenju naših nemačkih odluka", kaže Vestervele.

"Događaji na severu Kosova će svakako biti deo rasprave i oni evropsku perspektivu Srbije, koju ja vidim, želim i podržavam, nikako ne čine jednostavnijom", kaže on.

Napadi na Kfor stvorili su, kako se izrazio šef nemačke diplomatije, "veoma ozbiljnu situaciju".

Mihael Špindeleger: Sumnjam u kandidaturu Srbije zbog nasilja nad Kforom

Brisel - Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger izrazio je danas sumnju da će zbog nasilja srpskih demonstranata protiv vojnika Kfora Srbija moći da preduzme dalje korake u približavanju EU.

On je, kako prenosi APA, rekao pred sastanak šefova diplomatija EU u Briselu, da treba videti da li će Srbija dobiti status kandidata.

- Imamo sumnje zbog tih događaja. Puno toga će zavisiti od toga koliki je napredak napravljen na tehničkom nivou na Kosovu. Očekujem od obe strane ne samo konstruktivnost, već i rezultate - poručio je Špindeleger.

On je podsetio da je Austrija javno iznela podršku Srbiji i zalaganje za dodelu statusa kandidata.

- Međutim, ovi događaji su kod nas izazvali dvoumljenje. I to zato što su, na primer, srpski mediji izvestili o napadu vojnika Kfora na srpsko stanovništvo. Ako se znaju činjenice, onda se to ne može ni u širem smislu tako tumačiti - objasnio je Špindeleger.

Prema njegovim rečima, sada je potrebno ne samo da predsednik Srbije Boris Tadić nešto kaže u vezi sa aktuelnim događajima, već da slede dela, da počinioci budu pronađeni i kažnjeni, i da svi iskažu spremnost da tako nešto ubuduće spreče.

To je preduslov za svaki dalji korak napred, podvukao je on.

Tomas de Mezijer: Srbija sve dalje od kandidature

Brisel – Nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer ocenio je da je uticaj vlasti u Beogradu na Srbe na severu Kosova jak i da mora da ga upotrebi.

On je u rekao da bi uticaj trebalo da bude "upotrebljen u pravcu mirnog razvoja implementacije međunarodnog prava".

"To zahtevam od srpskih vlasti. Oni žele kandidatski status, a svaki dan koji prolazi kao ovaj, udaljava ih sve više od kandidature“, izjavio je nemački ministar odbrane odgovarajući na pitanje novinara Dojče velea u Briselu.

„Mi ne verujemo da Srbija nema uticaj i da su se ti ljudi otrgli kontroli. Kada su 70 ili vise tzv. fudbalskih navijača Crvene Zvezde uključeni, ja se pitam ko ih je poslao? Kako su stigli tamo? Kako će da se vrate i koji i mi je zadatak? Očekujem od srpskih vlasti više. Lokalni problem ne može biti rešen samo od strane Kfora, vojnim putem“, zaključio je Tomas de Mezijer. 

Nemački ministar danas u Briselu prisustvuje sednici ministara spoljnih poslova i odbrane EU. Već tada bi, kako se očekuje, mogli da budu razmotreni rezultati razgovora delegacija Beograda i Prištine od čega zavisi i odluka o dodeljivanju statusa kandidata Srbiji.

Ulrike Lunaček: Nema statusa kandidata dok traje nasilje na Kosovu

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Ulrike Lunaček izjavila je danas da Srbija ne može da očekuje da će dobiti status kandidata za članstvo u EU dok na njenim "granicama traje eskalacija nasilja".

Lunaček koja je i šefica poslaničke grupe austrijskih Zelenih, u saopštenju je zatražila od zemalja članica EU da "pojačaju pritisak na Srbiju kako bi Beograd urazumio srpske ekstremiste na severu Kosova". Navodeći da "nasilni izgredi na severu Kosova u kojima je juče povređeno i osam austrijskih vojnika moraju biti odmah zaustavljeni", Lunaček je pozvala Srbiju da "u tom pitanju odsudnom za ceo region, upotrebi svoj politički uticaj na severu Kosova".

Ulrike Lunaček je zatražila mirno uklanjanje barikada i realizaciju odredbi o autonomiji iz plana Martija Ahtisarija.

- Srbija ne može ozbiljno da očekuje da će narednih sedmica dobiti status kandidata za EU, dok na njenim granicama eskalira nasilje. Bez okončanja nasilnih sukoba i značajnog poboljšanja susedskih odnosa između dve države putem sprovođenja dogovora iz dijaloga, ne može biti statusa kandidata za Srbiju - navela je Lunaček.

