Patriotska rasprava

Ovaj tekst je nastao na osnovu jedne nejavne rasprave koju sam vodio sa Slobodanom Antonićem. Učinilo mi se da je važno da neke načelne stavove koje sam zastupao pretočim u teze o odbrani teritorijalnog integriteta Srbije, ne zbog Antonića, nego zbog ukupnog diskursa rasprave koja se na tu temu u Srbiji vodi.

1) Pre svega, svaka rasprava o mišljenju Međunarodnog suda pravde (MSP), ili povodom njega, kao i o predlogu naše rezolucije UN o Kosovu i Metohiji, ili povodom nje, su izvedena pitanja centralnog problema – odbrane teritorijalnog integriteta zemlje. A to je pitanje opstanka države.

2) Teritorija se brani tako što se stvara jaka država, a to znači da su ključne stvari: ekonomija, izgradnja institucija, jačanje vojske, pravilan odabir razvoja obrazovanja i istraživanja, dobar odabir zdravstvenog sistema, jačanje vrednosti kao što su poštenje, saosećanje, požrtvovanost, vrednoća i sl., pa i dobra diplomatija. Prema tome, uticaj diplomatije, čak i kada je ona najbolja, čini samo mali deo (možda oko 1%) ukupnog korpusa zadataka koji stoje pred nama koji hoćemo da branimo teritorijalni integritet zemlje.

3) Kada govorimo o ekonomiji to znači: dobar monetarni i finansijski sistem, poreski sistem, stabilna i efikasna energetika, kvalitetno upravljanje državnim preduzećima, stvaranje uslova za direktne strane investicije i naročito utemeljenje privrede na poljoprivrednoj i prehrambenoj proizvodnji i saobraćaju itd.

Kada govorimo o obrazovanju i istraživanju, onda to znači: pristup vrhunskom obrazovanju svima bez obzira na materijalne mogućnosti porodice, stvaranje većeg broja elitnih srednjih škola internatskog tipa, ukidanje privatnih fakulteta i istovremeno potpuno obezbeđivanje da najkvalitetniji profesori rade na državnim fakultetima, nepokolebivo usmeravanje mladih ka prirodnim naukama, usmeravanje novca ka našim najboljim istraživačima (A1 klase) itd.

Kada govorimo o izgradnji institucija, onda prvo moramo da znamo da su naše državne institucije pre 25 godina bile nemerljivo bolje nego danas i mnogostruko bolje nego pre 10 godina. Danas su one dvostruko gore nego pre tri godine. Naš zadatak je da se vratimo kvalitetu koji smo imali, a početak je da sagledamo uzroke neprekidnog urušavanja državnih institucija. Naravno, uz puno poznavanje svih uporednih iskustava drugih država, pa i standarda EU.

Kada govorimo o vojsci, onda moramo imati vojsku koja je u stanju da osvoji Kosovo i Metohiju. Posle toga se donosi odluka da li će vojska biti upotrebljena ili ne, kada i pod kojim uslovima i slično. To dalje, samo primera radi, početno znači: obavezni vojni rok, umesto trošenja novca na avione moramo usmeriti sredstva na nabavku savremenog protivvazdušnog naoružanja, moramo razviti raketne sisteme koje imamo (mi imamo višecevne raketne lansere na kamionima dometa 30 kilometara, sa domaćim pratećim softverom, a neophodno nam je da napravimo isto to, samo dometa 60 kilometara, sa nešto poboljšanim softverom. Srbija ima znanje da to napravi.) kako bi Priština i Bondstil bila u dometu našeg oružja, da dalje radimo na zaštiti tenkova od protivvtenkovskog oružja, obezbeđivanju veće količine protivoklopnog naoružanja za pešadiju itd.

Ukratko, u svakoj oblasti moraju se formirati stručni timovi koji bi dalje razrađivali prioritete, neophodna sredstva i rokove za njihovo ostvarenje.

Nešto može da se uradi brzo, nešto za 10 godina. Ali sve što se čini mora biti deo za stvaranje neophodne celine za odbranu zemlje i na svim pitanjima se mora raditi jednovremeno.

Kad se dostignu postavljeni ciljevi, da vidite kako će diplomatija biti uspešnija.

4) Kada ocenjujemo političare, pa i Tadića i Jeremića, poredimo šta oni rade sa onim što je potrebno za stvaranje jake države i koliko oni time doprinose ili odmažu odbrani teritorijalnog integriteta zemlje.

Šta je sa ekonomijom, šta sa državnim institucijama, vojskom, obrazovanjem, zdravstvom. Šta je sa razarajućim pojavama – korupcijom, krađom, organizovanim kriminalom i u kojoj meri te pojave (naravno ne samo one) uništavanju vrednosti normalnog društva. Kakva nam je diplomatija. Koliko ja znam svi bitni u svetu i Brisel i SAD i Rusija i Kina je ocenjuju kao lažovsku.

