Prilog Inicijativi za spas Srbije

Višestranački politički sistem paralmentarne demokratije je postao monopol pozicije i opozicije, kao i finansijske oligarhije. To nije samo naš fenomen, pojava je opšta. Civilni sektor, mediji i drugi koji bi trebalo da budu korektiv partokratskog sistema su uglavnom produžena ruka takvog sistema. Zbog toga je svaki vid delovanja kojim se narušava uspostavljeni politički monopol dobrodošao. Od nečega se mora početi. Dobar početak nečega što može barem malo da naruši uspostavljeni monopol na politiku i demokratiju je NOPO i Inicijativa za spas Srbije.

Jedan dovitljivi pokušaj da se naruši taj politički monopol, a koji je izveden pre dve-tri godine formiranjem stranke "Nijedan od ponuđenih odgovora", kao političke partije vlaške manjine, naišao je na veliki odijum kada se na čelu liste našao politički analitičar Đorđe Vukadinović. Izvesno je da će ta partija zbog nižeg cenzusa ući u parlament. Realno je da ta partija pokupi glasove svih onih koji su nezadovoljni postojećom političkom ponudom, svih onih koji nisu imali kome da daju svoj glas.

Veoma je zanimljivo kakav će odgovor dati vlast, pošto je NOPO uspeo da sakupi potreban broj potpisa, i na koji će način pokušati da osujeti upad u dobro zaštićeni politički zabran. Sreća je da je Đurđevdan blizu i da su svi preokupirani.

Za sada NOPO deluje poput Robin Huda, na potpuno novom terenu političkog nadmetanja i može da bude veliko iznenađenje. Međutim, da bi postao respektabilna politička stranka trebalo bi da izađe sa političkim programom koji daje jasne i konkretne odgovore na najaktuelnija pitanja unutrašnje i spoljne politike. To što ni druge stranke pozicije i opozicije nemaju ideologiju ne bi trebalo da bude razlog za nečinjenje. Činjenica da je NOPO prihvatio dvadest veoma konkretizovanih zahteva izraženih u Incijativi za spas Srbije je od ogromnog značaja, jer pokazuje rešenost da se konačno nešto i uradi. Posebno je zanimljiv zahtev da nevladine organizacije prijave koliko i od koga dobijaju donacije i grantove.

Niko ne mora da je saglasan sa većinom zahteva iznetih u Inicijativi, ali i samo otvaranje tih pitanja u parlamentu bi bio veliki korak napred, da ne kažemo politički šok. Potpuna degeneracija političkog sistema višestranačke parlamentarne demokratije i zahteva šok terapiju.

Niko ne mora da deli političke poglede sa gospodinom Đorđem Vukadinovićem. Lično, po mnogim pitanjima nisam saglasan sa gospodinom Vukadinovićem, ali to nije tema. Međutim, niko mu ne može da ospori visoku političku kulturu, etičnost i stručnost. Stalno jadikujemo da nema novih, politički neishabanih ličnosti. Što bi rekao Pontije Pilat: "Evo čoveka".

Kao čovek koji je na višegodišnjem profesionalnom radu u Savezu komunista Srbije stekao "neko" političko iskustvo i koji posle toga nije bio član nijedne političke partije, hteo bih da rukovodstvu NOPO uputim i neke, nadam se korisne, sugestije.

Da bi neka stranka bila na početku prepoznatljiva, a potom i uticajna, ona mora da ima ideologiju. Politički marketing je veoma efikasan, ali njegovo dejstvo je ograničeno. Ljudi mogu pod uticajem televizije i mas-medija zaokružiti neko ime ili partiju na izbornom listu, ali ljudi se ne mogu angažovati na pitanjima investicija, ekonomskog rasta, pa čak ni na pričama o boljem životu. Ljudi se mogu pokrenuti i angažovati samo na idejama.

Nije Isus Hrist postao najveća ličnost u istoriji ljudskog roda zato što je bio protiv trgovine u hramu, već zato što je propovedao novu ideju. Nasuprot Mojsijevom zakonu "oko za oko, zub za zub", on je izašao sa revolucionarnom idejom ljubavi i praštanja, ne samo prema bližnjima već i prema neprijateljima svojim.

Zato predlažem da NOPO radi na izgradnji svoje ideologije. Mi danas živimo u svetu bez ideja, u kapitalizmu koji je iscrpeo svoje pokretačke mogućnosti i prešao u fazu čiste patologije. Ideja neoliberalnog kapitalizma sa višestranačkim parlamentarnim sistemom, kao krajem istorije, uveliko je poražena. Njega se odriče i njegov guru Frensis Fukujama, a kod nas je taj sistem i pored svega i dalje neprikosnoven.

Taj sistem se izrodio u svoju suprotnost, on više nema mnogo veze sa sistemom privatnog vlasništva, privatne incijative i na njima zasnovanih društvenih odnosa i proizvodnje. On je prerastao u sistem transnacionalnog kapitalizma u kome su i čovek i nacija i država samo u funkciji profita. Novac je vrhovni bog, a čovek izmanipulisani i otuđeni potrošač. Države su postale servisi transnacionalnog kapitala. Hrišćanstvo je poraženo pred bogom novca i profita. Papa Benedikt to priznaje u svojoj uskršnjoj poslanici, ali ne kaže ko je glavni krivac.

NOPO bi trebalo, po meni, da ima ideologiju koja će okupiti sve one koji su odlučni da se bore za takav sistem društvenih odnosa u čijem je centru čovek, a potom država i nacija, a ne profit. To mora da bude sistem koji će biti rezistentan na korupciju, u kome će biti sigurni svi građani, a ne samo oni koji plaćaju privatno obezbeđenje.

NOPO bi trebalo da pruži odgovor na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu trebalo da živimo polazeći od naših specifičnih istorijskih iskustava i kulturoloških shvatanja. U društvu u kome su četiri decenije razvijani samoupravni odnosi i jednaka prava za sve ne mogu se veštački nakalemiti društveni odnosi u kojima je jedino merilo novac i profit.

Većina ljudi u Srbiji ne želi da za malo više mrvica i krpica živi u svetu u kome se članovi takozvanog društva privrednika takmiče, pre svega, u veličini svojih jahti. Nema utakmice u proizvodnji, samo u špekulacijama i potrošnji. Ako su normalni, u takvom sistemu ne mogu da budu srećni ni najbogatiji, a kamoli većina. To je suštinsko pitanje ideologije. Mislim da bi NOPO kao politička stranka mladih i nezadovoljnih ljudi trebalo da bude prepoznatljiv, pre svega, po svojoj ideologiji.

(Autor je bivši glavni i odgovorni urednik Duge)