Poslednje slovo o DSS

Da se sutra održavaju izbori u Srbiji, parola DSS-a bi mogla da bude: „Ko ne sme da vas pogleda u oči?“ A za naslovnu stranu plakata moglo bi se odabrati par preostalih funkcionera. Iako je „slučaj“ DSS-a potpuno razobličen u javnosti, ostalo je nešto interesantnih detalja, sa kojima je javnost upoznata kroz saopštenja pojedinih opštinski odbora i pojedinaca, ali su najnoviji događaji u toj stranci potvrdili ranije iznete činjenice zbog kojih je DSS masovno napustilo članstvo, ugledni funkcioneri i osnivači.

Hapšenje „visokog“ funkcionera DSS (v.d. predsednika Gradskog odbora) samo je pokazatelj  potpunog posrnuća ove organizacije, ali i tvrdnji koje su određeni (sada već bivši) funkcioneri i članovi ranije iznosili. Iako je i u vreme dok je Vojislav Koštunica bio predsednik stranke bilo oportunista u njenim redovima koji nisu proslavili ime DSS, oni ipak nisu bili u većini i stranka nije bila talac njihovih (ličnih) interesa. Neki od njih su otišli iz stranke i pronašli nove „žrtve“, menjajući potpuno politiku koju zastupaju, poput Šormaza, ili mnogobrojnih drugih kandidata sa liste SNS, koju su se do juče kleli u Kosovo i pričali sve najgore o EU, a onda preko noći počeli da hvale Briselske sporazume i bezalternativni put u EU.

„Deca stranke“

Stranka je nekada okupljala vrlo ugledne ljude i ozbiljnu intelektualnu elitu, a nakon gubitka vlasti, odnosno parlamentarnog statusa, i povlačenja predsednika Koštunice interesna grupacija na čelu sa jednim bivšim ministrom i jednim bivšim ambasadorom kao glavnim rukovodiocima iz senke, je dočekala svojih pet minuta. Do visokih pozicija u stranci tada dolaze ljudi kojima je jedini ostvareni uspeh staž u stranci i koji se na njega obavezno pozivaju kao njihovo neprikosnoveno pravo da ostvare sve što su zamislili. „Deca stranke“ nisu smela da budu kritikovana, niti da im se postavljaju pitanja o njihovim kvalifikacijama, stečenim znanjima, političkim rezultatima, ličnim uspesima koja nisu vezana za stranku, obrazovanju, ugledu, autoritetu i sl. Njihov glavni cilj od odlaska Koštunice iz stranke, bio je da pronađu odgovarajuću osobu za funkciju istaknutog lica, a da oni iz senke i dalje upravljaju organizacijom, pozivajuću se na lik i delo bivšeg predsednika i ostvarujući lične interese na račun i ime DSS.

Sukob u stranci je počeo da se razbuktava onog momenta kada je novi predsednik DSS Sanda Rašković Ivić iskočila iz planiranih okvira pomenute interesne grupacije. Do rascepa u DSS nije došlo zbog navodnog neslaganja oko zajedničkog kandidata opozicije za predstojeće predsedničke izbore, jer se o tome nije ni govorilo na Predsedništvu stranke. Tokom prethodne kampanje za parlamentarne izbore, desile su se neke izuzetno neprijatne stvari, oko kojih je krenula rasprava odmah nakon završetka izbora. Povratak DSS u Parlament je ostao u senci novonastalih unutarstranačkih sukoba. 

