Sećanje na Borislava Miloševića

Na komemoraciji povodom smrti Borislava Bore Miloševića, ambasadora SFRJ i SRJ, u penziji, održanoj 31. januara 2013. u Domu sindikata u Beogradu

Poštovana Milanka i Svetozare,

Poštovani prijatelji i kolege Borislava Bore Miloševića,

Vaše ekselencije ambasadori Rusije i Belorusije,

Predstavnici ministarstava Vlade Republike Srbije,

Narodni poslanici, predstavnici političkih stranaka,

Dame i gospodo,

Okupili smo se da izrazimo poštovanje, našu najdublju žalost i saučešće porodici našeg druga, kolege i prijatelja Borislava Bore Miloševića.

Iako je duže vreme bolovao, vest o smrti Bore Miloševića sve nas je zatekla i duboko potresla. Otišao je vrhunski jugoslovenski diplomata, intelektualac, patriota i drug. U svima nama, u Beogradu, u Moskvi, u Podgorici, u njegovom zavičaju, ostaje duboka praznina i žalost. Ali, ostaje i osećanje privilegije što smo poznavali, sarađivali i družili se sa čovekom izuzetnih ljudskih, moralnih i patriotskih osobina.

Razboleo se tokom odmora u Crnoj Gori i Srbiji sa kojeg se nikada neće vratiti. I pored natčovečanskih napora i danonoćne brige najboljih lekara, naučnika medicine i osoblja vrhunskih zdravstevnih ustanova u Crnoj Gori i u Beogradu, naš Bora je preminuo 28. januara.

Borislav Bora Milošević je rođen u Nikšiću 1934. u porodici uglednih intelektualaca, oca Svetozara i majke Stanislave, rođene Koljenšić. Osnovnu i srednju školu učio je u Požarevcu gde se porodica Milošević doselila uoči početka Drugog svetskog rata. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Tokom 50-ih godina bio je jedan od istaknutih aktivista Saveza studenata Jugoslavije. Posle diplomiranja radio je u Odeljenju za međunarodnu saradnju CK SKJ da bi kasnije postao i njegov rukovodilac. Sa te dužnosti je postavljen za ministra savetnika Ambasade SFRJ u Moskvi za odnose između SKJ i KPSS gde je radio u periodu od 1969. do 1974. godine. Od 1969. do 1974. bio je na dužnosti ambasadora SFRJ u Alžiru. Po povratku iz Alžira najpre je nastavio diplomatski rad u SSIP-u, a onda je bio predstavnik tada ugledne i snažne spoljno-trgovinske firme INEKS, najpre u Parizu, potom u Moskvi. Od 1998. do 2001. bio je ambasador SRJ u Moskvi. Dao je nezamenljiv doprinos učvršćivanju temelja tradicionalnih prijateljskih, savezničkih i bratskih odnosa između SR Jugoslavije i Ruske Federacije. Po završetku dužnosti ostao je sa porodicom u Moskvi gde je radio sve do septembra prošle godine kada je došao na odmor u Crnu Goru i Srbiju.

Preteča ekonomske diplomatije

U jugoslovenskoj diplomatiji kao i na ekonomskim odnosima sa inostranstvom Bora je proveo veći deo svog radnog veka. Bio je svestrana ličnost i vrhunski profesionalac.

Odlikovao se marljivošću, širinom pogleda, visokim moralnim nazorima. Mnogo je čitao i neprekidno stremio proširivanju znanja. U životu i profesiji uvek je pažljivo slušao sagovornike i često iznenađivao svežim pogledima na fenomene u društvu, kulturi, međunarodnim odnosima. Nenametljivo duhovit i neposredan u komuniciranju brzo je sticao simpatije i naklonost u sredinama koje su se ponekad i civilizacijski razlikovale.

Kao istinski intelektualac, smatrao je da čovek vredi onoliko koliko stvara, koliko doprinosi društvu i svom okruženju. Ni sebi, a ni saradnicima nije dopuštao improvizacije. Za svaki posao ili zadatak strpljivo se pripremao, bilo čitanjem, bilo traženjem mišljenja kompetentnih ljudi.

