Pravni fakultet mora odoleti i odbaciti bezakonje i rusofobiju

Da neko ignoriše izvršnu sudsku odluku i fizički se protivi njenom sprovođenju dešavalo se i ranije. Ali da to čine (recimo) pravnici sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu tako što privremenu meru Višeg suda (P1 24/2022 od 13.10.2022), kao izvršnu ispravu kojom je dekan vraćen na svoju funkciju (posle letošnjeg nezakonitog puča) neće da poštuju, i to čuvajući dekanat fizičkom silom i obezbeđenjem, do sada nije viđeno. Na funkciji predsednika Saveta (suprotno zakonu) Dragan Milkov, sa valjda trenutno (stvari se dnevno menjaju?!) „v.d. dekana“ Tatjanom Bugarski i još ponekima, nastoji da, kao pravnik koji uči studente (!?), stavi sebe iznad suda i prinese Fakultet, kao svoju privatnu žrtvu, nekakvom svom interesu.

Time već javno poznata rusofobija na Pravnom fakultetu poprima neverovatne razmere i transformiše se u diskriminaciju i bezakonje. Da podvučemo: kao jedan sramotni oblik straha (rusofobija je naročiti vid ksenofobije) koji bruka ličnost koju je zaposela, ona nije sama po sebi zabranjena (tako nije zabranjeno lično mrzeti Ruse i Rusiju, bez obzira koliko to mrzitelj obeležava žigom poniženja, uskogrudosti, gluposti i zatucanosti).

Da neko ignoriše izvršnu sudsku odluku i fizički se protivi njenom sprovođenju dešavalo se i ranije. Ali da to čine pravnici sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu čuvajući dekanat fizičkom silom i obezbeđenjem, do sada nije viđeno

Ali ono što je nedvosmisleno zabranjeno jeste preobražavanje takvog poniženja u meritorne odluke koje menjaju status žrtava rusofobije. Kada se kao razlog za smenu dekana Pravnog fakulteta navede: organizovanje posete studenata ambasadi Ruske Federacije da bi se raspitali o ruskim akademskim stipendijama; uspostavljanje naučne saradnje sa ruskim visokoobrazovnim institucijama; organizovanje posete Fakultetu atašea za kulturu ambasade Ruske Federacije – onda je rusofobija pretvorena u kristalno čistu diskriminaciju. Tada rusofobija dobija oblik specifičnog delikta aparthejda. Kao svedok toga, osetio sam to na svojoj koži, prvo aktom sklanjanja sa funkcije dekana Pravnog fakulteta (7.7.2022), a potom i ciljanim proganjanjem.

Cvajg u svojoj autobiografiji Jučerašnji svet kaže: „Niko se ne mrzi tako kao svedoci našeg poniženja“. Sada kada sam na tu sramotu jasno i javno ukazao i obeležio je štambiljem prezrenja i beščašća, rusofobi su, u pravom smislu te reči,„podivljali“ i svoj sramotni strah preobrazili u seriju nezakonitosti.

U stilu pravog jednoumlja i „velikog terora“, isfabrikovanim disciplinskim postupkom (navodno sam studenta uvredio na ispitu pre 13 meseci) pokušali su da me izbace sa posla. Neuspešno. Zatim su odbili da mi izdaju rešenje o tome, kako bi mogli da vode sledeći postupak, etički, za isti, nepostojeći, prekršaj. Postupak je u toku, pritisak ne prestaje. U međuvremenu je dva puta pokušana moja smena sa mesta šefa Katedre za krivično pravo – neuspešno. 

Svi diktatorski režimi, kao i ovaj rusfobni koji je praktično uzurpirao Pravni fakultet, dolaze na vlast kao manjina, a većinu prave silom, terorom i ucenom slabijih. Tako su se ostrvili na asistente. Neki su im se, egzistencijalno zastrašeni i ucenjeni, pridružili ne bi li izbegli progon. One smele i karakterne koji su glasali protiv smene dekana (antički Grci su imali sramni običaj da povremeno ubijaju jače i smelije robove, da spreče buduće pobune) plaše otkazima. Isterali su sa posla (30.9.2022) asistenta koji je imao hrabrosti i integriteta da postavi pitanje zakonitosti moje smene, tako što mu nezakonito nisu raspisali konkurs za izbor u zvanje. Kao vrhunac besrama objavljeni su na sajtu Fakulteta podaci iz njegovog privatnog života uzeti iz radnog i studentskog dosijea, verovatno sa namerom da ga obesčaste (?!) (diskriminišući deo je brže-bolje uklonjen). Drugog asistenta, slično meni, pokušavaju da isteraju sa Fakulteta preteći mu isfabrikovanim disciplinskim postupkom. Svi koji su se bili protiv julske smene dekana sklonjeni su sa svih funkcija (prodekanske, uredničke, iz uredništva...) i u isčekivanju su narednih progona, sve do otkaza.

Naravno da sam se borio. Ne želim da dopustim da se ova diskriminacija, jednoumlje i bezakonje, koje sramote časnu kuću Pravnog fakulteta, na njemu trajno zapate. Tužio sam ih sudu i, nedavno, pobedio. Sud je kao privremenu meru odredio poništavanje odluke o mojoj smeni do okončanja postupka. Međutim, tu se pojavljuje nova dimenzija bezakonja: umesto da izvrše sudsku odluku, oni joj se otvoreno opiru, fizički i „pravno“.

Svi diktatorski režimi, kao i ovaj rusfobni koji je praktično uzurpirao Pravni fakultet, dolaze na vlast kao manjina, a većinu prave silom, terorom i ucenom slabijih. Tako su se ostrvili na asistente

U jednom totalnom sofističkom cirkusu koji se desio na nedavnoj sednici Saveta fakulteta od 19.10.2022, u pet minuta: ja sam „vraćen“ na funkciju dekana (tač. 2); zatim ponovo „razrešen“ (tač. 3); pa je razrešen „dekan“ (T. Bugarski, koja je prekjuče (?!), 17.10.2022, „izabrana“ na sednici Saveta fakulteta i tako virtuelno dosegla najkraći „dekanski“ mandat u istoriji visokog obrazovanja od 48 sati (tač. 4); da bi istog tog„dekana“ (T. Bugarski) „izabrali“ za „v.d. dekana“ (tač. 5).

Ovakvo nasilje nad pravom i zakonom, autoritetom sudskih odluka, ovakav pravni oberhohštapleraj spadaju u vrhunske domete rubrike Verovali ili ne. Dnevni red za sednicu Saveta fakulteta na kojoj su izveli ove pasjaluke mogao bi bez problema da bude finalno poglavlje u Erazmovoj Pohvali ludosti. Ali nije već je, zamislite, događaj na jednom državnom pravnom fakultetu u Srbiji.

Znao sam da rusfobija kao vid ksenofobije razara dušu i karakter, da trajno obeležava čoveka žigom sramote, ali da se tako ispoljava u „akademskom svetu“ – to mi je novost. Postala je potpuno bezakonje.