Silovanje Srbije - Aleksandar Vučić na naslovnim stranama dnevnih listova (I)

 "Ja ne umem da se bavim propagandom, propagandom se bave oni. Bave se lažima, neistinama, a ja se bavim time da na ozbiljan i odgovoran način odgovaram na gluposti koje na dnevnom nivou izgovaraju."

Ova izjava predsednika Srbije, Aleksandra Vučića sažeto odslikava njegov odnos prema javnosti i političkim protivnicima, i ujedno je odličan i jezgrovit primer njegove medijske strategije, zasnovane na unapred pripremljenim i dobro odglumljenim predstavama, u kojima se prikazuje kao državnik, zaštitnik, reformator i žrtva za opšte interese. Ali, uprkos njegovim svakodnevnim zaklinjanjima i prenemaganjima da živi i radi za Srbiju, odnos predsednika sa građanima bolje se može opisati kao surova manipulacija za koju se ne biraju sredstva, i medijsko silovanje, u kome se ne biraju poze. Svedoci smo stoga, da se Vučić bukvalno ne skida sa naslovnih strana novina, i samo što ne iskače sa TV ekrana, poput neke aveti iz filma strave i užasa, koja žrtvama isisava mozak i ostavlja šupljinu u glavi, koju zatim ispunjava smešom neistina i poluistina, histeričnih govora i brutalnih napada.

Lobotomisana SNS vojska kao temelj predsednikove moći

Većini građana su, i pored medijske agresije vlasti, jasne namere i praksa sadašnjeg režima, te bi se stoga očekivalo da se to odrazi i na rejting predsednika i njegove stranke. Istraživanja javnog mnenja pokazuju međutim da je Vučićeva popularnost i dalje visoka, a da njegova partija i dalje uživa veliku podršku opredeljenih birača. Vučić svoju moć potvrđuje pobedama na izborima, koje su, pored brojnih nepravilnosti i nasilja,  u mnogome posledica neizlaska na glasanje razočaranih građana, a još više disciplinovanog glasanja pristalica SNS. Veliki uticaj na izborni rezultat imaju svakako različite prevare i krađe glasova, koje su u Srbiji već uobičajene, kao i brojni pritisci i pretnje. Ipak, ni na takav način se ne može doći do 50% glasova izašlih birača, i masovna izlaznost pristalica SNS jeste osnova za izborne pobede

Naprednjačka pešadija predsedniku i stranci verno daje svoje glasove, iako su ti, da ih nazovemo, obični mali naprednjaci, često i sami izloženi samovolji vlasti, dok jedva sastavljaju kraj s krajem. Čak i običan naprednjak vidi da stanje nije baš toliko ružičasto kao u vestima TV Pink, ali, kako se na izborima ispostavlja, uvid u stvarnost nije ono što odnosi prevagu kada se nađe na izbornom mestu. Ali, ako je to tako, moramo se zapitati kako to da je Vučićeva glasačka mašina, sastavljena najviše od građana sa niskim primanjima i niskim životnim standardom, tako verna, stabilna i motivisana?

Po SNS masama se deluje izuzetno dobro osmišljenom i do detalja organizovanom propagandom

Odgovor na to pitanje je jednostavan - po SNS masama se deluje izuzetno dobro osmišljenom i do detalja organizovanom propagandom. Mora se priznati da je predsednikova medijska mašina radi kao navijena,  i da je samim tim režimska propaganda veoma uspešna. Za ciljne grupe kojima se najviše obraća - gotovo savršena, uz jedan uslov: mora da se vrši u strogo kontrolisanom okruženju, jer ne bi mogla da izdrži duže suočavanje sa istinom.  Iz tih razloga, medijska scena u Srbiji je mnogo zatvorenija nego i u najgore vreme 90-tih.

Površno gledano, Vučić često javnosti šalje suprotstavljene poruke, ponekad potpuno nesuvisle, poput one već čuvene izjave iz Kine o letećim automobilima i svinjskim papcima. Vesti koje se puštaju u etar su često naizgled haotične, nepovezane, nabacane i kontradiktorne, ali, pažljivijim posmatranjem se iza nereda može utvrditi potpuno razrađen sistem delovanja na javnost u više pravaca i višestrukim metodama. Predsednikova propaganda je zaista udžbenički primer te delatnosti, i zato, da bi lakše razumeli i sistematizovali organizovani haos koji se preko medija razliva po Srbiji, podsetimo se najpre šta udžbenici kažu o propagandi i manipulaciji javnosti, kao i o vrstama, metodama i tehnikama propagande.

Politički spektakl i proizvodnja nade

Prema tvorcu medijskog opsenarstva Edvardu Bernajsu, propagandu možemo definisati kao vrstu komunikacije koja se vrši radi ubeđivanja primalaca poruka. Propaganda je dosledan, istrajan napor uložen u kreiranje ili oblikovanje događaja da bi se uticalo na odnos javnosti prema nekom poduhvatu, ideji ili grupi.[2]  

Propaganda sama po sebi može biti vrednosno neutralna, ali kad kada govorimo o propagandi usmerenoj ka javnosti Srbije, onda je najpre određujemo kao manipulaciju, koju možemo definisati kao "smišljen, sistematski i kontrolisan postupak ili skup postupaka pomoću kojih manipulator, koristeći simbolička sredstva, u za njega pogodnim psihosocijalnim uslovima, odašilje u masu, preko sredstava komunikacije, određene poruke, s namerom da se utiče na uverenja, stavove i ponašanje velikog broja ljudi, tako da bi se oni, u stvarima u kojima ne postoji opšta saglasnost, a za koje su životno zainteresovani, usmerili prema ubeđenju, stavovima i vrednostima manipulatora“.[3]

Samo ove dve jednostavne definicije su dovoljne da nam slika o Vučićevom pozorištu bude mnogo jasnija, a u literaturi postoje brojni opisi manipulativnog delovanja putem medija. Prema raspravi Radenka Šćekića "Politika i propaganda - manipulativni efekti medijskog prostora", u kojoj je sažeto izložena priroda modernih medija,  da bi se sa javnošću uspešno manipulisalo "izveštavanje se usmerava u pravcu političkog spektakla, i pretvara u stalno konstruisanje problema, kriza i uzastopnog niza pretnji, i proizvođenje nade u spasioce, otelotvorene u liku vođe ili političke grupe, partije ili ličnosti. Preuveličavanjem i iskrivljavanjem stvarnosti, medijski sadržaji se usmeravaju na šokiranje publike, izazivanje emotivnih stresova, oslobađanje potisnutih nagona, stvaranje kolektivnih psihoza i sl. Koriste se priče o neočekivanim i neverovatnim događajima, predskazanjima i opisima egzistencijalnih opasnosti za države, narode i pojedince, preuveličavanjem snage i surovosti neprijatelja....

Za izbor tema u medijima nije presudna njihova informativna vrednost već politički značaj njihovog objavljivanja (ili ne objavljivanja), a one informacije koje ne odgovaraju dnevno-političkoj svrsi predstavljaju se (ako i nisu potpuno izostavljane) tek na kraju informativnih emisija ili na periferiji štampanih medija. Ili su pak, određene, „nepovoljne“ vesti namerno prezentovane nejasno i nerazumljivo, sa očekivanjem da njihovo dejstvo i značaj na taj način bude umanjeno. Često je i dizanje „medijske prašine“ u svrhe skretanja pažnje javnosti sa važnijih, ali ipak „neodgovarajućih i bolnijih“ tema.