Sa takvim kvalitetima plenio je okolinu i sticao prijatelje i poštovaoce, što je velika prednost u životu i svakom poslu, pogotovo u diplomatiji. Boru je krasila sposobnost da stečena prijatljstva čuva i neguje, da sticanjem novih nikada ne zapostavlja stare prijatelje. Zato, svuda tamo gde je radio – od Beograda do Moskve i od Alžira do Pariza, ima prijatelja sa kojima je, takoreći do juče, održavao veze.

Bora je bio profesionalni diplomata vrhunskog dometa. Mogao je to biti, pre svega, zato što je, kao pravnik i analitičar, dobro poznavao suštinu društvenih i političkih procesa, zato što je poznavao ciljeve i mogućnosti kako svoje zemlje, tako i zemlje službovanja i što je bio u stanju da realno prepozna mogućnosti za saradnju. Znalački je pratio i predviđao tokove političkih procesa, ali je sa ogromnom energijom i sposobnošću radio na razvijanju ekonomskih odnosa i saradnje. Može se slobodno reći da je u našim uslovima bio preteča ekonomske diplomatije.

Svedok istorijskih zbivanja

I kao analitičar i kao čovek uvek je racionalno i kritičan prilazio svakom problemu, ili zadatku. Kao diplomata, nikada nije upadao u grešku da izveštava o onome šta je on govorio, već šta je sagovornik njemu prenosio. Uvek je poštovao činjenice. Nije ugađao čitaocima svojih depeša i izveštaja. Voleo je zemlje u kojima je službovao, posebno, Rusiju i Belorusiju sa čijom duhovnošću i kulturom se saživeo. Razume se, uvek i najviše je voleo svoju zemlju i svoj narod. Predstavljao ih je odgovorno i časno. Poštovao je prijateljske zemlje, narode i njihove kulture i dostignuća. Ali uvek je bio ponosan na zemlju, narod i kulturu koje je predstavljao. Voleo je, na primer, stvaralaštvo Tolstoja, Puškina, klasike i moderne umetnike Rusije, ali iznad svih velikana srpske misli i stvaralaštva Njegoša, koga je često citirao.

Bio je svedok i učenik istorijskih događanja, kako u svojoj zemlji, tako u Evropi i svetu. U svojim javnim istupanjima svedočio je i o eri vrhunca hladnog rata, o kubanskoj krizi, o stvaranju i ulozi PNZ, o padu Berlinskog zida, o širenju NATO na Istok, ali i o rađanju novog multipolarnog poretka u zamahu. U ocenjivanju značaja tektonskih promena u međunarodnim odnosima nije se povodio za „korektnim“, „ili modernim“, dominantnim, prilazima. Bez isključivosti, uvek je predočavao činjenice. Visoko je cenio Jugoslaviju u kojoj je stasao i koju je znalački predstavljao. Nedavno je izjavio: „Jugoslavija je bila ozbiljna, poštovana i uticajna zemlja. Veliki su je razbili vođeni metodom „podeli pa vladaj“. Bio je duboko zabrinut zato što najmočnije zapadne zemlje nastavljaju da primenjuju isti metod prema Srbiji otimajući joj Kosovo i Metohiju.

Savršeno je govorio ruski, francuski i engleski jezik. Prisustvovao je brojnim razgovorima Tito – Brežnjev i mnogim drugim susretima od kojih je zavisio tok istorije naše zemlje, Evrope i sveta. Stečena saznanja izdvajaju ga kao jedinstvenu istorijski riznicu. Ništa od toga nije ga povelo u oblake ili uobraženost. Uvek je čvrsto stajao na tlu.

