Početna strana > Rubrike > Politički život > Readmisija migranata iz EU u Srbiju
Politički život

Readmisija migranata iz EU u Srbiju

PDF Štampa El. pošta
Dušan Kovačev   
subota, 03. oktobar 2015.

Vučićevoj politici preti krah pred migrantskom krizom, ali taj krah preti i Srbiji. Ilegalni migranti nisu izbeglice, a EU bi da Srbiju pretvori u geto imigranata. Siromašna zemlja nema snage da bude utočište desetinama hiljada migranata, raspašće se njen socijalni i pravni poredak. Suprotstavljanje vraćanju migranata bi zaustavilo pregovore o pristupanju Srbije EU. Pa šta, Srbija i onako nikad neće ući u EU.

Aravijsko more sve potopi!

Njegoš

Svima nam je žao izbeglica koje moraju da beže iz svoje otadžbine. Može li im se pomoći? Po nešto se može. Ko to može? Koliko? Kako? Gde? Čime? Dokle?

Srbija još uvek nije rešila problem svih izbeglih i raseljenih lica tokom ratova na području bivše Jugoslavije. Kako može odjednom pružiti utočište desetinama, možda i stotinama hiljada ilegalnih migranata s drugih kontinenata koje bi nam Evropska unija rado sve uvalila.

Migranti u Evropi

Migranti sa Bliskog Istoka i severa Afrike žele da se dokopaju bogatih zemalja EU i tamo nastane. Talas migranata se kroz Tursku preko Grčke i Makedonije preliva u Srbiju, iz srpske Vojvodine razliva u Mađarsku i Hrvatsku. Zatim se preko Slovenije i Austrije valja do Nemačke koja imigrantima oročava utočište na tri godine[1], i do skandinavskih zemalja i Britanije. Tokom 2014. je ukupni broj migranata u EU iznosio 280.000, a od januara do avgusta 2015. ih je registrovano još 350.000. U septembru je procenjeno da ih je od početka godine u EU prispelo 500.000[2]. Trećina svih migranata u Evropu pristiže iz Turske preko Grčke[3]. I u samoj Nemačkoj je zbog ogromnog priliva migranata proces priznavanja utočišta sve duži, pa je tamo tokom aprila bilo 200.000 migranata bez rešenog statusa[4]. Često se probiju u srednju Evropu bez ikakvih ličnih dokumenata ili sa lažnim ili spornim dokumentima[5].

Evropljani ogroman broj migranata dočekuju nepripremljeni, čak bez jedinstvenog stava o problemu koji im bije na vrata. Pravno obavezujuće kvote prihvatanja izbeglica će se teško primeniti[6]. Nisu svi migranti izbeglice, naročito ne ilegalni migranti, koliko god se bunio UNHCR. Raspravlja se o etičkim shvatnjima tog problema, baš kao što su pre hiljadu godina preci današnjih Evropljana raspravljali o univerzalijama. Suprotstavljaju se dva stava. Jedan je sentimentalni stav, na osnovu kojeg se zahteva da se migrantima da utočište i sva potrebna pomoć. I srpski premijer je pri ovom stavu[7]. Drugi stav je sasvim suprotan, nesentimentalan, zasnovan na političkom i ekonomskom realizmu. Tipičan primer nosioca ovakvog stava u našem regionu je mađarski premijer Viktor Orban[8].

Migranti koji beže u EU po pravilu ignorišu potrebu za sticanjem sopstvenog pravnog statusa izbeglice ili azilanta dok ne dođu do željene zemlje. Primeri su brojni i deliktni[9].

Normativni osnovi prava na utočište su brojni, međunarodnog i nacionalnogsu porekla. Najviši međunarodni akti su Opšta deklaracija o pravima čoveka (čl. 14) 1948. g., Konvencija o statusu izbeglica iz 1951. g., Protokol o statusu izbeglica iz 1967. g. Međunarodnim propisima OUN je pravo na utočište definisano kao ljudsko pravo. Ovo je prihvatio i Ustav R. Srbije (čl. 57). U smislu Ustava, prema kojem se pravo na utočište ostvaruje na zakonom propisan način u okviru našeg nacionalnog prava, Republika Srbija je osnovala Komesarijat za izbeglice i migracije i donela Zakon o upravljanju Migracijama 2002. g. i Zakon o azilu iz 2007. g. Srbija je sa EU zaključila 2007. g. Sporazum o readmisiji.