U saopštenju se navodi da Lunaček kao i poslanička grupa Zelenih u EP, načelno podržavaju status kandidata za Srbiju, ali da "u EU važi princip - kooperacija umesto konfrontacije - što mora biti primenjeno i u slučaju Srbije i Kosova".

Šefica poslaničke grupe Zelenih u EP je navela da "modeli autonomije u Evropi i svetu pokazuju da građanke i građani u autonomnim regionima mogu da očekuju veoma dobre uslove života" i da je, umesto nasilnih incidenata, potrebno raditi na takvoj "zajedničkoj, boljoj budućnosti sa širokom autonomijom za severno Kosovo u jedinstvenoj državi Kosovo".

Vilijam Hejg: Potrebni dalji koraci ka normalizaciji odnosa Beograda s Kosovom

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg pozdravio je danas odluku Beograda da obnovi dijalog sa Prištinom, ali je istakao da su potrebni dalji koraci ka normalizaciji odnosa i sprovođenje dogovorenog. Hejg je danas u Londonu razgovarao sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem.

U saopštenju Forin ofisa istaknuto je da Hejg na sastanku podvukao britansku podršku proširenju EU tako da se uključe sve zemlje zapadnog Balkana, kao i značaj "konstruktivnog angažovanja Srbije sa susedima".

On je pozdravio dosad postignuti napredak Srbije ka ispunjenju kriterijuma za status kandidata i odluku Beograda da obnovi dijalog sa Prištinom.

Kako se navodi u saopštenju, Hejg je takđe naglasio "potrebu za daljim koracima ka konstruktivnom angažovanju na normalizovanju odnosa sa Kosovom i hitnog i efikasnog sprovođenja dosad dogovorenog".

Hejg je pozdravio napredak koji je Srbija ostvarila do sada u ispunjavanju kriterijuma za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, navodi se u saopštenju.

Kako se navodi na sajtu Vlade Srbije Jeremić je rekao posle susreta sa Hejgom da u ovom trenutku ne postoji neophodni konsenzus u okviru EU o dodeljivanju Srbiji statusa kandidata za članstvo i istakao da će Srbija nastaviti da radi na tome da se on postigne.

Jeremić u Londonu boravi od petka a današnjim susretom sa Hejgom završava posetu Velikoj Britaniji, nakon čega odlazi u Njujork, gde će sutra prisustvovati sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj situaciji na Kosovu.

Odluku o kandidaturi doneće Evropski savet 9. decembra, podseća se u saopštenju.

Herman Van Rompej: Potrebni dodatni koraci kako bi Srbija uverila EU da je posvećena dijalogu

BRISEL - Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej danas je, posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, izrazio zadovoljstvo zbog napretka u dijalogu Beograda i Prištine, ali i istakao važnost sprovođenja dogovorenog.

"Iako priznajemo najnovije rezultate u dijalogu Beograda i Prištine, podstakao sam predsednika Tadića da učini dodatne korake kako bi uverio države članice EU da je Srbija ozbiljno posvećena dijalogu i da sprovodi do sada dogovorena rešenja", navodi se u Rompejovoj izjavi dostavljenoj medijima.

Rompej je podsetio da su regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi suštinski deo procesa proširenja EU, i da će Brisel, oslanjajući se na fer i pravične kriterijume, svaku državu koja pretenduje na članstvo u EU ocenjivati u skladu sa tim uslovom.

Predsednik Evropskog saveta je još jednom potvrdio da je EU posvećena integrisanju država Zapadnog Balkana sa željom da na taj način doprinese jačanju mira, demokratije i stabilnosti na evropskom kontinentu.

Van Rompej je, kako je saopšteno, istakao lične zasluge predsednika Tadića u nastojanju Srbije da ispuni ekonomske i političke kriterijume za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

On je potvrdio da će Evropski savet 9. decembra razmotriti mišljenje Evropske komisije o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Jelko Kacin: Nadam se kandidaturi Srbije, ali Beograd nije ni počeo implementaciju postignutih dogovora sa Prištinom

Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelko Kacin izrazio je nadu da će Srbija nakon Samita EU 9. decembra postati zemlja kandidat za članstvo u EU, ali i istakao značaj sprovođenja dogovora postignutih u dijalogu Beograda i Prištine.

On je, na jučerašnjem obraćanju ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremić članovima odbora za spoljne poslove EP, čestitao Vladi Srbije na obavljenom poslu i sprovedenim reformama u proteklom periodu, saopšeno je danas iz kabineta Kacina.

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji koji je izašao prošlog meseca je bio pozitivan, a proces usvajanja rezolucije EP o Srbiji će otpočeti u januaru sledeće godine, rekao je Kacin.

To će, kako je ocenio, biti prilika da se još jednom Srbiji pošalje pozitivna poruka ohrabrenja i poruka o značaju integracije Srbije u EU.

