Politizacija bezbednosnih rizika

Dugo se već govori o najavljenoj profesionalizaciji Vojske Srbije, kao i o ukidanju vojnog roka koji je prvo najavljivan za ovu godinu, a onda izgleda p pomeren za narednu, 2011. godinu. Naravno, pomenuta profesionalizacija mora biti praćena i odgovarajućim tehničkim osavremenjivanjem VS. Međutim, ne vidi se na koji način bi ti zahtevi mogli da se sprovedu ukoliko uzmemo u obzir katastrofalnu ekonomsku situaciju u našoj zemlji. Shodno tome, teško da će iz vojnog budžeta moći da se obezbedi nabavka novih ili makar modernizacija postojećih sredstava. Poslednja značajnija modernizacija odnosila se na osavremenjivanje pet borbenih aviona mig-29 i odrađena je u Rusiji. Dakle, teško da bi modernizacija mogla da bude opravdana sa ekonomske tačke gledišta, jer savremena profesionalna vojska podrazumeva brojčano manje ali daleko savremenije opremljene oružane snage.

Međutim, glavno pitanje koje se u kontekstu modernizacije i profesionalizacije postavlja odnosi se na opravdanost takvog čina, i to pre svega u svetlu bezbednosnih rizika. Načelnik Generalštaba VS general-potpukovnik Miloje Miletić je izjavio da ukidanje vojnog roka nije najbolje moguće rešenje, naročito kada uzmemo u situaciju u okruženju, ali da je to trenutna odluka političkog rukovodstva. "Vojnički rečeno, ja to (služenje vojnog roka) ne bih ukinuo. Ja sam profesionalni vojnik i teško da bi bilo kod od nas, odgovorio drugačije. Ali, to je stvar procene i političke odluke. Za nas je privremeno zamrzavanje obaveze služenja vojnog roka prihvatljivija mera od potpunog ukidanja vojne obaveze. Mali broj zemalja u regionu je potpuno ukinuo služenje vojnog roka, a vojske su im profesionalizovane. Mi imamo prisutne bezbednosne izazove, vezane za našu južnu pokrajinu. To nas obavezuje na ozbiljne procene i održavanje potrebnog stepena operativnih sposobnosti. Moramo imati jaku vojsku, na koju država može da računa."[1]

Pre svega treba imati na umu prilike na jugu Srbije i konstantnu terorističku pretnju i napade na građane Republike Srbije, vojnike i policajce. Da je ta pretnja stalna, potvrđuje i nedavni napad na policajca Bljerima Mustafu. Prilikom bombaškog napada pored policajca ranjena je i njegova supruga, kao i dve devojčice, slučajne prolaznice.[2]

Ovo je bio samo jedan u nizu napada koji potvrđuje ozbiljnost geopolitičke situacije. Međutim, neke kvaziorganizacije poput tzv. Helsinškog odbora ne žele da priznaju da postoje ikakve terorističke pretnje. „Dva policajca su početkom jula ove godine imala sreću. Iako je njihov džip pogođen raketnim bacačem, oni su samo ranjeni. Obično, kada raketni bacač pogodi tenk, on se samo raspadne, a unutra svi izgore. Policijski džip i naši momci u njemu imali su neviđenu sreću, ili pak albanski teroristi ne znaju da gađaju”[3], izjavio je Miroslav Filipović, član pomenutog odbora, aludirajući na to da država stoji iza napada na naše policajce. Izgleda da i naš politički vrh, poput pojedinih predstavnika nevladinih organizacija, ne želi da prihvati stvarnost u kojoj postoji konstantna pretnja po bezbednost naših građana.

Imajući sve ovo u vidu, političko rukovodstvo i dalje insistira na ukidanju obaveznog služenja vojnog roka pozivajući se na primere armija iz našeg okruženja. Da bi država mogla da računa na kakvo-takvo očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta na čitavoj teritoriji, potrebna joj je snažna i moderna armija koja očigledno ne odgovara u potpunosti našem političkom rukovodstvu. General Miletić, takođe, pominje i angažovanje naših trupa u mirovnim misijama u inostranstvu, pri čemu takođe navodi da je i to odluka državnog vrha, koja je u skladu sa trenutnom politikom saradnje sa NATO u okviru Partnerstva za mir. Pošto je i to, očigledno, odluka državnog vrha, postavlja se pitanje da li je naš politički vrh svestan narastajućih pretnji po bezbednost građana Republike Srbije?

Odgovor je lak. Svakako da je svestan, ali nekome očigledno ne odgovara stabilna i snažna vojska koja će moći da zaštiti ugrožene interese države i njenih građana. I ne samo to, već naš politički vrh u ovakvom trenutku insistira na slanju vojnika u mirovne misije. Postavlja se pitanje da li je na redu Avganistan ili Irak. Nemojmo se iznenaditi ukoliko i to bude bio slučaj. Ali hajde da se za sada zadržimo samo na našem okruženju. I sam načelnik generalštaba je svestan da za ukidanje vojnog roka trenutno nije najpogodniji trenutak.

Međutim, naši političari su pokazali da i te kako prate najnoviju vojnu doktrinu NATO koja podrazumeva aktivno vojno angažovanje u celom svetu, zbog koje je i Sergej Lavrov izrazio zabrinutost. Ukoliko savremeni trendovi podrazumevaju značajno brojčano smanjenje oružanih snaga, sasvim je jasno ko i zbog čega kreira i diktira takve trendove.

“To je stvar procena i političkih odluka”, rekao je general Miletić, imajući na umu činjenicu da vojska nije ta koja samostalno odlučuje o vrsti i načinu angažovanja svojih snaga. Međutim, potrebno je da se zabrinemo, jer je naš državni vrh, kada je u pitanju bezbednost naše zemlje, pokazao da je daleko od toga da vlada situacijom. Ono što nas očekuje jeste intenziviranje pretnji i dalje slabljenje odbrambenih potencijala naše zemlje, imajući u vidu pogrešne odluke i procene političkog vrha.