Prevarom do radnih mesta i funkcija

Uroš Janković, nedavno pušten iz pritvora nakon polaganja kaucije od 50 hiljada evra, u vreme izborne kampanje vršio je funkciju v.d. predsednika gradskog odbora DSS Beograda, i sa te pozicije kontrolisao je rad opštinskih odbora stranke u Beogradu. Kada se saznalo da je u opštini Vračar proglašena falsifikovana izborna lista DSS, na kojoj nosilac liste nije bio Dragan Vesić dugogodišnji član stranke koga naprednjaci nisu uspeli da kupe, već izvesni Ilija Stojimirović koji je nepoznat kompletnom ogranku DSS Vračar, većina članova Predsedništva DSS je sasvim mirno primila tu vest. Ispostavilo se da je izbornu listu falsifikovao baš Uroš Janković sa nekoliko saradnika, i da su oni izvukli originalnu listu koju je usvojio opštinski odbor DSS Vračar i koja je jedino mogla biti predata na usvajanje, i u kutiju sa ostalim izbornim materijalom ubacili svoju listu kandidata. Takođe se ispostavilo da je neznanac  Ilija Stojmirović, koji je kasnije zahvaljujući prevari dobio mandat DSS-a na Vračaru i učestvovao u nelegalnom preuzimanju vlasti na toj opštini, član Srpske napredne stranke (Da li je Ilija Stojimirović još jedan Vučićev kadar u DSS?). Da prevara bude još veća, Uroš Janković je zajedno sa oštećenim Draganom Vesićem otišao da preda falsifikovanu izbornu listu kandidata, s tim što g. Vesić tada nije znao da je lista zamenjena (Vračarski DSS sačinio listu, ali je Izbornoj komisiji predata falsifikovana)

Paralelno sa tim, na opštini Voždovac formirana je lista kandidata na kojoj su prva mesta dobili krajnje iskompromitovani funkcioneri DSS, koji su samo formalno bili članovi DSS, a zapravo otvoreno radili za SNS.  Ovakva lista unapred je bila dogovorena sa predsednikom opštine Voždovac, funkcionerom SNS-a. Nakon izbora, na osnovu tri osvojena mandata, napredni funkcioneri DSS formiraju odbornički klub DSS, a zatim odbacuju ime DSS i menjaju stranački klub u klub grupe građana pod imenom „Za naš Voždovac“, čime varaju kako glasače tako i koalicione partnere, a najpre DSS. Naravno, nakon toga ulaze u vlast na opštini Voždovac sa Srpskom naprednom strankom (DSS na Voždovcu prevario glasače).

Na prvom sledećem sastanku Predsedništva, nas nekoliko funkcionera koji nismo mogli ni u kom slučaju da dopustimo prelazak preko falsifikovanja, prevare i zataškivanja krivičnog dela, insistirali smo da se Marko Sarić, glavni i odgovorni za prevaru na Voždovcu, isključi iz stranke, kao i ostali prebegli odbornici i da se stranka ogradi i javno osudi njihove postupke.  Takođe tražili smo odgovornost Uroša Jankovića kao vd predsednika gradskog odbora, koji je podržao plan Marka Sarića za Voždovac, ali i realizovao falsifikovanje izborne liste na Vračaru. Aleksandar Popović je stao u odbranu počinioca falsifikovanja i prevare, i pozvao se na njihov stranački staž. Insistirao je da ne smemo da isključujemo „naše“ ljude, već da sa njima moramo da razgovaramo.

Aleksandar Popović, glavni ideolog i kreator koalicija sa SNS, dobio je ponudu da postane ministar u Vučićevoj Vladi, čime se pohvalio na Predsedništvu stranke. U tom smislu, postalo je jasno zbog čega SNS nekim funkcionerima DSS koji otvoreno kritikuju pogrešnu politiku SNS-a, baca bombe na kuću dok drugima nudi ministarska mesta, o čemu je govorio i pisao kosovski odbor DSS – pre nego što je kolektivno istupio iz stranke. 

Sukob se dalje zaoštravao, a u međuvremenu je Miloš Jovanović doneo odluku da se vrati u stranački život. Za interesnu grupaciju koja je u DSS predstavljala većinu u najvišim organima stranke, Miloš Jovanović je bio idealni kandidat za novu „istaknutu ličnost“, neko ko treba da reši njihove probleme i preuzme teret odgovornosti, i iza čijeg imena treba da se sakriju.