Kako navodi Šćekić, u tom kontekstu treba tumačiti većinu političkih „događaja“ koji svakog dana ispunjavaju naslovne stranice štampe ili udarne emisije televizija. Tako kreirani simboli i pitanja, koji se namerno stavljaju u fokus i žižu javnosti ‒ iscrpljuju smisao daljeg politiziranja, a rešavanje konkretnih životnih problema ostavljeno je pojedincima i prepušteno individualnoj inicijativi bez nekog značajnijeg efekta".

Cilj manipulacije je održavanje vlasti putem izgrađivanja preovlađujućeg mišljenja, kako to navodi Zoran Jevtović: „U političkoj areni cilj je nametnuti agendu društvenih problema, prioriteta i načina rešavanja. Time političke vođe i elite sopstvene interese nameću kao opšte, konstruišući dominantnu komunikacionu paradigmu kojom promovišu sebe i svoje političke programe kao neizbežnu i apsolutnu društvenu moć. Interesno raslojeno društvo zavedeno narkotičkim čarima medijskih spektakala sporo uviđa kako postaje objekt manipulacijskih veština, sve udaljenije od istinskih problema zajednice. Suština modernog političkog vladanja sve više je u medijskom predviđanju, kontrolisanju i upravljanju društvenim krizama, odnosno njihovom prisustvu i odsustvu iz javnog prostora“.[4]

Neprestana kampanja u "prokletoj avliji"

Nije teško zaključiti da je javnost Srbije izložena teškoj manipulaciji - ali vara se svako ko pomisli da je ovakva manipulacija lak posao. Jako je teško održavati laž u životu, te je zato predsednik, kako vidimo, u neprestanoj kampanji. Ali, i pored svih njegovih moći, on svakako ne može sam da osmišljava medijsku strategiju. Iza njegovih medijskih ofanziva ranije su stajali iskusni PR stručnjaci, i nije nepoznato da je Vučić za ranije izborne kampanje angažovao više uglednih medijskih agencija. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika bio je čuveni izraelski PR stručnjak Eisin Asaf[5], predsednik agencije ESBR iz Londona, s kojim Vučić sarađuje od izbora za gradonačelnika Beograda 2004. Asaf je radio kampanju i za Borisa Tadića 2008. godine, a Vučićevu predsedničku kampanju 2017. radio je zajedno sa Aronom Šavivom, vlasnikom kompanije "Šaviv stratedži end kampeins", koji je između ostalog vodio izbornu kampanju DPS-a Mila Đukanovića, i za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua[6]. Vučić je ranije sarađivao i sa ozloglašenom PR kompanijom Bel Potinger iz Londona, čiji su klijenti bili i Ujedinjeni Arapski Emirati i Etihad Ervejz[7], koja mu je mnogo pomogla da ispegla svoj loš imidž na Zapadu, a da u Srbiji izgradi sliku superheroja, EU reformatora i borca protiv tajkuna[8] . Dakle, ako se pitamo kako je to Vučić uspeo da svoje glasače odvoji od razuma, imajmo u vidu da predsedikov propagandni tim nikada nije bio amaterski. Autorki ovog teksta nije poznato ko je zadužen za sadašnju propagandnu strategiju, ali je očigledo da se ona i dalje vodi po uputstvima koje su izradile izraelska i britanska kompanija.

Pažljivijim praćenjem medija, moglo bi se zaključiti da se Vučićev PR najpre vodi sledećim pravilom: motivisati svoje glasače, a demotivisati ili zastrašiti sve ostale. Ako značajan broj građana ne izađe na izbore sa gađenjem gledajući politiku kao prevaru, put do izborne pobede je već do pola pređen. Drugi deo puta jeste delovanje na vojsku SNS glasača radi njihove mobilizacije, koje je potrebno svesti na nivo mase sa grupnom svešću, pošto je manipulacija najuspešnija u tom slučaju. Manipulator se i obraća samo određenom delu javnosti, u ovom slučaju članovima i glasačima svoje stranke, koji se pre kuvanja najpre mese različitim tehnikama pretpropagande.  U tom smislu, ogromna popularnost rijaliti programa je od izuzetne važnosti za režim, te je zbog toga je Vučić spreman da TV Pink i Željka Mitrovića brani svim sredstvima. Rijaliti programi predstavljaju izvrsnu pripremu za prijem Vučićevih poruka, jer kod gledalaca vrlo efikasno uništavaju nasleđene moralne i društvene konvencije.Ovi programi zapravo vrše proces razuslovljavanja javosti i važna su priprema za unošenje novih sadržaja u svest gledaoca. Takođe, oni istovremeno predstavljaju stvarnu sliku Vučićeve Srbije - zatvorene i surove "proklete avlije" u kojoj se zarobljeni jadnici brutalno i svim sredstvima bore za opstanak i naklonost Velikog brata.

SNS gomile još uvek verno slede Vučića, a prema klasičnoj teoriji o masama, grupna svest ne razmišlja u strogom smislu reči, već umesto misli ona ima impulse, navike i emocije. Lobotomizirana ili hipnotisana masa se, zatim, umesto na suštinske i goruće probleme društva ‒ u srpskom slučaju poput akutnog siromaštva, nezaposlenosti, pogrešnog ekonomskog planiranja ili predaje Kosova– usmerava i fokusira na kreirane, iskonstruisane događaje. Ali, ni tu stvari nisu sasvim jednostavne, jer po novim istraživanjima, masa nije samo jedan um, već više raslojenih interesa. Prema istraživanjima dr. Karla Kouča iz 1968, koji je opovrgao mnoge teze klasične teorije o masama, gomile nisu homogeni entiteti, već su sastavljene od manjeg broja pojedinaca i od velikog broja malih grupa ljudi koji se međusobno poznaju. Učesnici u gomili nisu jednoglasni u motivaciji, a gomila ne osakaćuje individualnu spoznaju. S tim u vezi, Vučićeva propaganda segmentacijom sadržaja uspešno kombinuje i klasičnu i modernu teoriju o masama. Uzmimo da je osnova SNS glasačke mašine svedena na beslovesnu gomilu, koja prima sve što se objavi u medijima. Ali, posle višegodišnje vlasti naprednjaka, u Srbiji, već ima i dovoljno ljudi koji su svoje interese vezali za Vučića, a kako je to nedavno primetio u svom članku S. Samardžić[9], u tu grupu ne spadaju samo članovi i pristalice SNS. Naime, pored više političke klase u koju spada prvi ešalon SNS i njegovih koalicionih partnera, tu su i pripadnici tzv. proevropske elite, koji su smatraju da je Vučićeva politika predavanja Kosova osnovni zalog za članstvo Srbije u EU i konačne srpske modernizacije. Vučićev sistem dobro podnose i opozicione stranke proevropske orjentacije, popud LDP i LSV, a na kraju, trpeći i ćuteći podnose je iako u propagandu ne veruju, brojni građani koji se plaše da ne bude gore.