Navedene kriterijume treba primeniti na sve koji su bili vlast i sve koji će biti vlast.

5) Da li je neko bukvalno kvisling ili nije, to ćemo znati za 50 godina kada se otvore strane arhive. Za nas je mnogo važnije da konstatujemo da Tadić i Jeremić rade sve kao da su kvislinzi. I ne samo oni.

6) Kada govorimo o zemljama NATO ili „Imperiji“, važno je da uvek imamo u vidu najmanje dve stvari: a) velike svetske sile vekovima imaju istu ambiciju u odnosu na Balkan i Srbiju. Pitanje za nas je zašto su danas najuspešniji u poslednjih 130 godina. b) Inače, u svetskim okvirima, nikada nije bilo više pluralizma moći nego što je to danas. „Imperija“ je danas bitno slabija nego 1999. godine i neverovatno slabija nego 1989. godine. To što mi tu povoljnu situaciju za nas uopšte ne koristimo, stvar je naše nesposobnosti, a ne objektivnih okolnosti.

7) Kada govorimo o medijima, onda je od velike važnosti da se prava stranaca na nacionalne frekvencije svedu na jednu. I drugo, od najveće važnosti je da RTS kao vodeća medijska kuća vodi računa o svim segmentima društva neophodnim za odbranu teritorijalnog integriteta zemlje i da ocenjuje političare kroz tu prizmu.

8) Kada govorimo o mišljenju MSP i našim političarima (ponavljam, to je samo deo od 1% ukupnog korpusa odbrane zemlje), Tadić i Jeremić su morali da znaju da mišljenje MSP u najboljem slučaju može imati argumente u korist i Srba i Albanaca, a takva odluka ne može biti temelj za zaštitu teritorijalnog integriteta Srbije. Baziranje politike na čekanju da se odluka donese je tačno ono što je odgovaralo zemljama koje su priznale otcepljenje Kosova i Metohije. U tih 22 meseca Srbija je dodatno veoma oslabila po svim ključnim parametrima.

9) Činjenica da je mišljenje, koje je 100% u korist Albanaca, bilo doneto sa 10:4 govori u prilog tvrdnji da nije bilo realno očekivati od mišljenja MSP ništa bitno u korist Srbije. A Tadić i Jeremić su upravo podgrevali javno mnjenje da se bitno može dogoditi i da je zato to i dovoljno za odbranu države. Evo, da je odluka 100% u korist Srbije, opet bismo morali da razvijemo naoružanje, ekonomiju, vratimo se tradicionalnim vrednostima, izgradimo institucije države itd. da bismo mogli da povratimo teritorijalni integritet zemlje.

10) Potpuno je pogrešno dokazivati nečiju vrednost, nekog od aktuelnih političara naročito, time što postoji neko još gori od njega. Pa nisu ni svi esesovci bili isti. Kao što se i kvislinzi razlikuju.

11) Zadatak društvenih nauka, a naročito političke sociologije u Srbiji je da opiše strukturu države koja je neophodna za odbranu teritorijalnog integriteta Srbije i da uporedi političke aktere i njihove postupke u odnosu na takvu neophodnu strukturu. Teza o nijansiranju kao dometu nauke ima svrhu samo kada nam omogućava da posmatrani fenomen vidimo jasnije.

12) Od aktuelnih tema skrećem pažnju da pitanje našeg predloga rezolucije UN sa odbranom Kosova i Metohije nema mnogo veze. Naravno, sve se može uraditi bolje ili gore, ali u datim ukupnim okolnostima fokusiranje na rezoluciju samo dalje skreće pažnju sa neophodnih poteza i održava zabludu o diplomatiji koja rešava teritorijalne probleme. Diplomatija je nijansa. Korpus je sve drugo nabrojano. Nevolja je u tome što naši političari uništavaju korpus, a loše nijansiraju.

13) Često ćete čuti da je Srbija slaba, mala, nikakva, laži o pogubnosti ljudskih žrtvi (kao Japan, Rusija, Nemačka, ili Engleska su propale zbog enormnih ljudskih žrtava) itd. Teza da nešto ne postoji u Srbiji može biti argument za objašnjenje da političar radi dobro na stvaranju potrebnog, ali da brže nije realno. Kada političar uništava ono što postoji, a ne stvara ništa od onoga što je neophodno, teza o objektivnom nepostojanju uslova je neshvatljiva. Ovo bi moralo postati jasno makar u nekom delu srpske inteligencije.

14) Na kraju, doći će vreme nužnog problematizovanja pitanja demokratije i odbrane teritorijalnog integriteta Srbije. Njihova harmonija se ne podrazumeva. Naravno, uvek se treba truditi da se sve neophodno za odbranu zemlje uradi u skladu sa demokratskim načelima. I mora se znati da u svim složenim pitanjima nema prečice. Ali ni demokratija ne rešava sve probleme. O ovome se mora otvoriti rasprava u krugovima svih koji su za odbranu teritorijalnog integriteta zemlje.