Siromašne zemlje Balkana nemaju mogućnosti da same reše problem tranzita ogromnog broja migranata. Za razliku od Bugarske[10], Srbija i Mađarska, a po svemu sudeći i Hrvatska i Slovenija, propuštale su u početku migrante koji su pošli preko Turske i Grčke i omogućavano im je da što brže dođu do granice naredne države na putu ka željenoj zemlji utočišta. Međutim, Turska, Grčka i Makedonija migrante nisu registrovale, već su ih propuštale ka narednoj granici. Srbija je prva registrovala sve migrante, pa ih zatim propuštala ka zemljama EU.

Legalizacija migranata u Srbiji

U kontekstu nastupajućih događaja, mora se obratiti pažnja na izjave predsednika Vlade Mađarske od 15. 9. 2015. i predsednika Vlade R. Srbije date 17. 9. 2015. godine, neposredno pre eskalacije problema ilegalnih imigranata kao problema reda i mira u zamljama EU. „Smatramo da je Srbija sigurna zemlja, a ako oi ne prihvate azil tamo, njihov zahtev za azilom u Mađarskoj će biti odbijen“, rekao je Viktor Orban[11]. Vučić je o statusu migranata dva dana kasnije dao važnu izjavu. Najpre je naveo da delimo migrante na dve kategorije - „ekonomske migrante“ i „izbeglice iz Sirije i Iraka“. „Srbija se ponašala odgovorno iako je samo zemlja kandidat. Mi svakako nismo prva zemlja u Evropi u koju su oni kročili, ali Srbija je prva zemlja koja je registrovala izbeglice(...) Za nas ovo nije problem Nemačke, ovo nije problem bilo koje pojedinačne zemlje, ovo je problem cele Evrope i mi smo spremni da sarađujemo i sa Nemačkom i sa svim zemljama EU da to pitanje rešavamo.[12]

Sentimentalni stav srpske Vlade prema migrantima je nestao čim je portparolka Evropske komisije Nataša Berto izjavila da će EU po osnovu Sporazuma o readmisiji vratiti u Srbiju imigrante koji ne budu dobili utočište u zemljama EU[13]. Odmah potom se oglasio Evropski komesar za izbeglice Johanes Han. „Srbija je u septembru 2007. godine preuzela obavezu da na zahtev država članica prihvati i državljane trećih zemalja ili lica bez državljanstva, koji su na teritoriju te članice EU ušli direktno iz Srbije, u slučaju da su zadovoljena dva uslova. Srbija je obavezna da bez posebnih formalnosti prihvati ta lica ukoliko ona poseduju, ili su u vreme ulaska posedovala vizu ili dozvolu boravka izdatu od strane Srbije, a potrebno je i da su `na nezakonit način i direktno ušla na teritoriju države članice, nakon što su boravila, ili bila u tranzitu kroz teritoriju Srbije`.“ Najava readmisije iz EU je u Vladi dočekana s nevericom[14].

Na putu preko Balkana migranti su legalni izbeglički status na tlu Evrope stekli prvi put tek u Srbiji. Pošto je migrantima na svojoj teritoriji R. Srbija legalizovala status, ona će biti dužna da se bavi i pitanjem izručenja eventualno krivično odgovornih među ovim licima[15]. Međutimi, ako migranti nisu krivično odgovorni, moraće da ih prihvati u slučaju uskraćivanja ili otkazivanja utočišta u zemljama EU ka kojima se probijaju. Oni se u Evropi masovno predstavljaju kao državljani Sirije, što je povod za sukobe s migrantiima koji zaista jesu iz Sirije i smatraju da imaju prioritet u ostvarenju svojih želja. Uz to, čudi da u Srbiji povodom masovnog priliva imigranata do sada nije proglašena vanredna situacija čak ni na teritorijama opština iz kojih su agresivno narušavali pogranični režim još početkom avgusta[16].