Možemo stoga reći da Vučićeva propaganda deluje na dve ravni - jedna primitivna i glasna za mase, dok je druga slojevitija i mirnija, za ostale grupe čije interese on volšebno uspeva da uklopi u svoje. Time se obezbeđuje saučesništvo važnog dela srpske javnosti

Vučićev sistem dakle ne obuhvata samo lumpenproletersku gomilu, već je već stvorio određenu društvenu hijerarhiju, i stoga je obraćanje osnovnoj masi onako kako je propisano - prosto, jednostavno i direktno, sa ciljem da se Vučić predstavi kao jedino rešenje, i da se obesmisle sve institucije koje stoje između njega i naroda. Na čitav niz ostalih manjih grupa, čiji mozak nije potpuno prepariran, deluju Vučićevi koalicioni partneri i pojedine javne ličnosti. Možemo stoga reći da Vučićeva propaganda deluje na dve ravni - jedna primitivna i glasna za mase, dok je druga slojevitija i mirnija, za ostale grupe čije interese on volšebno uspeva da uklopi u svoje. Time se obezbeđuje saučesništvo važnog dela srpske javnosti, koji mu, ako ništa drugo, ne smeta, dok je na izborima glas za njegove koalicione partnere glas za njega. A ako se pitamo zašto mnogi pristaju da sarađuju ili da ćute i prave se da je sve u redu,  recimo da takvo ponašanje nije ni novo ni karakteristično samo za Srbiju.  Još je Tomas Hobs primetio da "ljudi pozdravljaju samo onu istinu koja nije protivna ničijoj koristi niti bilo čijem zadovoljstvu".

Vrste, metode i tehnike propagande

U tekstu je već pomenuto da Vučićevi medijski nastupi deluju haotično, što se posebno može uočiti ako se tokom određenog prerioda prate naslovne strane dnevnih novina.  Rekli smo takođe da iza svega stoji vrlo promišljen pristup, koji kako vidimo, vrlo uspešno jedan deo građana Srbije drži u stanju omađijanosti. Zato se ovde opet moramo vratiti na udžbenike, jer se čitalac mora biti unapred pripremljen, ne bi li uspeo da ostane imun na bombardovanje naslovnim stranama dnevne štampe. Pogledajmo stoga, koje su to vrste, metode i tehnike propagande koje Vučićeva medijska mašinerija obilato koristi.

Propagandu, prema klasifikacija Zorana Slavujevića[10], najpre možemo podeliti na difuznu (pretpropagandu) i direktnu:

Difuzna propagandaili pretpropaganda koristi razne vrste nepolitičkih sadržaja, kojima se promovišu ostvareni ekonomski, kulturni, sportski i drugi rezultati i stvara opšta povoljna klima u javnom mnenju.  Na taj način pojedinci stvaraju pozitivan odnos prema sistemu i nosiocima vlasti što olakšava njihovo prihvatanje određenih političkih sadržaja, a politički ciljevi se propagiraju postepeno kroz isticanje rezultata koje ostvaruje zajednica.

Direktna propaganda ima jasno izražen politički cilj koji nastoji ostvariti kroz političke poruke. Cilj direktne propagande jeste da kod ljudi učvrsti ili promeni određeni politički stav, da mobiliše ljude za određenu političku akciju itd.

Metode političke propagande[11] predstavljaju temeljna načela kojima se politička propaganda rukovodi u odnosu prema stvarnosti koja je predmet njene obrade, kao i prema publici, a prema Slavujeviću, osnovna načela su:

1. Pojednostavljivanje slike sveta

2. Personalizacija politike

 3. Razdvajanje identiteta i imidža

4. Segmentacija publike i propagandne slojevitosti

1. Pojednostavljivanje slike sveta je jedan od osnovnih postulata političke propagande. Radi se o načelu prema kojem se iz suprotstavljenih elemenata stvarnosti stvaraju predstave o njoj. „To su suprotstavljanja puna emotivnog naboja koja se, u krajnju ruku, svode na polarizaciju „dobro-loše“. Uz pomoć takvih suprotstavljanja ljudima se olakšava razumevanje stvarnosti i svakodnevno odnošenje prema događajima, pojavama, pojedincima, grupama...Na osnovu ovog načela vrši se identifikovanje svega što je drugačije sa ciljem eliminisanja sa političke scene. Bilo da su u pitanju pojedici, grupe, otvoreni ili prikriveni, unutrašnji ili spoljni protivnici, propaganda njih percipira kao „neprijatelje“. Oni se ne predstavljaju onakvi kakvi jesu već se primenom ovog načela i svođenjem stvarnosti na dve suprostavljenosti u smislu „dobro-loše“, protivnik predstavlja kao „oličenje sveokolikog zla“. Upotreba ove propagandne ima više funkcija od stvaranja osećaja stalne ugoženosti što je važna pretpostavka za uspešnu manipulaciju masama do kompromitovanja protivnika.

2. Načelo personalizacije politike predstavlja identifikaciju određene politike sa određenim političarem, odnosno dovođenje u nereskidivu vezu određenog političkog programa, stava ili akcije za jednu ili više sasvim konkretnih ličnosti, kao njihovim nosiocima. Ovo načelo podrazumeva ključnu ulogu lidera u bilo kojoj organizaciji, posebno u političkim partijama.  Isticanjem ličnosti političara kao nosioca političkih stavova olakšava ljudima razlikovanje između više političkih stavova i unose se dodatni elementi za opredeljenje za određenu politiku. Lider na taj način postaje oličenje celokupog političkog subjekta i garant ostvarenja njegovih politički ciljeva.

3.  Publici se ne predstavlja celovita, potpuna predstava o datom licu, već maska u koju se ugrađuju odabrane lične i profesionalne karakteristike koje se smatraju odgovarajućim za funkciju. Uloga političke propagande u kreiranju imidža kandidata jeste da kandidata što bolje predstavi publici i obezbedi što veću podršku.

4.  Segmentacija publike predstavlja utvrđivanje ciljnih grupa ka kojima se usmerava propagandna kampanja, odnosno posebnih grupa građana od interesa za određeni politički subjekat, a propagandna slojevitost, odnosno segmentacija poruka predstavlja prilagođavanje poruka karaktristikama odabranih ciljnih grupa

Tehnike političke propagande

Tehnike političke propagande predstavljaju načine na koje se plasiraju propagandne poruke.  U knjizi „Političko komuniciranje, politička propaganda, politički marketing", Slavujević navodi osnovne tehnike propagande:

1) tehnike direktne i indirektne propagande

2) tehnika vertikalne i horizontalne propagande

3) tehnika ponavljanja sadržaja poruka

4) tehnika transfera

5) tehnika šokiranja publike

6) tehnika "nagrade" i "kazne"

7) tehnika propagande akcijom

8) tehnika tzv. "ispiranja mozga"

9) tehnika delovanja na podsvest  

1) Tehnikom direktne propagande direktno i agresivno se odgovara na pitanje „šta“ i „zašto“, bez uvijanja se iznosi stav, nude razlozi za njegovo (ne)prihvatanje. Indirektna propaganda se rukovodi se ubeđivanjem kao vrhovnim načelom, karakteriše se suptilnim vođenjem propagandne akcije u kojoj se insistira na sugestivno formatu, na ostvarivanju propagandnog cilja zaobilaznim putem.