Unapred prihvaćena pravila igre

Na prvom sastanku Predsedništva, kada je Miloš Jovanović došao da saopšti svoju odluku o povratku u stranku, zamolila sam ga da se odredi prema slučajevima Vračar i Voždovac, odnosno falsifikovanju i prevari koju su pojedinci načinili pod okriljem DSS-a. On je odgovorio filozofski, kako su jedno procedure, a drugo politički interesi, a kasnije mi je jedan drugi uvaženi član DSS rekao da sam s moralne tačke gledišta na ispravnim pozicijma, ali sam „politički naivna“. Iako sam na tom sastanku otvoreno rekla da njegovi predlagači, oni koji su ga molili da se vrati i „spase“ parlamentarnu stranku, očekuju da on ispravlja njihove greške koje uopšte nisu male i da se bojim da će se time žestoko iskompromitovati, na osnovu Miloševog odgovora, shvatila sam da je on, iz samo njemu poznatih razloga, prihvatio novu  ulogu, sa svim okolnostima i činjenicama sa kojima je bio upoznat.

Pošto je postalo očigledno da većina stranačkih funkcionera, uključujući i Miloša Jovanovića, pokušava da zataška činjenice i daje podršku na silu i prevaru napravljenim koalicijma sa SNS-om, došli smo do nepomirljivih pozicija.

Kada je SNS praktično preuzela kontrolu nad  DSS-om, počela je hajka na sve one koji su se protivili saradnji sa SNS-om, a posebno na one koji su se zalagali za legalizam, poštovanje Statuta stranke i zakona RS. Tako se stranka koja se nakada borila za legalizam pretvorila u stranku koja se bori za falsifikatore, prevarante i počinioce krivičnih dela, i koja se obračunava sa onima koji se protive tome. Citiraću jednog kolegu iz stranke koji je rekao: „Od stranke koja se bori za zemlju, DSS je postala stranka koja se bori za zemljišta“ (komentar se odnosio na nastali skandal sa Urošem Jankovićem, koji se tereti za prevaru vrhunskog sportiste u vezi sa zemljištem). Ali nije bila u pitanju borba samo za zemljišta, već, pre svega, za novac, radna mesta, upravne odbore i privilegije. Drugi kolega je izgovorio još genijalniju rečenicu „Za DSS je sada Vračar srce Srbije“.

Stranka je nelegalno izbrisala mene iz članstva, a zatim i predsednicu DSS Sandu Rašković Ivić, koja je vratila stranku u Parlament. Pararelno sa izbacivanjem funkcionera stranke, krenule su i ostavke. Izašli su čitavi ogranci stranke u nekim gradovima, ceo kosovski pokrajinski odbor i gotovo svi ljudi koji imaju ugled i lični integritet. Nakon potpunog sloma stranke, kao potvrda naših tvrdnji, došlo je hapšenje Uroša Jankovića, pod sumnjom da je prevario Vladimira Stojkovića, uspešnog srpskog reprezentativnog sportistu.

Loši teoretičari zavere

DSS je platila kauciju u visini od pedeset hiljada evra, kako bi njihov istaknuti funkcioner mogao da se brani sa slobode. Činjenica da je stranka platila kauciju, kao i da je organizovala konferenciju za štampu kako bi predstavila „nevinost“ Uroša Jankovića, govori o dubljoj povezanosti članova stranke koji štite jedni druge. Pored toga, stranka je u javnost izašla sa  teorijama zavere, koje prevazilaze svaku logiku, tvrdeći kako hapšenje Uroša Jankovića ima veze „sa turbulencijama u stranci i političkim neslaganjima“. Poznavajući interesnu grupaciju iz DSS, ne bih bila iznenađena ukoliko izjave kako je Sanda Rašković Ivić lično zvala Tužilaštvo i zahtevala da uhapse Jankovića – jer joj je potrebna „politička žrtva“ (Intervju Miloša Jovanovića). Jedino nisu objasnili kakve veze sa strankom i politikom ima uspešni sportista Stojković, i zbog čega bi on bilo koga lažno teretio, a da nije zaista prevaren?

Nije sporno da u svakoj stranci ima ljudi koji su se učlanili kako bi ostvarili ličnu korist. Međutim, problem je kada lična korist postane suština i politika stranke.