"Iskreno se nadam da će Srbija nakon Samita EU 9. decembra postati zemlja kandidat, kao i da će Crna Gora preuzeti štafetu od Hrvatske i dobiti datum za početak pregovora o članstvu", poručio je Kacin.

On je takođe istakao da je važno da se u potpunosti sprovedu svi postignuti dogovori u dijalogu Beograda i Prištine i da se dijalog nastavi u konstruktivnoj atmosferi.

"To je nužno da bi se situacija na terenu stabilizovala i povratilo međusobno poverenje. Nažalost, do ovog trenutka Srbija nije ni počela sa implementacijom postignutih dogovora", naveo je on.

Kacin u saopštenju tvrdi da je pravna služba Ministarstva spoljnih poslova Srbije donela negativno mišljenje o zakonitosti i ustavnosti rešenja koje je beogradski pregovarački tim postigao sa predstavnicima Prištine u Briselu.

"U tom svetlu, želim da vas pitam da li ste vi trenutno deo rešenja ili deo problema na putu Srbije ka EU?", upitao je Kacin Jeremića.

Kako se navodi u saopštenju, ministar Jeremić je u svom odgovoru istakao da je nužno poštovati zakone i Ustav Republike Srbije, dodavši da Evropska unija sama insistira na "vladavini prava i poštovanju pravila".

Kacin je zaključio da Jeremić svojim nastupom nije razjasnio da li Srbija namerava da primeni postignute dogovore ili ne, i, kako kaže, time ostavio članove odbora zbunjenim u vezi sa sledećim koracima koje će Beograd preduzeti u pravcu ispunjavanja uslova za sticanje statusa kandidata i dalje normalizacije odnosa sa Prištinom, navodi se u saopštenju.

Miroslav Lajčak: Barikade i izdvajanje severa Kosova su neprihvatljivi i neće biti tolerisani

VAŠINGTON - Izvršni direktor Evropske unije za Evropu i Centralnu Aziju Miroslav Lajčak ocenio je da je dijalog Beograda i Prištine "izuzetno važan", ali da sam dijalog nije dovoljan za rešavanje problema u vezi sa graničnim prelazima na severu Kosova.

Lajčak je u izjavi Glasu Amerike rekao da bi želeo da se dijalog pojača i uključi više političkih pitanja.

"To je prvi i jedini kanal direktne komunikacije Beograda i Prištine i mislim da je u interesu svih da održe i ojačaju taj kanal. To je važno ne samo za Beograd i Prištinu, već i za EU i SAD, da znaju da oni mogu da sednu za isti sto i razgovaraju o pitanjima koja su, pre svega, važna za svakodnevni život ljudi, ali su i političke prirode", rekao je Lajčak.

On je objasnio da dijalog treba da postane stalni instrument za Srbiju i Kosovo da razgovaraju o postojećim problemima, uz isticanje da "ne vidi alternative dijalogu".

"Možemo da idemo od Beograda do Prištine, ali to nije isto. Kroz dijalog, naši partneri u Beogradu i Prištini se navikavaju na to da upoznaju jedni druge, razgovaraju, nalaze zajednička rešenja i prave kompromise", rekao je zvaničnik EU.

Lajčak smatra da bi u okviru dijaloga trebalo razgovarati i o sporu u pogledu graničnih prelaza na severu Kosovu.

"Ne možete da ignorišete tako važno i osetljivo pitanje, ali očigledno sam dijalog nije dovoljan da se reši taj problem.

Potreban je takođe veoma jasan i čvrst stav SAD i EU kojim se naglašava da su barikade i bilo koji elementi koji dovode do de fakto podele severa Kosova potpuno neprihvatljivi i da neće biti tolerisani", naglasio je on.

Na pitanje da li očekuje da će Srbiji u decembru biti odobren status kandidata za članstvo u EU, Lajčak kaže da ne želi da prognozira odluku evropskih lidera.

"Verujem da je mišljenje Evropske komiisje pažljivo napisano i izbalansirano i pozdravljeno od strane Srbije, koja zna šta je potrebno uraditi", naveo je slovački diplomata.

Lajčak je ocenio da je u Srbiji postignut znatan napredak, i da je zatvaranje poglavlja sa Haškim tribunalom izuzetan uspeh i "to treba prepoznati".

"Zemlje članice sada žele da vide sporovođenje obaveza koje je Srbija već prihvatila u dijalogu sa Prištinom", dodao je on.

Lajčak je naveo da ne smatra da će trenutna finansijska kriza uticati na proces proširenja unije na Zapadni Balkan.

"Apsolutno sam siguran da nema bolje perspektive i alternative evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana", naglasio je Lajčak.