2) Tehnika vertikalne propagande karakteristična je za složenija i hijerarhijski organizovana društva; efikasnost crpi iz snage institucionalno zaštićenog autoriteta nosioca propagande, na hijerarhijski nadređenoj poziciji propagandiste u odnosu na primaoca poruke, na jednosmernoj i posredovanoj komunikaciji. Tehnika  horizontalne propagande se oslanja na „ravnopravan“ dijalog svih članova grupe, zasniva se na aktivnom uključivanju publike u propagandni čin, na direktnoj, intergrupnoj i interpersonalnoj komunikaciji u kojoj je prikriven neravnopravan odnos propagandiste i primaoca poruke, pa je subjekat propagande samo animator rasprave.

3) Tehnika ponavljanja sadržaja predstavlja propagandnu primenu tradicionalnog, obrazovnog i vaspitnog postulata po kome je ponavljanje osnov svakog učenja. Najkraću odrednicu ove tehnike primećujemo u Gebelsovom stavu da „sto puta ponovljena laž postaje istina"

4) Tehnika transfera se odnosi na veoma široko primenjivan način formiranja pozitivnog ili negativnog stava prema sistemu, instituciji, događaju, lideru, kandidatu ili partiji. Stav prema partiji ili kandidatu ne mora da se formira samo direktnim isticanjem njihovih osobina, već i njihovim povezivanjem sa nespornim karakteristikama nekog objekta ili događaja, sa uglednom, autoritetom ili kvalitetima pojedinih institucija, društvenih grupa ili ličnosti itd.

5) Tehnika šokiranja publike funkcioniše po principu izazivanja emotivnih stresova, oslobađanja potisnutih nagona, stvaranja kolektivnih psihoza itd.

6) Tehnika „nagrade i kazne“, drugačije rečeno „štapa i šargarepe“, često se primenjuje. Njeno ishodište jeste čovekov protivrečni doživljaj sveta. U slučaju političke kampanje, ova teorija funkcioniše na planu programskih stavova i izbornih obećanja i računa na tzv. racionalne birače.

 7) Tehnika propagande akcijom zasniva se snažnom, neposrednom propagandnom dejstvu samog čina učestvovanja pojedinca u kolektivnim akcijama na njegova uverenja, stavove i ponašanje, ali i na stavove, uverenja i ponašanje drugih kojima učesnici prenose svoja iskustva. Zatim, reč je o nizu organizovanih, kontrolisanih ili podsticanih spontanih aktivnosti grupa, koje nisu preduzete prvenstveno iz propagandnih razloga, ali koje svojim značenjem, masovnošću, spektakularnošćum a posebno očiglednošću smisla, izazivaju propagandne efekte na učesnike i svedoke događanja.

8) Tehnika tzv. „ispiranje mozga“ koja se naziva i „prisilno ubeđivanje“, sprovodi se snažnom indoktrinacijom, dugoročnim i višekratnim iščitavanjem određene političke literature, dugim razgovorima i sl, uz istovremeno korišćenje različitih metoda smanjivanja otpora onoga na koga se propagandno deluje, a u cilju postizanja njegove potpune poslušnosti.

  9) Tehnika delovanja na podsvest zasniva se na sposobnosti čoveka da svesno, ali i podsvesno prima poruke, pa se kroz poruke koje se primaju svesno i imaju jedno značenje poturaju prikrivene poruke, koje imaju drugo značenje.

Vučić na naslovnim stranama dnevnih novina

U prethodnom delu prikazane su metode i tehnike manipulacije, te će čitaocu biti lakše da se snađe u haosu naslovnih strana srpskih dnevnih novina, i da u njima uoči sve navedene metode i tehnike. S tim uvezi, kada se ljutimo na srpski narod što glasa kako glasa, i kada se pitamo kako to da Srbija, odnosno njen značajan deo i dalje veruje predsedniku, moramo uzeti u obzir činjenicu da su građani izloženi nasilnoj, svakodnevnoj, upornoj, podmukloj i veštoj manipulaciji, i da bi žrtve takve propagande bili, ili su već bili, i građani drugih država. A da bi se građani držali u mentalnom SNS kavezu, gotovo da nema dana da se Vučić ne pojavi u elektronskim medijima i na naslovim stranama dnevne štampe, kao što gotovo da nema dana kada presednik govori istinu.[12]  Prema istraživanju Istinomera, samo u prvoj godini predsedničkog mandata Vučić je govorio neistine u 90 odsto analiziranih slučajeva[13]. Jednostavno rečeno, Vučić gotovo uvek laže - ali, ipak ne možemo samo prosto zaključiti da nam je predsednik patološki lažov. Njegovo laganje ima dublju pozadinu, jer kako je ranije pisala Hana Arent,  laž u politici je oblik akcije, i svaka neistina ili poluistina daje onome koji je izgovara ogromnu prednost i mnogo veću širinu delovanja u odnosu na protivnika koji govori istinu.[14]

U ovom radu je pregledano četiri meseca naslovnih strana najvažnijih dnevnih novina u Srbiji. Za 120 dana Vučić se na prvim stranicama novina pojavljuje 318 puta, što dovoljno svedoči o intenzitetu propagande kojoj smo izloženi. Vučićevo neprekidno pojavljivanje u javnosti u svim mogućim prilikama već izaziva i podsmeh, ali publicitet koji se time ostvaruje nije nimalo bez značaja, jer publicitet igra ogromnu ulogu u pridobijanju javne pažnje i usmeravanju javnosti ka određenim mišljenjima i sudovima.

Kao i ostali mediji, i novine uporno i neprekidno grade i neguju sliku predsednika kao heroja i mučenika, vođe i spasioca nacije, spremnog za žrtvu radi dobrobiti  zemlje i naroda, što je arhetip koji je prijemčiv u domaćoj javnosti. On je taj koji sve nadgleda, koji nad svima bdije, koji grdi kvarne ministre i stranim ambasadorima pokazuje gde im je mesto, dok na ravnoj nozi razgovara sa Putinom, Merkelovom, Erdoganom, Đinpingom i ostalim veličinama.

Novine uporno i neprekidno grade i neguju sliku predsednika kao heroja i mučenika, vođe i spasioca nacije, spremnog za žrtvu radi dobrobiti  zemlje i naroda

On je taj koji brine za sve, blagonakloni učitelj, spreman da razume sitne nestašluke, a ujedno i samopregorni učenik koji se iz sve snage trudi da bude bolji. Uz sve to, on je samo jedan od nas, isti kao mi, čovek od krvi i mesa, koji svoju predobru porodicu voli više od sebe,  dok mu o glavi rade svi belosvetski zlikovci, obaveštajne službe, Albanci, Hrvati i monstrumi i izdajnici iz opozicije. S tim u vezi, tabloidi u nedeljnom ritmu proglašavaju da je predsednik na ivici da bude ubijen ili srušen državnim udarom, dok iznad smrtnih pretnji lebdi duh Zorana Đinđića, koga su, tobože ubile strane obaveštajne službe kada je promenio stav o Kosovu. Sada, kada je i Vučić krenuo Đinđićevim putem, iste te sile i njemu rade o glavi. U isto vreme, dok predsednik znoj lije zbog Srbije i njene budućnosti, on otvara fabrike ne bi li povećao standard građana dok Srbija nepokolebljivo napreduje ka članstvu u EU. Istina je naravno, na drugoj strani, ali, za prosečnog SNS glasača, činjenična istina je ionako manje bitna.

