Srpska vlada – gej parada

Svedoci smo kako se sistematično i sa svih strana napada naša tradicija, istorija i naš način života. Jednom rečju, sve što ima predznak srpsko: kao što je crkva, vojska, istorija, običaji, ćirilica, trpi neprekidne, što direktne što posredne udare od strane onih koji sa pozicija sekularnog humanizma veruju da je sve tradicionalno po sebi loše i negativno. Naročito ako je to tradicionalno pri tom i naše, srpsko.

Jedan od puteva urušavanja ostataka tradicionalnog način života i pogleda na svet je promovisanje novih dekadentnih shvatanja, običaja i pravnih propisa. Krajnji oblik modernog individualizma je samoživi egoizam čoveka-potrošača i opsesivno traganje za ličnim zadovoljstvom. Porodica i porodične vrednosti su ili ismevane, ili proglašene za nešto primitivno i negativno. Nasuprot tome se promovišu modeli ponašanja koji su za „ćutljivu većinu“ nešto strano, a neretko i nenormalno.

Promovisanje promiskuiteta ili seksualnih perverzija kao nečeg normalnog dolazi ne samo više iz sfere opskurnog polusveta, već to otvoreno promovišu vlade, univerziteti i mediji. Stoga ni ne čudi što u Uneskovom vodiču za obrazovanje dece koja idu u niže razrede osnovne škole imamo promociju masturbacije kao nečeg normalnog, pa i poželjnog ili, pak, da se devojčicama sa nešto preko desetak godina usađuje u um da je abortus nešto „ok“.

Stoga je za nas ova najavljena „gej parada“ zapravo samo jedan kamičak u mozaiku savremenog postmodernog nihilizma koji razara zajednice (porodice, rođačke zajednice i narode) i rastače nacionalne i religijske identitete. Sve to jer je moćnom kapitalu i političkim centrima globalizma u interesu da oslabe tradicionalne vrednosti na kojima počivaju nacionalne zajednice i države kao prepreke potpunom trijumfu globalnog megakapitala. Stoga su neretko omladinski, anarhistički ili „seksualni“ pokreti i njima srodne mode najčešće nesvesna sredstva globalističkih procesa i projekata razbijanja autonomnih zajednica i tradicija (nacija, država, verskih zajednica). Po starom rimskom načelu „zavadi pa vladaj“ podstrekava postojeće i generiše nove podele i konflikte kako bi lakše uspostavio i zadržao kontrolu nad zajednicama. Kada je neka zajednica podeljena po mnogim linijama podele, ona gotovo bez otpora biva „integrisana“ – usisana od strane struktura moći.

Kada se ovo zna, onda je jasno da nama ovde nije cilj da govorimo o tim jadnim izmanipulisanim homoseksualcima, i o tome kakav je to psihosocijalni poremećaj čega su i oni svesni, već ćemo nastojati da se bavimo pozadinom ovakvih „pozadinskih“ aktivnosti. Ili srpski rečeno ko to i zbog čega podržava tu i takvu gej paradu.

Osim gej lobija koji je prilično jak u medijima, kulturi i politici, a naročito u sadašnjoj vladi koji po prirodi „gura“ i nameće svoju ideologiju i način života kao nešto normalno, pa čak i „fensi“ postoje i strejt krugovi koji su u igri oko ovoga sramotnog pirovanja. Mnogi ne žele da budu proglašeni kao nazadni i primitivni, pa se prisiljavaju da podrže nešto što u sebi preziru ili barem prikriju svoje prave stavove. Osim ove tiranije mode kojoj naročito lako podleže naša malograđanska i palanačka elita, imamo posla i sa direktnim uslovljavanjima. Naime, pod pritiskom EU i oni političari kojima se privatno sve ovo gadi moraju da zapuše nos i da „odrade paradu“ da bi im se na nekom spisku u Briselu i Vašingtonu ubeležio jedan plus. Verujemo da je ministru policije da je druga situacija bilo lako da zabrani ovaku bizarnu manifestaciju, ali pošto su evrointegracije u pitanju – ništa nije teško.

Zanimljivo je da je isprovociran pozivom da se pridruži „šarenoj koloni“ gradonačelnik Đilas rekao da on ne odobrava manifestacije ovog tipa što je i najoštrije protivljenje nekog iz vladajuće koalicije. No, osim njega, vladini političari su poput ministra Čiplića („Srbija je sazrela za ovako nešto“) ili pomoćnika ministara podržali gej paradu ili pak „mudro“ ćute. Ne računajući na Čedin LDP koji će očekivano uzeti učešća u „paradi“ (nekad smo imali parade muškaraca u čizmama, a sada čekamo ove u štiklama) ni u opoziciji ne čujemo previše glasova otpora. Čini se da je „ferman iz Brisela“ svima stigao te da je malo onih koji bi rizikovali da se zamere „Evropi“. 

Stoga su nam jasne izjave ministra za ljudska i manjinska prava Čiplića da će država pružiti svu „logističku podršku da ta manifestacija prođe bez problema i da se ustavna sloboda (učesnika parade homosekusalaca) promoviše na nesmetan način" – pa dodaje da je, za Srbiju, gej parada „promocija tolerancije i slobode“. Ministarstvo, po rečima ministra, a time i vlada, daju moralnu i političku podršku paradi homoseksualizma. To će kako reče „legitimisati Srbiju koliko je spremna da poštuje i toleriše različitosti“.