Možda će izneti teoriju da se Stojković takođe „zalaže za zajedničkog kandidata opozicije“? Na konferenciji za štampu DSS se moglo čuti da se Uroš Janković ponovo brani dužinom staža u stranci, kao da je to garant i pretpostavka njegove moralne nepogrešivosti, i kao da nepogrešivost garantuje samo ime DSS, odnosno ime njenog bivšeg predsednika, na koga najviše vole da se pozivaju.

Protiv istog Uroša Jankovića, predata je i krivična prijava za falsifikovanje i prevaru Prvom osnovnom javnom tužilaštvu povodom slučaja Vračar, koju smo potpisali Dragan Vesić, Marko Jakšić i ja.

Obezvređivanje patriotizma je odavno omiljeno zanimanje mnogih u Srbiji. Neki to rade otvoreno kritikujući patriotizam kao najgori poriv i smrtni greh, dok drugi mnogo uspešnije to rade predstavljajući se kao patriote i pretvarajući se da su patriote. Nije sporno da u svakoj stranci ima ljudi koji su se učlanili kako bi ostvarili ličnu korist. Međutim, problem je kada lična korist postane suština i politika stranke. Na kraju, zadnje reči koje sam izgovorila na Glavnom Odboru DSS pre nego što sam isključena, bile su vrlo jasne  „Jesam član partije, ali nisam član mafije“. Zbog toga se ovim putem javno zahvaljujem stranci što me je izbrisala iz organizovane grupe kojoj ne pripadam. Legendarni Bora Đorđević, takođe bivši član DSS, ima odličnu pesmu na tu temu.

Autor je bivši član Predsedništva DSS

Uputnice:

1.       Lazar Đurović: DSS u službi Aleksandra Velikog i Siniše Malog

2.       Sanda Rašković Ivić: Iza izbacivanja mene iz stranke stoji Vučić i stari kabinet DSS

3.       Goran Bulajić: Nekoliko razloga zbog kojih ne želim da saučestvujem u ovom pijanom piru

4.       Slaviša Ristić: Sa ogorčenjem i gađenjem istupam iz DSS

5.       Ostavke u DSS

6.       Dragana Trifković: Šta se dešava u DSS, odgovor Vrziću i drugim Vučićevim patriotskim fanovima

7.       Vesti: Svi članovi Glavnog odbora DSS sa Kosova podneli ostavke

8.       Sanda Rašković Ivić: Kartel preuzima DSS

9.       Marko Jakšić: Zašto sam napustio DSS

10.   Dragana Trifković: Napredni DSS

11.   Dragana Trifković: Iz medija sam saznala da sam isključena iz DSS

12.   Vesti: U DSS se tuže zbog koalicija sa SNS

13.   Miloš Jovanović: Vukadinović da napusti poslanički klub DSS

14.   Vesti: Grupa funkcionera napustila DSS

15.   Vesti: Svi opštinski odbori sa Kosova i Metohije, napustili DSS

16.   Dragan Maršićanin: Vzkadinović politički manipulator i agresor

17.   Sanda Rašković Ivić. Izviinjavam se Đorđu Vujkadinoviću

18.   Aleksandar Popović: Moj prijatelj Uroš Janković

19.   Nenad Kojić: DSS treba hitno da napusti vlast na Vračaru i Voždovcu

20.   DSS Vračar: Predata falsifikovana lista

21.   Apel funkcionera DSS

22.   DSS Voždovac prevario glasače

23.   DSS Vračar: Ko je Ilija Stojimirović?

24.   Dragana Trifković: Šta to beše politička ideologija?

25.   Dragana Trifković: "Proruska" politika DSS-a

26.   Dragana Trifković: Intervju o razlozima isključenja iz DSS

27.   Miloš Jovanović: Sandi je potrebna žrtva

28.   Vladimir Stojković: Jankoviću sa dao 107 hiljada evra

29.   DSS uplatio kauciju za Jankovića

30.   DSS: Janković ponudio ostavku

31.   Konferencija za štampu DSS

32.   Vesti: Proširena istraga protiv Uroša Jankovića zbog prevare