Za kraj ovog dela, recimo da je važno znati da nijedna laž, pa ni ova velika Vučićeva, ne može da zameni istinu, jer kako navodi Hana Arent "mada je istina nemoćna i uvek poražena u direktnom sudaru sa postojećim silama, ona poseduje moć sama za sebe; bilo šta da izmisle oni koji su na vlasti, oni nisu kadri da otkriju ili stvore za život sposobnu zamenu za istinu."  

Predsednik na naslovnim stranama u junu 2018: "Ne dam da mi bitange udaraju na porodicu i uzmu vlast!"

Posmatrajući samo jedan mesec, jun 2018 godine, na naslovnim stranama dnevne štampe u Srbiji može se uočiti sve o čemu je govoreno u prethodnom delu teksta. Tokom ovog meseca, Vučić se na naslovnim stranama pojavljuje kao požrtvovani borac za Kosovo, odnosno borac za to famozno "nešto" na Kosovu, koje tobože treba da iščupamo iz kandži neprijatelja, dok njega i njegovu porodicu sve vreme napadaju združeni odredi Amerike, EU, NATO i opozicije. Tokom meseca buknula je i bizarna afera sa nestankom novinara Stefana Svetkovića, koja je naduvana do udara CIA-e na Srbiju. Predsednik je takođe nastojao da iskoristi pažnju javnosti tokom utakmica reprezentacije Srbije na svetskom prvenstvu u fudbalu, i predstavi se kao njen pokrovitelj, kao i da uguši proteste koji su započeli zbog visoke cene benzina. Krajem meseca, pošto je njegov sin na tribinama stadiona u Rusiji viđen u društvu lica iz kriminalne sredine, svojski se trudio da se opravda napadajući, koga bi drugog, nego opoziciju.  

Na samom početku meseca, list Alo na naslovnoj od 1. Juna saopštava: "Skot pola sata pljuvao po Vučiću i Srbiji",  gde je tobože američki ambasador Kajl Skot iskoristio poziv Udruženja korporativnih direktora Srbije da se kao njihov gost obruši na predsednika i Vladu, optužujući ih za državni teror i neiskrenost na putu ka EU![15]

Sutradan, odnosno 2. juna sa naslovne strane lista Alo, Vučić obećava plate od 500 evra. (verovatno kao odgovor Skotu).

Srpski telegraf u izdanju za 2/3. Jun na naslovnoj strani prikazuje Vučića koji na svečanom prijemu za fudbalsku reprezentaciju, članove stručnog štaba i čelnike FSS pred put na Svetsko prvenstvo obećava fudbalerima da će dobiti 10 miliona evra ako osvoje mundijal, a pet miliona ako osvoje drugo mesto.[16]

Informer izdanju od 2/3 juna gromoglasno najavljuje: "Predsednik Vučić: idemo na referendum o Kosovu! Niko ništa neće kriti, Borimo se da dobijemo što više za Srbe", poručio je predsednik sa stranica ovog dnevnog lista.

Večernje novosti u izdanju od 3. Juna na naslovnoj strani navode "Vučić odbio plan za KiM!"[17] Tobože, predsednik Srbije je odbio je radni dokument u vezi sa rešavanjem kosovskog problema poznatiji kao "američki paket" i ocenio ga nedostojnim pažnje i neprihvatljivim za našu zemlju, tako da sa njim nije ni hteo da upoznaje javnost. 

Danas u izdanju od 2/3 juna navodi: " Politika usmerena protiv boljih srpsko-albanskih odnosa", a u tekstu sagovornici lista govore o godinu dana mandata predsednika Srbije.

Politika na naslovnoj strani od 6. juna ističe Vučićeve reči "da je upozoren da ne smemo da vratimo 1000 vojnika na Kosovo, jer to znači sukob sa NATO". Dnevnik istog dana navodi: "Velike sile ne priznaju rezoluciju 1244", sa Vučićevom porukom: "Upozorio me NATO, to nije ni pravo ni pravično". Istog dana, 6. juna Srpski telegraf na naslovnoj strani piše: "Vučić dobija pretnje: NATO: Pucaćemo ako Srbija vrati vojsku na Kosovo." Istog 6. juna, Večernje novosti navode: "Zapadne sile bez uvijanja poručuju predsedniku Srbije - NATO preti Vučiću: Ako sa vojskom krenete na KIM imaćete rat".

Danas 6. juna daje pozadinu priče o ratu sa NATO pod naslovom: "Diplomatski izvori Danasa o novoj poruci predsednika Srbije o kosovskom problemu: Beograd se i dalje nada ustupku od Zapada" a list piše da se Vučić i dalje nada izvesnom ustupku od Zapada".

Na kraju ovog spina, Vučiću sledi strašna pretnja. Naime, već u subotu 9 juna u izdanju Srpskog telegrafa za 9/10 jun gromoglasno se navodi: "Vučiću, stradaće ti brat ako ne prihvatiš naše rešenje za Kosovo![18]"

"Ovako glasi brutalna pretnja zapadnih sila, predvođenih Vašingtonom, s kojom se suočava predsednik Srbije u jeku diplomatske bitke za južnu srpsku pokrajinu", piše Srpski telegraf, a nama ostaje da poverujemo.

U sred napetosti oko Kosova, u subota 9. juna Večernje novosti nanaslovnoj strani donose izveštaj sa dodele ugovora o zaposlenju najboljim mladim lekarima, kojima je Vučić poručio: "Ne dozvolite da vam beg bude budućnost". [19]

Srpski telegraf u izdanju za 9/10 jun na naslovnoj strani navodi istraživanje agencije Faktor plus, koja kaže da je SNS ima 53 % glasova, a da bi 52% Srba oružjem branilo Kosovo.

Zatim, samo dan kasnije, 11. juna usledila je nova mobilizacija na naslovnim stranama, ovog puta povodom protesta zbog cene benzina. Sa stranica lista Alo, Vučić je tog 11. juna poručio "opoziciji i tajkunima" da na vlast neće doći silom. Istog dana, Srpski telegraf tvrdi da"cena benzina nije povod za proteste", a sa naslovne strane Vučić grmi da "lažovi, silom hoće na vlast, odnosno da su  protesti zbog cene benzina politički organizovani. Istog dana, Večernje novosti nastavljaju sa temom o pritiscima sa Zapada, te na naslovnoj strani navode: "Predsednik Srbije o pritiscima zapada zbog KIM: Hoće da oslabe Srbiju iznutra".

Danas 11 . jun Poslanica i potpredsednica Narodne stranke Sandra Rašković Ivić "Vučić namerava da se sakrije iza volje naroda na referendumu o KiM".

Pošto su se protesti zbog cene benzina nastavili, predsednik je odmah krenuo uofanzivu, i sa naslovne strane lista Alo od 13. juna poručio:"Ne dam da bitange i lopovi caruju".[20] 

''Vučiću, gotov si'' može na izborima, a protivzakonitim pritiscima neće moći ništa - rekao je Vučić novinarima i istakao da je njegov posao da osigura sigurnost i bezbednost svih građana Srbije, a ne da na budućnost Srbije utiču bitange i lopovi, vlasnici najskupljih automobila koji, kaže, proteste organizuju na laži da Srbija ima najskuplje gorivo", naveo je Alo. Slično ponavlja i Srpski telegraf u idzanju od 13 juna: "Kriv sam što sam molio vladu da ih pusti da protestuju", poručio je sa naslovne strane predsednik.