Naročiti problem je nastao kada su migranti iz Srbije počeli da odbijaju saradnju s mađarskimpograničnim vlastima[17]. Mađarska je pre ovog događaja na rešavanje problema migranata potrošila 200 miliona evra, a od EU dobila pomoć od samo 4 miliona[18]. Tada je mađarska vlada odlučila da dosledno prema migrantima primeni sredstva pravne države radi zavođenja reda i mira. Onemogućen je ulazak jednoj grupi migranata koja je htela da pređe u Mađarsku na graničnom prelazu Horgoš kršeći režim prelaska granice silom i bez ikakvih ličnih dokumenata[19]. Dan ranije, ti ljudi su „štrajkovali glađu“, pa uveče klicali srpskom ministru policije. Sentimentalnost ne može poreći činjenicu da su migranti nakon jednodnevnog „štrajka glađu“, naoružani motkama i kamenicama, napali mađarsku policiju na mađarskoj teritoriji[20], što je našu javnost biranim rečima obavestio portparol mađarske vlade Zoltan Kovač. Stav mađarske Vlade je jasan. Migranti iz Srbije nameravaju da ilegalno pređu granicu Mađarske. Oni su izveli oružani napad na teritoriju Mađarske. Koristili su decu kao „živi štit“. Policija nije napala ilegalne migrante, već oni policiju. Ima povređenih policajaca kamenjem koje su koristili migranti. Migranti krše međunarodne konvencije. Nemoguće je ustanoviti njihov izbeglički status jer odbijaju saradnju s mađarskim pograničnim organima, ne može se govoriti o izbeglicama, oni su ilegalni imigranti. Mađarska uspostavlja režim pravne države. Protiv nasilnika će se koristiti sva raspoloživa sredstva. Ilegalni migranti vrše krivično delo sa srpske strane granice. Očekuje se da srpska vlast uspostavi red sa srpske strane granice. Gradnja zaštitne ograde je počela početkom jula dogovorom sa srpskom stranom, srpska strana je bila uključena preko ministra policije i prosleđene su joj sve potrebne informacije. Protiv ilegalnih migranata je mađarska policija koristila silu srazmernu njihovom napadu. Mađarska policija nastoji da odbrani svoju teritoriju i granicu. Počinioci krivičnih dela će biti krivično kažnjeni. Postupaće se u skladu s bilateralnim sporazumima (sa Srbijom) i međunarodnim konvencijama. Postoje procedure za izbeglice, ne može se proći ilegalno kroz tri granice i onda tražiti izbeglički status u Mađarskoj[21].

Pošto su zaustavljeni prilikom ilegalnog prodora iz Srbije u Mađarsku, migranti su se okrenuli Hrvatskoj kao tranzitnoj zemlji[22], silom probili policijski kordon kod Tovarnika[23] i demolirali smeštajni objekt već na prvi pomen mogućnosti da im se utočište da u zemlji u kojoj su privremeno smešteni[24]! Hrvatska je odmah zatvorila granicu prema Srbiji[25]. Hrvatski premijer je optužio Srbiju da uošpte ne čuva granicu[26]. Ni dan kasnije više od hiljade migranata je ilegalno probilo granicu Srbije sa Hrvatskom kod prelaza Bapska, pa je u Hrvatskoj ukupno već 30.000 migranata[27].

Srbija nije samo tranzitna zemlja za izbeglice iz Azije. I dalje traje masovna migracija sa Kosova i Metohije ka EU, kojom je u proteklih godinu dana 90-120 hiljada Albanaca otišlo ka EU[28].

Readmisija ilegalnih migranata iz EU u Srbiju

Seća li se iko Kosova i Metohije? Naša vlada je prihvatila sporazume prethodnih vlada i potpisala nove, kojima se korak po korak ilegalno odriče svoje teritorije i državljana južne srpske pokrajine. Pamti li iko da je današnji premijer govorio kako moramo poštovati te sporazume da bi nas shvatali ozbiljno. Sporazum o readmisiji je jedan od takvih sporazuma. Po tom sporazumu R. Srbija će morati da izvrši veoma ozbiljne obaveze.