Osim logističke podrške koju daje vlada direktno učešće bi trebali da imaju i neki funkcioneri vlade i opozicije. Odavno je najavljeno da bi učešće u homoseksualnoj povorci trebao da uzme i Marko Karadžić državni sekretar u ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Pored toga, po izjavama koje nisu demantovane, očekuje se da se na „paradi“ pojavi neki političar LDP-a, verovatno ne Čeda da ne bi ugrozio poziciju u „strejt“ delu biračkog tela, pošto su oni poznati i kao jedina stranka koja koketira i sa pravima ljudi „druge seksualne orijentacije“. Takođe, očekuje se pojavljivanje nekog iz Koraćeve SDU, a verovatno i nekog iz Čankova autonomaške LSV. Osim toga, Egzit i Borba daju javnu medijsku promotivnu podršku, a kako vidimo B92 i u manjoj meri i drugi mediji neformalnu promociju. Dakle, mnogi su aktivno uključeni u kampanju, a pri tome se strogo pazi da u medijima nema zapaženijeg prisustva onih predstavnika većinske Srbije koji misle drugačije.

Ono što je zanimljivo je da su neke poznatije organizacije koje promovišu homoseksualizam u Srbiji izašle iz organizacije ove „parade“. Govori se o sporu oko podele donacija koje su izdašne, jer je u pitanju „evropska tolerancija“, ali i oko razlika u vezi koncepta ovog u svetu najvećeg kič performansa. Ono što može da se zaključi je da, osim svađe oko novca i koliko će se ko promovisati, očigledno postoji i politička pozadina priče. Neka udruženja homoseksualaca ne žele da budu politički izmanipulisana i iskorišćena od nekih stranaka i ministarstava da bi na njima skupljali poene. Pri tome, izjave nekih, svedoče i da su svesni da ih neko preko ove provokacije gura u konflikt ne samo sa navijačima, već i sa većinskom Srbijom. Dakle, neki su svesni kako oni služe promociji nekih partija, ali i provokativnim nastupima stvaraju animozitet prema sebi i stvaraju nepotrebne tenzije. Šta god od ovoga bio primarni razlog podela i raskola možemo reći i da su, ako ni zbog čega drugog, zbog toga i gejevi „Srbi“.

E, sada da vidimo ko je protiv gej parade. Osim navijačkih i nacionalnih organizacija i grupa, to je i po istraživanjima javnog mnjenja većina od 82 procenta stanovništva. No, koga to zanima u proevropskoj vladi, jer ona ne radi ono što je volja naroda, već ono što joj nalože briselski komesari i vašingtonski komadanti. Demokratsko je, po njihovom shvatanju, ono što je moderno i evropsko – dakle, ono što diktira najnovija politička ili medijska moda sa Zapada.

Ovo je leto prošlo u znaku gej parada u regionu (Zagreb, Budimpešta...) koje su prošle kako tako, bez većih incidenata. Jedino je ona u Moskvi odlučnom voljom gradonačelnik i odlučnim stavom crkve sprečena. Pošto je kod nas, kao u Moskvi, javnost protiv takvog ispoljavanja „različitosti“ i stoga i nije bilo do sada gej parada (ne računamo pokušaj 2001) i naši političari i vrh crkve bi trebali razmisliti kako da se spreči, ako ništa drugo, moguća konfliktna situacija, jer je ovo manifestacija visokog bezbednosnog rizika. Mislimo da ni ministru policije nije u interesu da nasilno razbija vrlo verovatni protest navijačkih i patriotskih grupa, te bi stoga zabrana ili izmeštanje gej parade iz centra grada zbog mogućih sukoba bilo prihvatljivo rešenje. Isto tako, verujemo da nikome ko ovoj zemlji želi dobro nije interes da se u ovo teško vreme velike krize javnost dodatno uznemirava i deli. 

No, kod nas ne postoji svest o političkoj šteti koju bi mogao prouzrokovati takav konflikt, a kamoli o dubinskoj i dugoričnoj šteti od promovisanja sistema vrednosti koji je u suprotnosti sa našim narodnim i tradicionalnim shvatanjem života. Nije, dakle, reč o borbi za prava homoseksualaca, već u nametanju jednog bizarnog i destruktivnog pogleda na svet, pre svega srpskoj omladini. Svako od tih kratkovidih će reći: „pa dobro, šta fali, pustimo ih nek se šetaju, kakva šteta od toga?“. Ali ako im se predoči ono uputstvo Uneska i to da će njihovoj deci u školi u okviru promocije tolerancije biti nametnuto da je „gej ok“ onda bi se i zamislili. A ako bi im predstavili mogućnost da recimo njihov sinčić zbog takve klime u medijima i društvu možda za nekoliko godina dovede svog „dečka“ u kuću ili pak da im ćerka govori da će abortirati to bi ih pogodilo.

No, nažalost, mediji ne govore o tim i sličnim posledicama promocije homoseksualizma i drugih „sloboda“ u našem društvu, već priču manje više svesno vode ka „šarenim paradama“ u kojima su golišavi muškarci u štiklama sve što se vidi. Izbegavaju da kažu istinu da je ovo direktna provokacija i ponižavanje većinske Srbije, te da im cilj „prevaspitavanje“ celog društva prema najnovijim evro-gej standardima. Nikako ne treba zaboraviti da se sve to dešava ovde i danas i da će imati posledice na živote nas i naših bližnjih. Dakle, i pored sve sile koja stoji iza promocije homoseksualne mode, svi smo mi manje ili više odgovorni ako „oni“ pobede jer se nismo osvestili na vreme.