U četvrtak 14. juna Informer napada Vuka Jeremića, i na slovnoj strani navodi da je "Jeremić veći Šiptar od Šiptara"[21]  Prema Informeru, Jeremić je "bez ijednog jedinog dokaza optužio predsednika Srbije da sprema napade na Srbe na severu KiM kako bi navodno lakše u javnosti progurao sporazum sa Prištinom", i kako dalje navodi ovaj list, "ovom sumanutom teorijom Jeremić je bukvalno dao alibi Albancima da krenu u napad na četiri opštine na severu Kosova i da za to optuže Srbiju!"

Sutradan, 15. juna, Vučić odgovara Jeremiću sa naslovne stranice Alo: "Onaj koji je jednom radio protiv Srbije, uvek će raditi protiv Srbije!"

Sutradan već, na naslovnim stranama je eksplodirala nova afera, i to ona sa nestankom novinara Stefana Cvetkovića iz Bele Crkve, koji je najpre, prema navodima medija otet, a zatim srećno pronađen. Međutim, slučaj Cvetkovića, koji i dan danas nesmetano živi i radi mediji su napumpali do državnog udara. Politika tako na naslovnoj strani od 16 juna navodi: "Ukrajinski scenario u Srbiji: Nestali novinar pronađen živ i zdrav".[22]

Najstarije srpske dnevne novine kulturno navode izjavu predsednika Vučića na konferenciji za štampu, da "postoje sumnje da je više osoba planiralo „igru” oko nestanka Cvetkovića. Novosadski Dnevik je takođe svoj naslovnu stranu posvetio Vučićevom obraćanju javnosti, sa takođe pristojnim naslovom i opremom teksta, dok Večernje novosti gromoglasno saopštavaju 16. juna: "Rešen slučaj u Beloj Crkvi - ubistvo novinara i trovanje lažima", a sa naslovne Vučić poručuje: "Ova igra je dobro isplanirana, hteli su da sruše poredaku državi".Informer od 16. juna ide skalu više: "Raskrinkrana strašna prevara: Specijalni rat ..hteli da Vučića optuže za zločin. Da li iza svega stoji CIA?"

Srpski telegraf je tog dana imao dvobroj, pa verovatno u nemogućnosti da proprate Včićevu konferenciju za štampu, na naslovnoj strani 16 juna donose drugu priču: "VUČIĆU STEŽU OMČU OKO VRATA - Tramp: Posle Koreje krećem na Srbiju! [23]

U članku pod tim naslovom, Srpski Telegraf piše: "Nakon što su završili posao sa severnokorejskim liderom Kim DŽong Unom, predsednik SAD Donald Tramp i vašingtonska administracija usmeriće sve snage na Balkan. To u praksi znači da će se Srbija suočiti sa novim još brutalnijim pritiscima, s konačnim ciljem da pristane na ono što Zapad nudi kao rešenje za Kosovo. Sve što se poslednjih dana događalo u Srbiji (protesti zbog benzina, lažne vesti o zatrovanoj vodi, slučaj navodno nestalog novinara) samo je dokaz da je scenario za davljenje Aleksandra Vučića i vlasti u našoj zemlji uveliko u fazi realizacije. Poruka je više nego jasna: "Pristani na ono što tražimo ili ćemo te srušiti,"piše Srpski telegraf, i nehotice otkriva ceo spin koji stoji iza događaja prethodnih dana.

Predsednik je ipak odoleo zaveri, a na njegovu sreću, Srbija je u prvoj utakmici na Svetskom prvenstvu pobedila Kostariku, te se u ponedeljak 18 juna na strani lista Alo, Vučić pojavljuje sa čestitkom strelcu pobedonosnog gola Kolarovu i reprezentaciji.

Danas u izdanju od utorka 19. Juna piše: "Nezadovoljstvo dolazi od prezrenih građana", sagovornici lista govore o tumačenju vlasti da su unutrašnje prilike pritisak Zapada.

Dva dana kasnije, na naslovoj strani Večernjih novosti od srede 20. juna u uglu naslovne se prvi put pominje ideja razmene terirorija. Novsti naime prilažu Vučićev odgovor podovom ideje o razmeni koju je predložio Tačijev savetnik Redžep Hosti:"Vučić odgovara Hotiju: Da neće Šumadiju i od Orbana Kečkemet?[24]

U tekstu se dalje navodi da je "predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao da nema govora o razmeni teritorija kako predlaže Tačijev savetnik Redžep Hoti, koji bi Sandžak i jug Srbije u "zamenu" za sever Kosova, a na apsurdnost takvih ideja Prištine reaguje ironičnim pitanjem - da li žele da im i Orban da Kečkemet", navode novosti.

Zatim, 21 juna Informer ponovo vrti priču o specijalnom ratu:" UNIŠTITI VUČIĆA PA OTETI KOSOVO: Lažna otmica novinara, samo deo PAKLENOG PLANA AMERIKANACA!" A pakleni plan prema Informeru izgleda ovako: "Ovog leta i naredne jeseni kulminiraće specijalni rat, čiji je cilj da se predsednik Vučić proglasi za kriminalca i sruši sa vlasti. Zapadu pod hitno treba vlast koja će priznati lažnu državu Kosovo. Američka CIA u saradnji sa britanskom tajnom službom MI6 pokrenula je plan za do sada najjači udar na predsednika Aleksandra Vučića i vlast u Srbiji, tvrde odlično obavešteni diplomatski izvori Informera".[25]

Sutradan 22. juna, uprkos strašnoj zaveri koja se sa svih strana kuje oko njega,  Vučić je u Politici na naslovnoj strani zajedno sa gostom, predsednikom Bugarske, a u Dnevniku od istog dana Vučić na naslovnoj strani postavlja sa Igorom Mirovićem u Pančevu kamen temeljac za novu nemačku fabriku "ZF".

Istog dana, u petak 22 juna, Srpski telegraf ima novu bombu:"Vučića ubijaju preko sina!" Naime, pošto se u javnosti pojavila slika Danila Vučić na utakmici Srbija-Kostarika, gde se na tribinama našao u društvu osoba iz kriminalnog miljea, Srpski telegraf naširoko opravdava mladog Danila, uz tvrdnju sa je sve zakuvao Dragan Đilas, dok se sam Vučić teško prenemaže o napadima na svoju porodicu.[26]

Danas u petak 22. Juna da je drugačiji pogled na slučaj Danila Vučića: "Predstavnici opozicije za Danas o optužbama Vučića da "srpske i albanske bitange" napadaju njega i Srbiju: "Vučić svoju porodicu brani kršeći zakon". List piše da je rečima da "neće dozvoliti da mu bitange, albanske i srpske, napadaju porodicu iz čista mira", predsednik Srbije reagovao na ukidanje prvostepene presude žandarmima zbog fizičkog napada na njegovog brata… kao i na objavljivanje fotografija njegovog sina na fudbalskoj utakmici u društvu osuđenih kriminalaca.[27]

 Koji dan kasnije, tema je ponovo Kosovo: u ponedeljak 25. juna Politika na naslovnoj strani govori o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, sa naslovom: "Vučić: Pre mog potpisa narod će reći šta želi". O tome istog dana takođe pišu i Blic i Večernje novsti, koji navode da je Priština prepreka za dijalog, dok Vučić poručuje: "Nisam preterani optimista, končan sud daće narod".