Propisima Sporazuma je uređena readmisija državljana trećih zemalja i lica bez državljanstva (apatrida), kao i članova njihovih porodica. Dovoljna je samo pretpostavka da je u vreme nezakonitog ulaska u drugu zemlju lice posedovalo važeću dozvolu boravka izdatu od strane R. Srbije (čl. 3). Pošto je naš premijer izričito naveo da je R. Srbija prva u Evropi popisala sve migrante koji su došli u nju, svi koji su preko Srbije prešli u zemlje EU mogu biti legalno readmisirani u R. Srbiju, pošto ih je Srbija snabdela prima facie dokazima postojanja uslova readmisije. Važno je znati da je prima faciedokaz eufemizam za neoborivu pravnu fikciju prema kojoj pretpostavka mogućnosti postojanja činjenice formalno figurira kao dokaz. Prima faciedokaz omogućuje arbitrernost organa koji donosi odluke o takvom „dokazu“ i njegova upotreba je opravdana samo u hitnim stvarima o kojima se mora odlučiti bez odlaganja usled nastupanja teških posledica. Srbija readmisirane migrante po prima facie „dokazu“ da su posedovali srpsku dozvalu boravka po prihvatanju, neće moći readmisirati u Grčku ili Makedoniju (čl. 5). Vlade Grčke i Makedonije sebe nisu opteretile prima facie dokazima postojanja uslova readmisije ilegalnih migranta jer ih uglavnom nikad nisu registrovale, niti im izdavale bilo kakva boravišna dokumenta.

Šta da se radi?

Mora se odmah prestati sa sentimentalnim pristupom ovom problemu i ubeđivanjem javnosti kako je masovna readmisija Evropskih imigranata u Srbiju „nemoguća“. Preko Srbije je je već prošlo više od stotinu hiljada migranata ka EU, po pravilu su u EU ušli ilegalno, veliki broj njih je tamo počinio krivična dela, a niko ne garantuje da će ilegalni migranti ostvariti pravo na utočište u zemljama EU. I sama Nemačka je onima kojima je priznala pravo na utočište oročila na tri godine. Srbija jednostavno nema ni mogućnosti, niti sredstava da efikasno rešava problem ogromnog broja readmisiranih migranata. Uostalom, nije naša Vlada baš tako sentimentalna kao što se prikazuje. Dok se premijer i ministri vladajuće stranke sentimentalno staraju za strane ilegalne migrante, njihovi partijski aktivisti vrlo nesentimentalno onemogućuju proteste političkih konkurenata u Vojvodini[29].

Medije, nevladine i međunarodne organizacije koje budu nastavile da vrše politički pritisak na R. Srbiju valja uključiti u napore da se finansijski i materijalno obezbedi pravo imigranata na utočište. Treba javno pozvati rukovodioce ovih pravnih lica da se svako od njih u skladu sa svojim mogućnostima uključi u trajno staranje o potrebama utočišta bar jedne migrantske porodice.

Ne sme se zavaravati kako će EU Srbiji pružiti više od simbolične pomoći za zbrinjavanje migranata. Mađarska je na rešavanje tog problema potrošila 200, a od EU dobila samo 4 miliona evra, iako je članica EU.

Prema ilegalnim migantima koji u Srbiju iz susedne države ulaze bez potvrde o boravku u prethodnoj državi sprovesti krivično-pravne mere. Jednakost pred zakonom je obavezujuća. Pozitivna diskriminacija ne obuhvata izuzimanje od krivične odgovornosti. Klicanje migranata ministrima i premijeru zbog toplog dočeka u Srbiji su marketinški trikovi za trenutno dizanje popularnosti koji mogu skupo koštati i Vladu i državu i narod.

U skladu s pravom sprovesti obezbeđenje granica, graničnih prelaza, prihvatnih centara za migrante i njihovog održivog finansiranja. Samo efikasnim suzbijanjem ilegalne imigracije preko Srbije biće moguće zaustaviti dalje razvijanje ovog problema. Ne treba donositi nikakve radikalne mere, samo treba primeniti redovne mehanizme pravne države i obezbediti vladavinu prava, po primeru Mađarske, Hrvatske, Bugarske i drugih članica EU. To su evropski standardi i evropske vrednosti. Evropska kultura je zasnovana na vladavini prava, a ne na sentimentalnosti i ilegalnoj imigraciji.

Odmah suspendovati i potom što pre otkazati Sporazum o readmisiji sa EU u skladu sa čl. 22 Sporazuma.