Zaslužan za bescarinski sistem Srbije i Rusije

Ambasador u Moskvi bio je u najtežem periodu. U to vreme je pripremana i izvršena agresija NATO. Znao je za velika očekivanja našeg naroda i državnog rukovodstva od Rusije, kao istinskog, vekovnog saveznika i prijatelja. Ipak, nikada svoijim izveštajima iz Moskve nije u Beogradu podgrejavao nerealna očekivanja. Izveštavao je objektivno, a radio neumorno i danonoćno na dobijanju političke, moralne, humanitarne i svake druge pomoći. I bilo je rezultata kakvi su u datim uslovima u Rusiji i na međunarodnom planu bili mogući. Borina je velika lična zasluga -postizanje istorijski značajnog sporazuma o bescarinskoj trgovini između SR Jugoslavije i Rusije. Jedinog takvog sporazuma koji Rusija ima sa bilo kojom zemljom izvan ZND. Taj sporazum, potpisan pre 13 godina i danas omogućava neograničen bescarinski izvoz Srbije na ogromno rusko tržište. Nije mu bilo sve jedno što naša zemlja nije imala toliko roba koliko da se ta jedinstvena mogućnost potpunije iskoristi.

Svestan uticaja medija i javne diplomatije

I kada je završio svoju službu ambasadora Jugoslavije u Rusiji, Bora je nastavio neumorno da radi na očuvanju uzajamnih odnosa, prijateljstva i saradnje. Nije mogao mirno da posmatra da bilo ko, zbog izbora novih prijatelja, zapostavlja ili omalovažava vekovno prijateljstvo i savezništvo dve zemlje i dva bratska naroda. Imao je visoko razvijen osećaj značaja medija, javne i narodne diplomatije. Nastavljajući da sa svojom porodicom – suprugom Milankom i sinom Svetozarom - živi u Moskvi, neumorno olakšava razmenu poseta poslanika, stranaka, poslovnih ljudi, novinara, umetnika, u oba smera. Umnog rezona i britkog duha, redovno je istupao u programima najuticajnijih televizija od CNN u Atlanti, preko TF-1 u Parizu, do BBC u Londonu i „Al DŽazhire“ u Dohi. Uvek braneći istinu i interese Jugoslavije, Srbije i Crne Gore.

Do kraja života Bora je ostao veran idejama progresa, ravnopravnosti, socijalne pravde i dostojanstva. Bio je ponosan na doprinos svojih roditelja antifašističkom pokretu u Srbiji i borbi za slobodu od fašističkih okupatora.

Smrt brata u Hagu neizlečiva rana

Razume se, tragična smrt brata, bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića u Haškom zatvoru, ostavila je neizlečivu ranu u Borinoj duši. Pisanom i usmenom rečju, knjigama i tribinama, neumorno se borio za pravdu, za častan odnos i postupanje prema Slobodanu Miloševiću, za pravo na njegovo lečenje, ali ni to, ni angažovanje prijatelja iz Rusije i drugih zemalja, nisu dali rezultate. Sila je iznad časti i morala. Borio se i za prekid političkog progona porodice Miloševića.

Napisao je više knjiga, objavio hiljade i hiljade tekstova, analiza, intervjua. Posebno mu je draga knjiga na ruskom „Nepobeđeni“ posvećena bratu Slobodanu Miloševiću. Napisaće u toj knjizi i ove reči: „Danas velike sile Zapada pod izmišljenim razlozima satanizuju a zatim uništavaju cele države i njihove rukovodioce. Prva žrtva takve politike bili su Jugoslavija i Slobodan Milošević“.

Prošlog septembra priredili smo promociju knjige „Agresija NATO – sumrak Zapada“. Bora, jedan od koautora tog pisanog svedočanstva, prihvatio je poziv Beogradskog foruma, doputovao je iz Moskve i govorio na promociji u Ruskom domu kulture. Pored ostalog, tada je rekao: „Moja bi želja bila da Srbija, Crna Gora, Republika Srpska i Makedonija ponovo budu u zajednici“. Prepuna sala ga je više puta prekidala sponatanim dugotrajnim aplauzima, kakvi se davno u Srbiji ne čuju.

Poštovana Milanka i Svetozare,

Budite jaki. Znate da bi i Vaš Bora to od Vas želeo. Budite ponosni na supruga i oce, na njegovu posvećenost vama i našoj zemlji i narodu. Svojim ljudskim, profesionalnim i intelektualnim radom Bora je ostavio dubok stvaralački trag. Nama ostaje da ga sledimo i da vam uvek budemo blizu.

Neka mu je večna slava.