Danas 27 juna piše: "Vlast u Srbiji, uoči donošenja važnih odluka, radikalizuje odnose i intenzivira neprijateljstvo prema kosovskim zvaničnicima i narodima: Vučić plaši građane Olujom sa severa Kosova".

"Sve učestalije izjave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, o tome da kosovske vlasti, kako tvrdi, planiraju „nasilan upad na sever Kosova“ ili „zauzimanje teritorije“, i da se to očekuje tokom ovog leta, namenjene su građanima Srbije, odnosno za unutrašnju su upotrebu, sa ciljem radikalizacije prilika, uoči donošenja važnih odluka, saglasni su sagovornici Danasa iz Beograda i Prištine.

28 juna predsednik na naslovnoj strani Blica sa vojne vežbe u Kraljevu saopštava "da po pitanju Kosova nema ništa lepo da punudi narodu". Sa stranicama Večernjih novosti tog istog dana poručuje: "Iza naroda se neću sakrivati, još je rano za referednum", dok Kurir navodi da je refernum planiran za jesen.

U ponedeljak, 29 juna, situacija se radikalizuje. Narodni poslanik poslaničke grupe “Nova Srbija - Pokret za spas Srbije” Slaviša Ristić uputio je otvoreno pismo Vladimru Putinu, u kome je optužio Vučića da sprema kosovsku izdaju i da to pokušava da prikrije susretima sa ruskim predsednikom, i u pismu naveo da "tragična sudbina pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića jasno upozorava Aleksandra Vučića šta se dešava sa onima koji ne ispune obećanje".

Ristićevo pismo bilo je uzrok nove histerije tabloida:  Alo tog dana vrišti: "Predsedniku na Vidovdan prete ubistvom: Vučiću završićeš kao Đinđić". Isto to se navodi na naslovnoj stranici Srpskog Telegrafa i Večernjih novosti, dok je Informer još konkretniji: "LOV NA VUČIĆA ZBOG KOSOVA: Prljava kampanja protiv šefa države sa svih strana, KREĆE KONAČNI OBRAČUN!"[28]

Informer povodom toga piše: "Predsednika Srbije jedni optužuju za izdaju Srba i prete mu da će završiti kao Đinđić, drugi tvrde da je kriminalac i da koristi Kosmet kako bi učvrstio diktaturu. Od njega tako prave legitimnu metu. Otvorena je sezona lova na predsednika Srbije Aleksandra Vučića! Dok ga jedni optužuju za izdaju Kosova i otvoreno mu prete ubistvom, drugi njega, njegovog brata i sina dovode u vezu sa kriminalom i tvrde da Vučić kosmetski problem zloupotrebljava da bi učvrstio diktaturu u Srbiji. I jedni i drugi od predsednika države na taj način prave legitimnu metu - jer šta god da se sutra desi Vučiću, moći će da se objasni da je to ili zato što je izdajnik ili zbog toga što je kriminalac."

Vučić na naslovnim stranama u julu 2018 - Biće rata, ginuće nam deca!

Naslovne strane dnevnih novina u julu 2018. su vrlo slične junskim, a kao i prošlog meseca, glavna tema je Vučićeva borba za rešenje kosovskog pitanja, dok mu dušmani svih vrsta i boja poturaju nogu i spremaju zamku, ne bi li završio kao nekada Zoran Đinđić. 

Najpre drugog juna na naslovnim stranama je susret Vučića sa Porošenkom.

List danas 3 jula donosi intervju sa liderom Nove Srbije, pod naslovom: "Oko Vučića je interesna grupacija".

Novosti na naslovnoj strani od 6. jula donose vest o prisustvu predsednika Vučića na otvaranju porodilištau Aleksincu uz naslov "Bez dece sve džaba".

Zatim kreće nova medijska ofanziva koja treba da ubedi građane da se Vučić lavovski bori za "nešto" na Kosovu dok mu neprijatelji svih boja rade oglavi:

Alo 7 jula na naslovnoj strani piše: "Evo šta spremaju opozicija i Alanci: Plan za rušenje Vučića u 6 tačaka"[29] Po tvrdnjama ovog lista, "kako dijalog Beograda i Prištine ulazi u završnu fazu i dok predsednik Srbije vodi borbu za srpski narod na Kosovu, opozicija i Albanci iz Prištine udružili su snage i počeli da rade na zajedničkom planu sa ciljem izazivanja haosa u Srbiji i rušenja Aleksandra Vučića" [30]

Istoga dana, Informer u izdanju od 7/8 jula na naslovnoj strani donosi bizarnu priču da Vučić ni manje ni više pravi vojsku na severu Kosova, takozvanu "Severnu armiju"[31]: "Šokantne optužbe Šiptara: VUČIĆ PRAVI VOJSKU NA SEVERU KOSOVA! Priština: Vučić sprema Srbe za rat, on je taj koji kontroliše organizaciju "Severna armija"".

Zatim Srpski telegraf od 9. jula objavljuje: "Specijalac za ratove doneo planove za slom Vučića AMERIČKI ZVANIČNIK STIGAO U POSETU BALKANU: Specijalista za sukobe UCENjUJE SRBIJU!" Naime, prema tvrdnjama ovog lista, visoki zvaničnik Stejt departmenta Pit Maroko, "inače iskusni specijalista za sukobe, čovek koji je nadgledao američke operacije u Avganistanu i Iraku, dolazi u Srbiju kako bi razradio plan Zapada za slom naše države i predsednika Aleksandra Vučića.

Večernje novosti 9. jula navode: "Ko ruši referendum o KiM ruši i Srbiju PREDSEDNIK SRBIJE O PITANjU KOSOVA I METOHIJE: Nema odluke bez ustavnih promena". List daje ovaj naslov povodom Vučićeve izjave da "oni koji osporavaju referendum o Kosovu i Metohiji ruše budućnost zemlje i šansu da dobijemo više nego što imamo danas", upućene na adresu njegovih političkih protivnika.

Kao odgovor na to, Danas u broju od 1o jula navodi da je vređanje lidera opozicije od strane vlasti postalo je normalna stvar: "Predsednik države koristi svaki povod da optuži predstavnike opozicije da su pokrali sve što su mogli:  Za Vučića su svi opozicionari lopovi i secikese".

Važna poseta predsednika Vučća nemačkoj kancelarki Angeli Merkel zabeležena je na naslovnim stranam listova Blic i Večernjih novosti 10 jula. Blic kratko navodi "Vučić pričao sa Merkel",a Novosti kažu: "Angela za Vučićev projekat".  Predsednik je međutim u Berlinu okupan hladnim tušem, jer nije bilo mnogo razumevanja za njegove planove povodom Kosova, tako da je odmah na naslovnim stranama usledio novi udar na moždane vijuge građana, za šta je iskorišćena izjava hrvatskog pevača Tompsona.

Najpre Alo 11. jula histerično vrišti: "Tompson bi da kolje Vučića[32] NE MOŽE A DA NE PLjUJE PO SRBIMA! SKANDALOZNO! Ustaša Tompson UDARIO na Vučića!"

Ovaj tekst priređen je posle izjave hrvatskog pevača da se Vučić sigurno prepoznao u pesmi "Bojna Čavoglave", "jer je on jedan od četnika koji su huškali i borili se na drugoj strani".