Što pre najaviti međunarodnim subjektima primenu mera za zaustavljanje ilegalne imigracije preko R. Srbije, suspenziju i nameru otkazivanja Sporazuma o readmisiji.

Naravoučenije

Vučićeva politika je do sada uspevala da opstane obezbeđujući spoljnopolitičku stabilnost nasuprot nepopularnim merama u unutrašnjoj politici. Popularnost spoljne politike je obezbeđivala skupo, pristajanjem na sve zahteve SAD, NATO, EU i MMF. Moguće je da će cena nastavka te politike će u uslovima readmisije migranata u Srbiju postati kolaps socijalnog i pravnog poretka u Srbiji. I da Srbija prihvati readmisirane migrante, oni će i dalje težiti prodoru ka EU, što će dodatno narušiti odnose Srbije sa susednim članicama EU. Primer narušenih odnosa sa Hrvatskom je već očigledan.

Bez obzira kao će se razvijati stvar s migrantima, malo je verovatno da će njihov priliv uskoro sasvim prestati. U svakom slučaju, Srbija teško može računati na značajna i trajna finansijska sredstva EU za izdržavanje stotina hiljada migranata. Što više migranata bude vraćeno u Srbiju to veći „evropski“ problem Srbije. Jedina uspešna mera protiv priliva migranata u Srbiju za sada može biti suspenzija i odustanak od Sporazuma o readmisiji, po cenu prekida evrointegracija. Srbija nema šta da izgubi s prekidom evrointegracija. Naprotiv.

Još prostije, srpska vlast jednostavno treba da posluša sovjet zdravago razuma velikog srpskog prosvetitelja, racionaliste i moderniste Dositeja Obradovića, koji je pre više od dva veka objasnio Srbima da svoju politiku treba da usklade sa Rusijom.

Srbija se za proteklih 15 godina nagutala evroatlantskih žaba. Međutim, kamilu neće moći da proguta, baš kao što ni kamila ne može proći kroz iglene uši.


