Poslednji trzaji vladajuće koalicije

Politička scena Srbije slikom i prilikom sve više liči na pijacu gde se kupuje i prodaje bez ikakvih kriterijuma kvaliteta robe.

Da li se ikada građani Srbije pitaju kuda su nestali njihovi glasovi, i da li je sve ovo onako kako su oni zamišljali dajući svoje glasove za „Evropsku Srbiju“ sa ili bez Kosova u svom sastavu? Da li se deca vaspitavaju da bi sutra izrasli u onih 250 poslanika Narodne Skupštine Srbije? Iskreno se nadam da se neko od građana ponekad priupita gde je doslednost u srpskoj politici, gde su neki ideali, gde je neka jasna i zdrava vizija Srbije kakva bi ona izgledala sutra?

Srbija je doživela svoje kulturno, duhovno i materijalno dno. Da li Srbiji može nešto još gore da se desi? Iz dana u dan smo svi živi svedoci da iznenađenjima nema kraja. Posle svakih parlamentarnih izbora u Srbiji se dešavaju tektonske promene. Ostvaruje se saradnja i ujedinjuje bratstvo dveju istorijskih nepomirljivih ideja, u sekundi se rađaju rodonačelnici pomirenja u interesu Srbije ka njenom putu u Evropsku Uniju. Da li su ikada nosioci ideje tog skupog evropejstva objasnili građanima Srbije šta je uopšte EU? Da li građani Srbije znaju da je EU jedna obična trgovinska tvorevina bez političke jačine? Da li naši građani znaju da velike krize potresaju zemlje članice te tvorevine, da je velika nezaposlenost u zemljama EU? Da li su naši građani svesni da je novim članicama EU i njihovim građanima kao što su Bugarska, Rumunija pa i Poljska ograničeno kretanje kroz Uniju, i da mogu živeti i raditi samo u određenim zemljama, gde je naravno potrebna što jeftinija radna snaga? Pitajmo susede kako žive u tom evropskom raju sa prosečnim platama od 200 evra. I na kraju zapitajmo sami sebe da li ovakva Srbija kakva je trenutno, ima šta da traži u EU? Kako mi možemo biti ravnopravna članica porodice evropskih zemalja? Zar nije bolje da postanemo ravnopravan partner Evropi? Da li Srbija to može, ima snage i sposobnosti? Da li je jedna Švajcarska nenormalna zemlja što joj ne pada napamet da pristupi EU a dobro živi od usluga, dok se ustavno vodi kao poljoprivredna zemlja? Zar ne postoji ni jedan uspešan model koji bi Srbija primenila i postala jedna stabilna država? Naravno da postoji! Ali sprovođenje tih modela zahteva sposobnost, apsolutnu posvećenost, i mnogo rada i samoodricanja!

Naša aktuelna Vlada nema tih kadrova, ne želi takve ljude u svojoj neposrednoj blizini. Naša vlast barata koferima. Ima nešto sposobnih u opoziciji ali su ti ljudi obeleženi kao nepoželjni i kao populisti a po nekima su i fašisti. Sve te epitete su dobili jer se svojim zalaganjima bore za uspostavljanje jake nacionalne ekonomije, protiv monopolizma, jačanje sektora malih i srednjih preduzeća uspostavljanje socijalne pravde. Samo ekonomski jaka i socijalno pravedna Srbija može odbraniti svaki metar svoje teritorije.

Sam pomen saradnje Srbije sa Ruskom Federacijom dočekuje od strane „evropejaca“ na nož. Da ne govorim o tome ako se kojim slučajem pomenu Kina i Indija. Gde god je neka država spremna sa Srbijom da sarađuje na ravnopravnim osnovama, dočekuje se u srpskim medijima kao sprdnja. Gasni sporazum koji je nedavno potpisan od strane Rusije i Srbije, nije potpisan što je to naša Vlada želela, i smatrala ga korisnim. Ona bi to odavno uradila, još na samom početku pregovora. Vlada Srbije je puštena niz vodu, odradila je koristan posao, prećutno predala Kosovo i Metohiju, i sad pokušava svim sredstvima, hvatajući se za svaku granu, brže bolje da napravi dogovor sa drugom stranom, u ovom slučaju sa Rusijom. Aktuelna vladajuća neprirodna koalicija je proterana u sam ugao ringa sa sve slabijim gardom da se odbrani od udaraca. Poslednji trzaji vlasti se prepoznaju u svojim kupovinama opozicionih funkcionera i lidera.

Vojislav Koštunica svojim dostojanstvom, radom, razložnošću i borbom ulazi u anale srpske parlamentarne istorije, što je za Tadića teško reći. Ne bih se iznenadio da se za par godina Koštunica vrati u kabinet predsednika srpske Vlade na velika vrata. Da sam najveći oponent Vojislava Koštunice nikad ga ne bih potcenjivao.

U svakom slučaju u narednom periodu bićemo svedoci još jedne interesantne igre u režiji Borisa Tadića.

Da li je sledeći koji leti gospodin Šutanovac, ministar odbrane? Smenjenom Ponošu se zamera što je „istinu“ o stanju u vojsci rekao javno (ne zna se po čijem nalogu), svesnom koje posledice mu sleduju nakon javnih istupa. Sada dolazi period da Šutanovac objasni celokupno stanje u Vojsci Srbije uključujući sve transakcije, rasprodaje vojne imovine, i celokupnog sistematizovanog urušavanja snage i položaja srpske vojske.