Povodom toga i Informer 11. jula navodi: "Ustaški udar na Srbiju[33] EVO ZAŠTO JE TOMPSON NAPAO VUČIĆA: Hrvati potpuno poludeli, sve otvorenije PRETE NOVIM RATOM!"

Posle "ustaškog udara" strasti se smiruju, a Politika i Večernje novosti 15. jula na naslovnim stranama opširno pišu o useljenju u Bograd na vodi, što je predstavljeno kao veliki uspeh vlasti.

Zatim se za kratko fokus vraća na Kosovo, a Blic 16. jula navodi:  "Prištini je jedina opsesija sever Kosova". Kurir 17. 7. Na naslovno strani navodi Vučićeve reči: "Albanci hoće sve, e pa neće moći".

18. jula Blic, Politika, Alo, Informer i Srpski telegraf naširoko prate susret Vučića sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom u Parizu, uz brojne patetično-ljigave slike nasmejanih predsednika, sa tvrdnjom da je Makron podržao Vučićev plan za rešenje kosovskog pitanja i razgraničenje.

Politika u izdanju od 19 jula piše o nastavku Briselskog dijaloga pod naslovom: "Priznanje nije kompromis", dok Kurir u izdanju od 20 jula gromoglasno najavljuje: "Biće rata! Ginuće nam deca ako se ne dogovorimo sa Prištinom[34] ", prenoseći izjavu Marka Đurića, koji je naveo da "u slučaju da briselski pregovori ne urode plodom, postoji opasnost da Srbija i region budu uvučeni u nove sukobe" i da će naša opet ginuti.

Plašenje ratom i stradanjima već je postalo opšte mesto u tablidima, te je stoga mnogo zanimljivija kolumna koja se reklamira na naslovnoj strani lista Alo 21. juna, koju je za ovaj tabloid počeo da piše niko drugi no Dejan Anđus[35], koji je samo pre nekoliko meseci hapšen i proglašen antivučićevskim demonom. Svoju kolumnu Anđus je naslovio "Istina o....." i u njoj Anđus pokajnički hvali predsednika.  

Danas u izdanju od 21/22 jula u tekstu "Vučićevo regionalno tržište potpuno nerealno" navodi da stalno trvenje među članicama CEFTA ukazuje da Balkan nije spreman za jače ekonomsko povezivanje, a sa stranica Dnevnika od 23. jula Vučić je, ničim izazvan poručio opoziciji: "Nema razloga za izbore ali ako insistiraju..."

Večernje novosti podgrejavaju Vučićev patriotski imidž 23. jula posle nove provokacije Sulejmana Ugljanina, koji je u Novi Pazar hteo da dovede Bedžeta Pacolija, sa naslovnom stranom:  "Vučić o Ugljaninovom pozivu Pacoliju: Pita se država a ne neki Suljo".

Istog dana u Kuriru, 23. 7. Vučić sa naslovne poručuje: "Jedva čeka da vidim to čime preti Priština."

Zatim opet sledi teška artiljerija: Alo u izdalju od 24. jula piše: "Vučiću skidaju glavu-  zavera dela opozicije, ekstremista i Šiptara[36]. Prema pisanju lista, "Ramuš Haradinaj, Sulejman Ugljanin, Đilasova ekipa i ekstremna desnica na istom zadatku: politički ili fizički ukloniti predsednika Srbije kako bi ostvarili svoje interese".

Srpski telegraf u izdanju od istog 24 jula se pridružuje naslovom:  "Vučića proglasiti sotonom, Zapad besan zbog Kosova"[37]

Kako otkriva ovaj list, "da bi vlast u Srbiji bila srušena ili priterana uza zid do te mere da više ne može da brani Kosovo, Aleksandar Vučić mora da bude satanizovan. Ovako, u najkraćem, glasi suština prljavog scenarija, razrađenog u zapadnim centrima moći, čija je primena u Srbiji i van nje uveliko počela, navodi list i naglašava da se gotovo istovetan scenario uveliko primenjuje u pokušaju lomljenja kičme Vladimiru Putinu".

Danas u broju od 24 jul piše o obećanjima predsednika o prosečnoj plati: "Da li će biti nešto od obećanja o zaradi od 500 evra, koju nam vlast već godinama najavljuje: Vučićeve igre s prosečnom platom: Kad promašiš cilj, pomeri ga".

Zatim 26. jula počinje priča o razgraničenju, kao reakcija na otvoreno pismo episkopa raško-prizrenskog Teodosija u kome je on upozorio da bi podela teritorija dovela do iseljavanja Srba iz južne srpske pokrajine i stradanja kulturne baštine. Politka, Novosti, Alo, Srpski Telegraf  istog dana objavljuju naslovne strane sa Vučićevom porukom: "Ako se ne razgraničimo, za 40 godina branićemo Vranje".

Informer 26. Jula ponovo podseća na opasnost koja vreba predsednika: "Vučića ubijaju isto kao i Đinđića[38]". "Aleksandar Vučić je kao i Zoran Đinđić odlučan da reformiše Srbiju. Zato ga satanizuju po istom šablonu kao i pokojnog premijera, navodi se u dosijeu Antidota. Dovode ga u vezu sa kriminalom, optužuju za diktaturu, napadaju mu članove porodice, krive za izdaju nacionalnih interesa, krađu izbora..", piše Informer.

U listu Alo 27. jula pojavljuje se još jedna pohvala Vučiću, koju je ovog puta napisao Orhan Dragaš, koji je čitaocima želeo da objasni: "Zašto je Vučić bolji od Trampa."

Kurir u broju od 27. 7. Preuzima priču Informera i Srpskog telegrafa. Pod naslovom "Vučiću sotono"[39] ovaj list navodi:  "Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izložen je žestokim napadima i nedopustivim uvredama od kosovskih Albanaca, koji se ne libe da ga javno nazivaju "đavolom i sotonom", i dodaje da se Vučić u prištinskim medijima karakteriše kao najveći neprijatelj kosovskih Albanaca."

U listu Alo 28. juna Dejan Anđus u svojoj kolumni sada poručuje: "Vučić će vladati 30 godina."

Istoga dana, Kurir piše: "Okupacija Juga Srbije[40] PREDSEDNIK SRBIJE JE BIO U PRAVU! UPOZORENjA DRŽAVNOG VRHA OSNOVANA OKUPACIJA JUGA SRBIJE! ALARMANTNO: U Niš se doselilo 11.000 Albanaca, kupuju sve što mogu, PARE IM NISU NIKAKAV PROBLEM!

Po Kuriru, Albanci kupuju srpsku imovinu u Vranju, Nišu, Leskovcu, Kuršumliji, Prokuplju, gde prijavljuju prebivalište i time stiču prava na ličnu kartu, pasoš, socijalna davanja, zdravstvenu zaštitu, glasanje...

Zatim, posle sve halabuke, 30. jula Vučić se "terapeutski" obratio javnosti sa vojne vežbe u Nikincima a pored informacija o unapređenju vojne moći, koje bi trebale da smire uplašene građane, govorio je i o standardu. Alo tim povodom piše: PREDSEDNIK SE OBRATIO NACIJI POSLE VOJNE VEŽBE U NIKINCIMA : Vučić otkrio od kog meseca će PENZIJE BITI VEĆE, a evo šta će biti i sa platama!

Na kraju, Alo 31. jula objavljuje novu kolumnu Orhana Dragaša, pod naslovom:" Vučić nas neće osramotiti."