[5]AP - Austrian police intercept 201 migrants without proper documents on train bound for Munich, Fox News, 27. 7. 2015. Na srpsko-mađarskoj granici je primećeno da migranti masovno odbacuju legitimacionu dokumentaciju, a nemačka policija je presrela ilegalnu pošiljku sirijskih pasoša iz Turske nameljenih podeli ilegalnim migrantima. Primećeno je da se izbeglice sa severa Afrike redovno predstavljaju kao Sirijci, iako im je govor različit, a neretko koriste lažne sirijske pasoše. V: Schwartz, Sharona - New Evidence Some Migrants Are Dumping Their Documents and Claiming to Be Syrian to Win Asylum, Blaze, 7. 9. 2015. Migranti su masovno odbacivali pakistanske i bangladeške pasoše na grčko-makedonskoj granici.Uvećana ilegalna trgovina lažnim sirijskim pasošima, migranti ih nabavljaju u Turskoj. Najzad, preko 90% migranata koji su prošli kroz Srbiju predstavljaju se kao Sirijci. V: AP - Refugee crisis in Europe: ‘Something fishy’ among migrant flood as discarded ID papers appear, News.com.au, 7. 9. 2015.
[8]Mađarski premijer Orban planira da deportuje sirijske izbeglice: „Došli su iz logora u sigurnim zemljama“. „Nepostoji pravo na bolji život", rekao je on, i najavio svoj plan za rešavanje izbegličke krize. (...) Vicekancelar Nemačke, Zigmar Gabriel kritikovao je Orbana i naglasio: "On mora da poštuje evropsko pravo i mora da zaštiti političke zatvorenike. Videti: Rošić, Dijana - Orban: "Ne postoji pravo na bolji život.", DW, 13. 9. 2015.
[9]Migranti ka skandinavskim zemljama su čak i u tranzitnoj Danskoj odbijali da se registruju. V: Problem u Danskoj, izbjeglice pješače prema Švedskoj, Al DŽazira Balkan, 9. 9. 2015. Prilikom ilegalnog prelaska iz Grčke u Makedoniju, masovno su se sukobljavali s policijom. V: Immigration clash with police on the Macedonia border, TopDocumentaryFilms, 22. 8. 2015. U Mađarskoj i to u Budimpešti i okolini, migranti su nastupili posebno agresivno, što je veoma uzbudilo njenu domaću javnost i navelo vlast da preduzme stroge mere prema ilegalnim imigrantima. Videti: Illegal immigrants shouting "Allah Akbar" in Hungary, jessuatwork, 23. 8. 2015. i Muslim migrants screams 'Fuck You' and ' Allahu Akbar' in Hungary, Refugee crisis: Hundreds try to storm Vienna train, police shut down Budapest main station. RTm 1. 9. 2015; Pobuna migranata na granici sa Slovenijom, N1, 19. 9. 2015.
[15]Propisi KZRS koji se mogu ticati krivičnog statusa migranata su po KZRS brojni. Povreda teritorijalnog suvereniteta, KZRS čl. 318, grupa krivična dela protiv državnih organa (grupa krivičnih dela), KZRS čl. 322-330, grupa krivičnih dela protiv javnog reda i mira (grupa krivičnih dela), KZRS čl. 343-450a, eventualno učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, KZRS čl. 386a, organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, KZRS čl. 386b, terorizam KZRS čl. 39, terorističko udruživanje, KZRS. čl. 393a, povreda obezbeđenja državne granice, KZRS čl. 408 itd.
[17]Izbeglice su u proteklih nekoliko dana odbijale da sarađuju sa mađarskim vlastima, opsedale železničke stanice i odbijale da budu registrovane, izjavio je danas premijer Mađarske Viktor Orban, dodajući da će policija od iduće nedelje snažnije reagovati. "Uzimajući u obzir da se suočavamo sa pobunom ilegalnih migranata, policija izvanredno obavlja svoj posao, bezu potrebe sile", rekao je Orban novinarima u Budimpešti, preneo Rojters. (...) Prema propisima EU o azilu, izbeglice koje traže zaštitu treba to da učine u prvoj zemlji EU u koju uđu. Grčka je prva članica EU na putu izbeglica koji iz Turske vodi preko Balkana i Mađarske. Hiljade ljudi svakog dana stižu čamcima sa obala Turske na grčka egejska ostrva. (...) Mađarska ipak neće formirati tranzitne zone koje bi bile otvorene prema Srbiji, izjavio je ministar Janoš Lazar zadužen za vođenje Kancelarije premijera i najavio otvaranje dva do tri nova prihvatna centra. (...) Lazar je rekao da 15. septembra u ponoć počinje "novo računanje vremena", to jest da oni koji hoće da uđu u Mađarsku moraju da se jave na nekoj od zvaničnih ulaznih tačaka i da će na graničnim prelazima moći da zatraže status izbeglice, a da će se tokom perioda obrade tog zahteva - najviše 12-14 dana - tim ljudima biti obezbeđena pravna zaštita i snabdevanje. Videti: Tanjug - Orban: Izbeglice odbijaju saradnju s vlastima, policija će biti još nemilosrdnija, Blic, 11. 9. 2015.
[24]Nezadovoljne izbeglice uništavaju hotelski inventar. Izbjeglice i migranti u Zagrebu. Petstotinjak ih je smješteno u hotel Porin u Dugavama, koji je iz azila pretvoren u prihvatni centar. No, nezadovoljni su - ne žele ostati u Hrvatskoj, već ići dalje - za Njemačku. Oko 500 izbeglica koje su danas smeštene u hotel "Porin" u zagrebačkom naselju Dugave, počelo je proteste jer ne žele da ostanu u Hrvatskoj, i u tom delu grada je sve više interventne policije. Izbeglice koje su stigle u hotel "Porin" novinarima poručuju da žele da odu jer su nepoželjni, bacaju nameštaj, krevete i metalne konstrukcije kroz prozor i viču "Sloboda, sloboda". Takođe bacaju WC papire i šalju jasne poruke da svoj put nameravaju da nastave i da u Hrvatskoj ne žele da ostanu, a spominju i nemačku kancelarku Angelu Merkel. V: Opšti haos u Hrvatskoj. Migranti demolirali hotel i napali novinare, u stampedu probili policijski kordon u Tovarniku, Blic, 17. 9. 2015.
 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner